Велике битке, део XV : Бој на Косову 1389.

Day 3,103, 12:20 • Published in Serbia Serbia • by Kheshig


Здраво свима 🙂 Пишем овај чланак јер сам фанатик који не може имати 14 битака већ 15, јер ми се тај број више свиђа. Сада кажем да ће овај чланак бити последњи у ком ћу описивати битке, али вероватно ћу некада опет писати. Дуго ме није било, јбг, испити сваког месеца и пар дана паузе ми баш и не дозвољавају да се посветим писању. Сад имам нешто већу паузу коју ћу искористити да напишем 15. чланак 
Пошто је ово незванично последњи чланак, ред је да опишем и неку битку из наше историје. А која ће друга бити него бој на Косову...

Пре тога наравно питање за симболичну награду од 50 РСД. Питање гласи:

"Овај чувени капетан и гусар у служби Елизабете I је један од најистакнутијих помораца свог доба и један од најпознатијих помораца у историји. Први је Енглез који је опловио свет. Био је толико омрзнут од стране Шпанаца којима је пленио бродове и пљачкао их да су његову главу уценили на 20,000 дуката. Најпознатији је по свом чувеном препаду на Кадиз када је "опрљио браду шпанском краљу" и умногоме допринео будућем поразу шпанске "непобедиве армаде". Ко је он?"

1.Ситуација пре битке

Након смрти цара Душана Силног (1355) наследио га је син Урош V који није наследио државнички таленат свог оца. Некадашњи Душанови великаши су у време Уроша постали де факто независни обласни господари који су се више тукли међусобно него што су обраћали пажњу на све већу опасност од Турака. Турци су вешто користили међусобне сукобе српских обласних господара и слабост Византије да се прошире на тло Балкана где су у Једрену поставили своју престоницу, као показатељ у ком ће се правцу водити њихова освајачка политика. Међу првима на удару су били краљ Вукашин и деспот Јован Угљеша који су, у покушају да искористе одсуство Турака са Балкана, жестоко потучени на Марици 1371. Та битка је де факто запечатила судбину српских земаља. Цар Урош је умро исте године,а Турци су све више упадали на српске територије. У тим походима су поражени код Плочника (1386) и Билеће (138😎. Након тога Турци су одлучили да организују један велики поход на земље Вука Бранковића, коме је у помоћ прискочио његов таст кнез Лазар Хребељановић који је био најмоћнији српски обласни господар. Чак је и краљ Твртко послао један одред под вођством победника код Билеће, Влатка Вуковића. Две војске су се нашле очи у очи 28. јуна 1389. на Косову пољу.


Моравска Србија кнеза Лазара и област Вука Бранковића непосредно пре битке

2а. Снаге сукобљених страна

Митски статус који је добила ова битка у српској свести је кумовала непоуздним подацима о снагама сукобљених снага, као и о самом току битке. Претпоставља се да се на српској страни борило око 20,000 војника, док се Турцима даје нешто већи број, око 30,000 војника.


2б. Ток битке

Српске снаге су биле распоређене на следећи начин: у првој борбеној линији су се налазили стрелци и мали број артиљерије, у другој линији се налазила тешка коњица а у трећој бојној линији се налазила тешка пешадија. Десно крило је предводио Вук Бранковић, центар Лазар Хребељановић док је Влатко Вуковић предводио лево крило.

Мурат је распоредио своје снаге на следећи начин: стрелци и артиљерија у првој линији, иза које се налазио одред коњице. Иза њих су се налазиле скривене замке за коњицу у виду ровова и пободених кочева у земљу. Другу линију су чинили јањичари и лака пешадија, док је коњица заузимала положаје у трећој линији.



Битка је отпочела разменом паљбе стрелаца и артиљерије са једне и друге стране. Овај окршај је кратко трајао, јер је турска коњица из првих редова јурнула и разбила стрелце на српској страни који су се разбежали.



Тај турски одред је, бројчано надјачан, лако савладан. Тада је српска тешка коњица јурнула целом ширином фронта. Међутим, скривене клопке и замке су значајно успориле српску коњицу која је на тај начин изгубила предност првог удара. Борба се развила дуж целе борбене линије.



Српска тешка пешадија је била супериорна чак и за јањичаре, па су на српском десном крилу почели да се јављају први знаци слабљења Турака на том сектору који је све више потискиван уназад.



У међувремену, турски султан Мурат је погинуо, а заповедништво је преузео његов син Бајазит. Прво се решио свог брата Јакуба и на тај начин обезбедио себи првенство у наслеђивању оца Мурата. Турци су на левом крилу били релативно стабилни због бројчане надмоћи, па се линија фронта није померала као што је био случај на десном крилу. И управо је српско лево крило прво дошло на удар изненадног контранапада који је извео Бајазит искористивши коњицу из резерве.



Српско лево крило је у потпуности сломљено. Видевши слом левог крила, Влатко Вуковић и Вук Бранковић су се уредно повукли са бојног поља, док је кнез Лазар Хребељановић погинуо непосредно пре тога.


3.Крај битке и последице
Ова битка је била прилично крвава за стандарде средњег века. Процењује се да је на обе стране пало по 10,000 ратника. Дуго се сматрало да су Срби победили на Косову јер је Бајазит већ сутрадан напустио Косово како би обезбедио своју власт у Турској. Већина историчара се слаже да су Турци на Косову пољу добили искључиво због своје бројчане надмоћи, јер је српска тешка пешадија, а поготову тешка коњица, била много квалитетнија од турских противника. Међутим, Срби након косовске битке нису имали више снаге за озбиљнији отпор Турцима.
Након ове битке Вук Бранковић је постао најмоћнији српски обласни господар који је до краја живота водио борбе са Турцима. С друге стране, наследник Лазара, Стефан, прихватио је вазалну заклетву турском султану Бајазиту и као турски вазал учествовао у турским походима (посебан акценат на битку код Никопоља 1396. године).

Моје лично мишљење је да се судбина српских земаља није решавала на Косову, већ да је то веч решено 1371. и ужасног пораза на Марици. Разједињене српске земље нису могле зауставити надирање Турака. Пораз на Косову није узрок, већ последица свега онога што се дешавало након смрти Душана. Јежим се када данас Срби сматрају издајником Вука Бранковића који се дуже борио против Турака од Стефана Лазаревића, и када кнеза Лазара прогласе ни кривог ни дужног царем.

Народ који не познаје своју историју дужан је да је поново проживи, а ја лично сматрам да учење наше историје и разоткривање митова треба да почне баш од боја на Косову.

Претходна издања:

Битка код Грунвалда
Битка код Ангоре
Битка код Каре/Харана
Битка на Каталунским пољима
Битка код Хадријанопоља
Битка код Пидне
Битка код Кане
Курск специјал, део четврти
Курск специјал, део трећи
Курск специјал, део други
Курск специјал, део први
Најава специјала
Битка код Требије
Дан за памћење
Писмо грчком народу
Битка код Ипса
Битка код Гаугамеле
Битка код Иса
Битка код Леуктре
Битка код Маратона
Занимљивости - Други светски рат
Занимљивости - Средњи век
Занимљивости - античка Грчка



Толико од мене, надам се да сте претходних...па,година,морам признати, уживали у мојим чланцима. Не могу вам обећати да ће их бити још јер ни сам нисам сигуран. Што се саме игре тиче, у тешком сам двоклику тако да и не пратим баш шта се дешава. Видим само да се поново распоређују ресурси. Жалостан покушај Румуна да оживе ову игру...креативност на нивоу печурке.

Хвала вам на читању!
С поштовањем,

Кешиг