Велике битке из историје, део I : Битка код Маратона, 490. п.н.е

Day 1,986, 11:48 • Published in Serbia Serbia • by Kheshig


Поздрав драги читаоци! Као што сам и најавио, у овом чланку ћу вам описати битку код Маратона, једну од најпознатијих битака у историји. Као што сви знате ова битка се водила између Персијанаца и Атињана. Па да почнемо!

1. Ситуација пре битке

На источној обали Мале Азије је од 499-494. године п.н.е беснео Јонски устанак који су подигли малоазијски Грци незадовољни тиранској владавином Персије. Атина је са 25 тријера (бродова) помогла овај устанак, и након слома Јонског устанка, персијски цар Дарије је започео припреме за поход како би се осветио Атињанима за учешће у Јонском устанку. 490. године п.н.е. персијска флота је дошла до Атике и искрцала своје трупе на Маратонском пољу на око 40 километара од Атине. Атина због непостојања флоте није ни покушала да се супротстави персијском искрцавању.


2а. Снаге сукобљених страна

Атињани предвођени Милтијадом су имали око 10,000 хоплита потпомогнути са око 1,000 Платејаца. Са друге стране Персијанци предвођени војсковођом Датисом су имали између 15,000 и 25,000 пешака и 1,000 коњаника.


2б. Ток битке

Атињани су одлучили да сачекају Персијанце у једном кланцу како би спречили многобројније Персијанце да их опколе. Милтијад је ојачао бокове своје војске јер је желео да сломи слабије персијске бокове и да се окрене ка персијском центру. Насупрот Атињанима, Персијанци су поставили своје Бесмртне у центар борбене линије док су одреди лаке пешадије заузимали положаје лево и десно од центра. Персијска коњица због неприступачног терена готово да и није учествовала у боју и чувана је у резерви.



У напад су кренули Атињани. Они су последњих 200 метара претрчали како би смањили утицај персијских стрела и сударили се са персијском пешадијом. Бесмртни су потискивали атинске трупе у центру док су хоплити на боку потискивали персијску лаку пешадију.



Персијски војсковођа Датис није добро проценио ситуацију и није реаговао на потискивање његових трупа на боковима. Веровао је да ће Бесмртни сломити атински центар па се окренути да помогну својим трупама на боку. Међутим, персијске трупе на боку нису издржале и потучене су,а Бесмртни су се почели повлачење према бродовима, у стопу прогоњени атинским трупама.



*правите се да ова одвратна црна фигура у доњем десном углу представља персијску флоту.


3. Крај битке и последице

Према изворима је погинуло 192 Атињана, 11 Платејаца и око 6,400 Персијанаца. Овај пораз није нанео значајну штету Персијанцима који су имали огромне људске и финансијске капацитете, али је битка код Маратона навела Дарија да почне озбиљне припреме за поход на Грчку. Међутим Дарије је умро и поход је повео његов син Ксеркс. Атињани су након ове битке почели са изградњом флоте што је касније довело до тога да Атина буде прва поморска сила у Средоземљу.

Извор који сам користио за ову битку је Стара Грчка аутора Василија Струвеа. Наравно и интернет сам користио, али сам пазио да ми описи буду у складу са описима дотичног господина Струвеа. :Д

Претходна издања :

Занимљивости - Други светски рат
Занимљивости - Средњи век
Занимљивости - Античка Грчка



Да се мало осврнем на ситуацију у игри, МПП са Румунима ми се заиста свиђа, а понашање појединих македонских играча ми се уопште не свиђа. Бугаре никад нисам ни волео, тако да ми не пада тешко овај сукоб између нас. Само се надам да ће еСрбија бити спремна када почне сукоб већих размера који се полако приближава.
До следећег читања!!!!