Велике битке из историје, део IX: Битка код Хадријанопоља 378. године п.н.е.

Day 2,080, 12:42 • Published in Serbia Serbia • by Kheshig


Поздрав ерепубликанци!
Прво да вам најавим једну новину у мојим чланцима - на крају сваког чланка ћу написати неке чињенице око неке историјске особе или неког догађаја, а први који да тачан одговор добиће 20 динара као награду. Питање можете видети после дела "Крај битке и последице".

Настављамо даље. Било је доста битака из доба Рима које сам могао описати након Кане (нпр. битка код Заме између Ханибала и Сципиона), али сам одлучио да се држим распореда, таман да оставим пар битака за могући други циклус битака. 🙂 У овом чланку ћу вам описати битку код Хадријанопоља(Једрена) која се десила у августу 378. године.


1. Ситуација пре битке

Провала Хуна кроз „врата народа“ између Каспијског језера и Урала довео је до „Сеобе народа“, то јест великог померања варварских племена ка границама Римског царства и мењање структуре становништва. Бежећи пред Хунима, Готи су затражили од источноримског цара Валенса дозволу да се населе на Балкану. Цар Валенс је прихватио, сматрајући да ће Готи на границама Царства представљати „живи штит“ од Хуна, и отишао је на исток да ратује против Персијанаца. Међутим, Готи су се побунули против римске власти и почели су организовати пљачкашке походе на Балкану. Цар Валенс, видевши опасност која вреба од побуне Гота, склопио је мир са Персијанцима и са великом војском се сјурио на Хадријанопољ где се налазила база Гота.


2а. Снаге сукобљених страна

Цар Валенс је располагао војском од 40,000 пешака и 20,000 коњаника. Насупрот њему, Фритигерн је на почетку битке располагао са 10,000 пешака, док се већина његових коњичких одреда налазили на пљачкашким походима.


2б. Ток битке

Фритигерн је стационирао својих 10,000 војника на брду, док се иза готске борбене линије налазио камп од вагона који је штитио продице војника. Надао се да ће овај добар дефанзивни положај бити довољан да задржи Римљане довољно док се остатак његове војске не врати.
Валенс је своје трупе поставио на традиционални римски начин – пешадија се налазила у средини, бокове је покривала коњица.



Након пропалих мировних преговора, Готи су запалили житна поља како би успорили нападе Римљана. Овај маневар је имао ефекта, али је цар Валенс наредио покрет – његови одреди коњаника стрелаца на левом крилу су почели гађати положаје Гота. Готи нису мирно ишчекивали кишу стрела већ су јурнули на непријатеља. Један део римске пешадије је изгубио дисциплину и кренуо у помоћ својим коњичким одредима.



Видевши да је део његове војске већ у борби, Валенс је наредио општи напад. Упркос тешким условима у којима су се борили, Римљани су успели да потисну Готе на левом крилу, углавном захваљујући бројнијој војсци.



Битка је почела да се одвија повољно за Римљане.
Међутим, главнина готске војске је у одсудном моменту стигла на бојиште, читавих 50,000 коњаника! Валенс је послао своју коњицу да се сукоби са готском, али ово је био очајнички потез.



Бројнија и супериорнија готска коњица је потукла римску коњицу. Увидевши велику опасност, Валенс је наредио повлачење, али прекасно; готска коњица је обишла редове Римљана и ударила их са леђа.



Римска пешадија, опкољена са свих страна и без шанси за бекство, очајнички се борила до последњег човека, али су после неколико сати борбе потучени. Сам цар Валенс је погинуо.


3.Крај битке и последице

Овај пораз је снажно одјекнуо већ подељеним Римским царством. Ово је била прва битка у којој је један римски цар пао у борби против варвара. Пало је око 2,000 Гота и 40,000 Римљана. Готи су харали Балканом све док их Валенсов наследник Теодосије није потукао, па је већина Гота напустила Балкан и населила се у Италију (Остроготи- источни Готи) или Шпанију (Визиготи, западни Готи).

Овај војсковођа и политичар је Пелопонески рат почео на страни Атине. После тога је прешао на страну Спарте, а затим на страну Персије. На крају се вратио у Атину. У Спарти је био већи Спартанац од самих Спартанаца, у Персији већи Персијанац од Персијанаца. О којој личности је реч? Први који тачно одговори добије награду од 20 динара!

Претходна издања :

Битка код Пидне
Битка код Кане
Курск специјал, део четврти
Курск специјал, део трећи
Курск специјал,део други
Курск специјал, део први
Најава специјала
Битка код Требије
Дан за памћење-29.05.1453.
Писмо грчком народу[ENG/GR]
Битка код Ипса
Битка код Гаугамеле
Битка код Иса
Битка код Леуктре
Битка код Маратона
Занимљивости - Други светски рат
Занимљивости - Средњи век
Занимљивости - Античка Грчка



Запоставио сам мало више писање због посла који сам имао као члан МСП тима. Избацио сам чланак о бици код Пидне у међувремену али је чланак лоше прошао због недостатка рекламе, тако да сам одлучио да чим нађем мало више времена наставим даље. Као члан МСП тима који се бави администрацијом и мањим дипломатским активностима, овај период је период затишја, за разлику од почетка мандата када сам био неколико сати на каналу МСП тима. Да се мало осврнем на ситуацију, морам признати да ситуација није баш сјајна што се положаја тиче; кривицу сноси и МО које није најбоље проценило ситуацију, али се кривица не може свалити искључиво на њих. Дошли смо након опозива са две недеље рада, и одмах смо улетели у жестоку офанзиву. Колико је офанзива била јака, говори у прилог чињеница да је на пример у Д3 у бици за једну француску регију БХ био 72 милиона, што ћете признати много и за Д4 битку. Али преузели смо иницијативу, сада је само питање времена када ћемо повратити изгубљено.

До следећег читања, следи битка на Каталунским пољима! о7