Велике битке из историје, део VII : Битка код Кане, 216. п.н.е.

Day 2,068, 11:09 • Published in Serbia Serbia • by Kheshig


Поздрав! о/
Одлагао сам објављивање овог чланка док се тренутна ситуација не смири, али не вреди, неће се смирити још дуго... И да, морам да поменем ово, прешао сам 500 претплатника, хвала вам свима на подршци. Битка код Прохоровке је био мој најбољи чланак до сада по броју гласова (не рачунам чланак Грцима), и примио сам много похвала на рачун специјала о бици код Курска. Хвала вам свима, заиста ми значе ваше речи подршке. Надам се да у будућности нећу изневерити ваша очекивања. 🙂
Па да коначно кренем, у овом чланку ћу описати битку код Кане која се десила 216. године п.н.е.


1.Ситуација пре битке

Након што је изненадио Римљане упадом у северну Италију и потукао их до ногу код Требије и Тразименског језера(нема линк,јебига), Римљани су изабрали Фабија Максима за диктатора. Фабије Максим је схватио генијалност Ханибала и уздржавао се од одлучујуће битке већ се залагао за мање препаде на Ханибалове трупе, одсецање линија снабдевања и исцрпљивање Картагињана. Међутим Сенат је одлучио да се сукоби са Ханибалом, па су изабрали Варона и Паула за конзуле и спремали трупе за одлучујућу битку.


2а.Снаге сукобљених страна

Као и увек, извори за ову битку нису прецизни. Неки извори наводе и до 90.000 Римљана, мада су данашњи историчари сагласни да би опкољавање и потпуно уништење армије од 90.000 људи немогућ. Римљани су спремили огромну војску за њихове стандарде, 8 легија које су бројале око 40.000 пешака и око 2.400 коњаника. Тај број је увећан контигентима савезника који су дали око 4.000 коњаника и непознат број пешака (по неким изворима чак и до 40.000 помоћних трупа).

Снага картагинске војске се процењује на максимално 35.000 пешака и 10.000 коњаника. У сваком случају, чињеница је да је Ханибал располагао знатно малобројнијом војском која у већини својих редова није имала борбени квалитет римских легија.


2б. Ток битке

Варон је распоредио своје трупе једнако дуж линије фронта, на крилима су се налазили одреди коњице. Римљани су једноставно планирали да пробију слаби картагински центар и тиме реше битку у своју корист.

Ханибал је поставио своју војску у облику полумесеца- слабију иберијску пешадију заједно са Галима у центар борбене линије са наређењима да допусте да их Римљани потискују. Елитна афричка фаланга се налазила на боковима пешадијских одреда, а крила су чували одреди нумидијске, шпанске и галске коњице. Ханибалов план је био да Римљани потискују његове трупе у центру, а да бокови држе своје позиције што је било идеално за тактику опкољавања.



Римљани су први напали. Римске легије су се сукобиле са Картагињанима – картагински центар је одступао, увлачећи Римљане у замку, док је афричка фаланга на боковима држала своје положаје. Римљани су сматрали да је пробој картагинског центра иза ћошка па су послали још више трупа у пробој. То је довело до ситуације да су Римљани били превише збијени и у немогућности да маневришу, у неким ситуацијама чак и да се боре ваљано. Упоредо са борбом у центру, многобројнија и квалитетнија картагинска коњица је потискивала римску коњицу.



На боковима, картагинска коњица на левом крилу је потукла римску коњицу а затим помогла коњици са свог десног крила да савладају Римљане. То је значило да су Римљани изгубили своју коњицу и да Картагињани господаре бојним пољем у потпуности.



Након што је римска коњица поражена, Ханибал је дао знак да се афричке фаланге окрену ка унутра и да картагинска коњица удари Римљане са леђа. Овим маневром Римљани су били потпуно опкољени и збијени. Многи нису могли ни да подигну мач како би се сукобили са Картагињанима, толико су били потиснути. Покољ је био неминован, тек се мали број Римљана извукао.





3.Крај битке и последице

Овај пораз је био катастрофалан за Римљане – готово цела војска од око 50.000 људи је уништена, тек се шачица извукла. Картагињани су изгубили између 5.000-8.000 људи судећи по изворима.
Пораз код Кане је изазвао шок и неверицу у Риму, неки су чак предлагали да се Рим напусти и да се преговара са Ханибалом о миру. 1/5 римских грађана способних за рат су погинули у три битке са Ханибалом – код Требије, Тразименског језера и Кане. Међутим, Сенат је желео да покаже одлучност и одбио је преговоре са Ханибалом. Ханибал није кренуо на Рим због исцрпљености своје војске и зато што није поседовао опсадне справе. Иако је тешко поразио Римљане у три наврата, Ханибал није успео да убере плодове својих победа, сруши Рим и промени историју. Полако је потискиван из Италије, а одлучујући пораз је претрпео код града Заме у северној Африци, што је и значило слом картагинске империје која је након тога постала сенка некадашњег царства.

Претходна издања :
Курск специјал, део четврти
Курск специјал, део трећи
Курск специјал,део други
Курск специјал, део први
Најава специјала
Битка код Требије
Дан за памћење-29.05.1453.
Писмо грчком народу[ENG/GR]
Битка код Ипса
Битка код Гаугамеле
Битка код Иса
Битка код Леуктре
Битка код Маратона
Занимљивости - Други светски рат
Занимљивости - Средњи век
Занимљивости - Античка Грчка



Можда вас изненађује, али нећу да оплетем по Ханибалу. Многи су то већ радили, нема потребе. Опет није он крив, криви смо ми што смо као друштво пропали до те мере да може један несретник овако да нас воза около. Политичка сцена нам је у ужасном стању, а за то смо апсолутно сви криви - и политичари што кењају, а и обични грађани што то кењање дозвољавају. У сваком случају, мислим да смо у овом тренутку дотакли дно, дубље не можемо пасти. Трули смо до сржи...

Настављам ускоро ваљда. Следи битка код Пидне између Македоније и Рима. Битка између фаланге и легије. Биће занимљиво свакако, не пропустите следећи број.

До следећег читања, поздрав свима и све најбоље. о7