[СПЕЦИЈАЛ] Део I: Увод у пакао

Day 2,054, 11:55 • Published in Serbia Serbia • by Kheshig

Данас је 5. јул, 2013. године. Пре тачно 70 година започела је једна битка која је беснела 11 дана (не рачунам совјетски контранапад). Сви сте чули за њу, то је битка код Курска!

Битка код Курска, вероватно вам је свима позната из школе као највећа тенковска битка свих времена. Осим што је била највећа тенковска битка, битка код Курска спада у ред највећих битака свих времена, и по параметрима важности, броју трупа и симболици.

Немачка победа би значила да Немци опет имају контролу над Источним фронтом и да прелазе у напад, где су најбољи. Са друге стране, совјетска победа би значила практично победу у рату јер су Немци бацили све карте на ову офанзиву. Битка представља и сукоб два диктатора, Хитлера и Стаљина. Ниједан од њих неће дозволити да изгуби овакву битку. И због тога је у овој бици учествовало скоро 3,000,000 војника, 35,000 топова, 8,500 хиљада тенкова, 5,500 авиона. Мало ли је???...

Очи света су током лета 1943. године биле упрте у град Курск.



Пре саме битке, ред је објаснити ситуацију која је довела да очи целог света буду упрте у Курск.
Након жестоких пораза током 1941. године, Совјети су поред огромних губитака коначно успели да консолидују фронт током зиме 1941. и лета 1942. на линији Лењинград-Москва-Стаљинград, чак и да одбаце Немце 200 километара од Москве.


Територије које су Совјети вратили под своју контролу током зиме 1941. и пролећа 1942.

1942. године је година битке код Стаљинграда, која се окончала совјетском победом у фебруару 1943. Совјети су коначно могли да пређу у напад и током јануара и фебруара 1943. године су повратили део територија које су изгубили током операције „Барбароса“. Совјетска офанзива се зауставила код града Курска, око кога се формирала избочина која је претила да одсече немаче армије које су оперисале у Украјини од оних које су биле стациониране око Црног мора, а то Немци нису смели да дозволе.


Територије које су Совјети повратили од зиме 1942. до 18. фебруара 1943. су обојене пинк бојом.

За избочину код Курска и Совјети и Немци су имали своје планове. Немци су желели да трупе у избочини одсеку од остатка Црвене Армије, док су Совјети желели да избочина буде база за следеће операције.



Велике борбе су се водиле јужно од избочине око Курска у периоду од фебруара до краја марта 1943. када је немачка група армија “Југ“ под вођством Ериха фон Манштајна заузела стратешки важан град Харков (та битка је позната као трећа битка за Харков) и град Белгород. Пошто су Манштајнове трупе биле исцрпљене дугим борбама за Харков и Белгород, офанзива на Курск није могла бити настављена, а додатан разлог за то је што трупе из групе армија „Центар“ под командом Гинтера фон Клугеа нису имале снаге за офанзивне акције. Битно је запамтити да је ударна снага групе армија „Југ“ био „II СС тенковски корпус“ који је и предводио напад са југа на Курск.



Офанзива коју је спровела група армија „Југ“ током фебруара и марта 1943. године када су Харков и Белгород враћени под немачку контролу.

Адолф Хитлер је 15. априла наредио извођење операције „Цитадела“ која је подразумевала истовремене нападе на избочину код Курска са севера и са југа. „Цитадела“ је планирана за 3. мај или неколико дана касније. Постоји легенда која говори да је Хитлер био спреман за одлагање офанзиве јер је на плановима које је Врховна команда Вермахта поделила генералима имала потпис на себи - MCMOOX JE BIO OVDE! Верујући да је то потпис совјетског шпијуна, Хитлер се колебао да ли да започне офанзиву пошто је сматрао да су планови пали у совјетске руке. То одлагање офанзиве је било кључно за Совјете који су добили време да ојачају одбрану.

Напад са севера би изводила група армија „Центар“ под заповедништвом Валтера Модела, док би напад са југа извела група армија „Југ“ под заповедништвом Ериха фон Манштајна.
У том смислу, Вермахт је почео гомилати трупе око избочине код Курска. Совјети, видевши гомилање немачких трупа, почели су вршити припреме за одбрану од велике офанзиве.

Игра је почела...

Претходна издања :

Најава специјала
Битка код Требије
Дан за памћење-29.05.1453.
Писмо грчком народу[ENG/GR]
Битка код Ипса
Битка код Гаугамеле
Битка код Иса
Битка код Леуктре
Битка код Маратона
Занимљивости - Други светски рат
Занимљивости - Средњи век
Занимљивости - Античка Грчка



Врхунац рата на страни нашег Савеза је брисање Америке на њихов дан независности. Не знам да ли је то било планирано или је случајно испало; свеједно је испало предобро. Питање је ко ће бити следећи, мој глас иде Кини, или Уједињеним индијским државама. Доста смо их пустали да се гурају по Индији, могао би Тајланд да буде ослободилац окупираних индијских регија.