[СПЕЦИЈАЛ] Део IV: Борба титана

Day 2,061, 09:26 • Published in Serbia Serbia • by Kheshig

Драги читаоци, данас је тачно 70 година од битке код Прохоровке!!!



II СС тенковски корпус је пробио прве две совјетске линије одбране и стигао до села Прохоровке 11. јула. Док су се спремали за напад на последњу, трећу линију совјетске одбране, са супротне обале реке Псел их је погодила совјетска артиљерија па је 3. СС дивизија „Totenkopf” послата да пређе Псел и осигура лево крило корпуса.

За то време, 5. гардијска тенковска армија је јуришала према Прохоровки. Немачки извиђачи су детектовали кретање совјетских тенкова и алармирали своје трупе. Због тога, СС дивизије „Liebstandarte Adolf Hitler” и “Das Reich” су заузеле одбрамбене положаје око Прохоровке. Немачки план је био да дивизија „Totenkopf” обезбеди мостобран преко реке Псел, осигура лево крило корпуса а онда удари совјетске снаге са бока.

Немачки борбени извештај за дан 12. јул 1943. године наводи да је II СС тенковски корпус располагао са 294 тенка, од којих су 15 били Тигрови. Совјети су у свом извештају дали број од 70 Тигрова, што је немогуће, јер је отприлике толко Тигрова било на целом јужном сектору битке. На страну то што су Тигрови били механички непоуздани тенкови, тако да Немци готово никада нису улазили у борбена дејства са свим Тигровима, увек су неки били у квару.
За тај исти дан, совјетски извештај наводи да је Пета гардијска тенковска армија располагала са 793 тенка и 57 самоходних топова*; укупно 850. Према борбеним извештајима немачке и совјетске команде, Совјети су располагали троструко бројнијим снагама од Немаца.

*Самоходни топ је оклопно возило чија је основа била тенк, али је скинута купола и уместо ње стављена структура која је могла да у себи има много већи топ. Тако је на пример, тенк Тигар 2 имао топ од 88 милиметара, док је ЈагдТигар, самоходни топ базиран на конструкцији Тигра 2 носио топ од 128 милиметара Тај топ је могао да уништи Шермана са 4 километра удаљености. Самоходни топови базирани на тенку Т-34 су носили топове и до 100 милиметара. Највећи калибар који су Совјети монтирали на самоходни топ био је 152 милиметара, на возилу СУ-152. Са друге стране, ЈагдТигар је са топом од 128 милиметара био највећи немачки топ монтиран на оклопно возило. Ко игра World of Tanks зна о чему причам! 🙂


Самоходни топ СУ-152

Велики хендикеп за 5. гардијску тенковску армију која је била под командом Павела Ротмистрова је терен око Прохоровке. Совјети су могли напасти само кроз узак пролаз који су бранили немачки тенкови.


Немачки положаји код Прохоровке и правац совјетског напада

Али није било шансе да се наређења промене, па је Пета гардијска тенковска армија започела свој напад у зору 12. јула 1943. године.


Совјетски напад је започео у 09:15 часова. Ротмистров је у првом таласу послао 430 тенкова, а у другом још 70. Напад је био катастрофалан. У ова два напада Пета гардијска тенковска армија је изгубила око 400 тенкова. Један руски војник, учесник ове битке је записао:
„ Погађани су тенк за тенком који су се запалили или били уништавани у ужасним експлозијама. Видео сам тенкове у пламену свуда около. Јаке експлозије су одбацивале куполе тешке 5 тона 20 метара у ваздух. Неке од експлозија су биле толико јаке да су читави тенкови претварани у обичне гомиле метала.“



Након ових неуспешних совјетских напада, II СС тенковски корпус je прешао из дефанзиве у напад, јурнувши на положаје Совјета. Борба је била жестока, јер је бојиште било веома мало (по неким прорачунима дужина фронта у ком су се водиле борбе је мање од 20 километара), а оклопних возила је било преко 1000. Борбе су вођене на веома малом простору где су обе стране имале мало простора за маневар; стога је борба вођена „на мишиће“, то јест у борби није одлучивала тактика већ брутална сила тенкова који су се чак и сударали. Немачки тенковски ас, Михаел Витман је пар пута избегао совјетске Т-34 који су покушавали да униште његовог Тигра тако што ће се сударити са њим и избацити и Тигра и Т-34 из борбе.

Изнад тенкова, Луфтвафе и совјетска авијација су водили огорчену борбу за превласт у ваздуху. Из ове титанске борбе, ниједна страна није изашла као дефинитивни победник, али су Совјети успели да се одбране од немачког напада. Ерих фон Манштајн је затражио од Хитлера дозволу да II СС тенковски корпус појача са XLVIII тенковским корпусом и настави офанзиву; у исто време је и III тенковски корпус пристизао код Прохоровке како би ојачао положаје Немаца, али је Адолф Хитлер одбио овај захтев; операција Цитадела је отказана 16. јула, а II СС тенковски корпус је добио наређење да се повуче са положаја око Прохоровке.

Е сад, долазимо до шкакљивог питања, а то су губици на обе стране. Совјетска пропаганда је претворила ову битку у величанствену победу над фашизмом у којој су комунисти однели превагу над фашистима, поразивши непобедиве СС дивизије. Реалност је другачија. Пета гардијска тенковска армија није испунила свој задатак и поразила II СС тенковски корпус, који са друге стране није успео да се пробије кроз трећу линију совјетске одбране. Тактички, ова битка је била нерешена, али стратешки је победа Совјета, који су преузели иницијативу у рату.

Губици Немаца код Прохоровке су следећи : 9 тешко оштећених тенкова и 39 оштећених, и 2,672 мртвих. Од тих 9 тешко оштећених, 6 је поправљено, тако да су Немци код Прохоровке трајно изгубили само 3 тенка. Занимљива је непроверена прича у којој је II СС тенковски корпус при поправљању својих возила на бојишту одвукао неколико лакше оштећених Т-34 тенкова и касније поправио, тако да је II СС тенковски корпус после битке код Прохоровке имао више тенкова него пре битке.

Губици Совјета су били много већи. Бројке варирају од 144 па све до 350 потпуно уништених тенкова као и 18,940 мртвих. Број је свакако велики, јер Пета гардијска тенковска армија није била способна неколико недеља да учествује у офанзивним акцијама, већ је повучена у резерву ради допуне људства и машинерије. Насупрот њима, II СС тенковски корпус је одмах након Прохоровке пребачен у Италију да се бори против искрцавања на Сицилији и на тло Италије. Руси и данас славе Прохоровку као велику победу, и у ту сврху су подигли меморијалну кулу :



И меморијални споменик:



На крају битке код Курска, жртве на обе стране су биле следеће:

Немци 203,000 војника - Совјети 863,303
Немци 760 тенкова - Совјети 6,064 тенкова топова и самоходних топова
Немци 681 авион – Совјети 1,626


Подаци о губицима су нажалост са википедије, али сматрам да су веродостојни јер се позивају на дела историчара који су се бавили битком код Курска.


Након свега наученог о бици код Курска, ја се двоумим између две ствари – или су Совјети били потпуни идиоти који су рат добили јер их је просто било превише, или су Немци били толико надмоћни да и упркос свим препрекама успеју да нанесу страховите губитке непријатељу. Истина је, верујем, негде између ова два закључка...

То је било то, другари. Надам се да сте уживали у овом специјалу!

За пар дана настављам са биткама из доба Рима, тачније са битком код Кане.

Поздрав до следећег читања! о/

Претходна издања :

Курск специјал, део трећи
Курск специјал,део други
Курск специјал, део први
Најава специјала
Битка код Требије
Дан за памћење-29.05.1453.
Писмо грчком народу[ENG/GR]
Битка код Ипса
Битка код Гаугамеле
Битка код Иса
Битка код Леуктре
Битка код Маратона
Занимљивости - Други светски рат
Занимљивости - Средњи век
Занимљивости - Античка Грчка


Опет је један мандат почео скандалима. Прво глумљење масона од стране појединаца, па све до новог скандала и питања ко је и шта хтео са донацијом од 500.000 динара на државни рачун. А тек је прошло недељу дана... Савез иде сигурним корацима ка распаду, што је и било за очекивати, не због скандала већ због баланса у свету, не може један савез имати 70% дневне штете. Само ми је жао што смо ми први гурнули кола низбрдо...