Велике битке из историје, део X: Битка на Каталунским пољима, 471. године.

Day 2,088, 11:08 • Published in Serbia Serbia • by Kheshig


Питања ће од сада бити на почетку текста, како не би скроловали до краја у потрази за њим. 🙂

Ко први одговори на следеће питање добија 20 динара:

"Овај војсковођа је био примарни стратег и генерал Џингис-кана. Статистички гледано, он је највећи војсковођа у историји. Водио је преко 20 кампања у којима је поразио 32 народа и победио у 65 битака у којима је освојио више територија него било који други командант у историји. У нашој, европској литератури је запамћен као идеолошки и прави вођа похода на Европу у којима је прегажена Кијевска Русија, Угарска и Пољска. О коме је реч?"

Поздрав другари! Стигли смо до пете, последње битке из доба Рима. Наравно, обећао сам вам још једну, бонус битку, и њу ћу описати након ове. Не, немојте ми слати поруке да ме питате која је битка у питању, нећу вам рећи, видећете када избацим чланак! 🙂 Након тога, идемо са 5 битака из доба средњег века, а затим пар битака из нешто модерније историје.

Па да почнем. Вероватно се ви сви сећате из основне/средње школе када сте учили о Атили битке на Каталунским пољима, на којима је Атила коначно заустављен.


Хунски племенски савез и Римско царство

1.Ситуација пре битке

Након 4 године мира, Атила је поново повео поход против Западног римског царства; циљ овог похода је била провинција Галија. Освојио је Мец и Тријер и опсео Орлеан који су држали Алани, римски савезници. Најспособнији римски војсковођа тог доба, Флавије Аеције, успео је да убеди Теодориха, краља Визигота да му се придружи у борби против Хуна. Уједињене снаге Римљана и Визигота су кренуле у разбијање опсаде Орлеана коју је спроводио Атила.
Видевши да му се приближава непријатељска војска, Атила је подигао опсаду Орлеана и кренуо да се повлачи; међутим убрзо је одлучио да се сукоби са својим прогонитељима. До битке је дошло у јуну 451. године.


2а. Снаге сукобљених страна

Антички извори наводе да су војске биле једнаке величине, по 50-80,000 војника, мада данашњи историчари смањују број на по 30,000 војника на свакој страни.
Флавије Аеције је предводио савезничку војску Алана, Визигота и Римљана, док је са друге стране Атила предводио савез Хуна, Острогота и Гепида. Занимљива је судбина Гота, који су се у овој ситуацији налазили на супротним странима бојишта, Визиготи на страни Римљана а Остроготи на страни Хуна.


2б. Ток битке

У ситним окршајима пре главне битке, Теодорихов син Торисмунд је успео да освоји једино узвишење на бојишту, лево од борбене линије Хуна.
Аеције је лично са римским трупама држао лево крило, Визиготи су држали десно крило док су Алани попут клина уметнути у центар борбене линије између два крила.
Атила је поставио своје трупе у следећи поредак – Остроготи су држали лево крило, он лично је држао центар док су Гепиди држали десно крило. Атилин план је био да пробије слабији центар који су држали Алани а онда окрене своје трупе ка Визиготима на римском десном крилу. За то време, Гепиди се не би упуштали у борбу против супериорнијих римских трупа које је предводио Аеције на левом крилу римске војске.



Атила је први преузео иницијативу, започео је жесток напад на центар који су држали Алани потискујући их уназад, док су се Остроготи на левом крилу сударили са Визиготима. За то време, Гепиди су напредовали али се нису сукобили са римским трупама на крилу.



Битка коју су водили Остроготи и Визиготи била је жестока и резултирала је погибијом визиготског краља Теодориха. Отприлике у исто време када се Атила окренуо да удари Визиготе у бок, Торисмунд је јурнуо са брда и ударио Остроготе у бок, тако да у том тренутку ниједна страна није имала предност упркос тактичким маневрима.



Иако су на његовом десном крилу и у центру вођене жестоке борбе, Аеције није преузимао никакве акције. Тек када је Атила окренуо своје трупе на Визиготе, Аеције је један део својих трупа послао да удари Хуне са леђа.



Са друге стране, Остроготи су били полако потискивани жестоким нападима Визигота, тако да је Атила, нападнут са леђа, одлучио да се повуче јер је његово лево крило посустајало под нападима Визигота а и сам је могао бити опкољен. Одлучио је да Гепиде не убаци у борбу против Римљана и наредио је повлачење у логор. Убрзо након Атилиног повлачења, Визиготи, Алани и римске трупе су опколили логор у ком се налазио Атила.



Међутим, до битке у логору није дошло, Аеције је наредио повлачење, а Атила видевши да се непријатељи повлаче и сам се повукао.

3. Крај битке и последице

Жртве на обе стране су биле једнаке, пало је по око 10,000 војника. Ниједна страна није однела победу на бојном пољу, али је ово била стратешка победа Римљана који су испунили свој циљ и натерали Атилу на повлачење из Галије. Атила је следеће године неуспешно напао Италију, а поход је обуставио јер су трупе Источног римског царства упале у Панонију. 453. године, 2 године након битке на Каталунским пољима, Атила је мистериозно умро на својој свадби,а Хунски племенски савез се распао.

Претходна издања :

Битка код Хадријанопоља
Битка код Пидне
Битка код Кане
Курск специјал, део четврти
Курск специјал, део трећи
Курск специјал,део други
Курск специјал, део први
Најава специјала
Битка код Требије
Дан за памћење-29.05.1453.
Писмо грчком народу[ENG/GR]
Битка код Ипса
Битка код Гаугамеле
Битка код Иса
Битка код Леуктре
Битка код Маратона
Занимљивости - Други светски рат
Занимљивости - Средњи век
Занимљивости - Античка Грчка




Морам да вам испричам анегдоту из периода када сам био члан МСП тима. На самом почетку мандата влади је била потребна велика донација на НБС пошто су сви оргови били празни. Бојећи се да ће конгресмени одбити велику донацију, ја сам се јавио као „преговарач“ који ће код конгресних партија средити да та донација прође. Отишао сам на канале партија и контактирао председнике партија. Србин1, СрпскиБоготац, Хефе и Марко Тунић су без проблема прихватили да подрже донацију. Међутим, са еБором то није ишло тако глатко. Он није желео да преговара са мном јер нисам имао „специјално овлашћење“, иако сам имао доказ да сам члан владе. Чак ми је и претио да ће наш разговор објавити. Проблем сам пријавио на каналу владе, а једном члану владе (нећу га именовати) је пала генијална идеја. Контактиран је Арађански који је вршио функцију премијера. Он се појавио на каналу владе и кратко написао да ме као премијер у име Председника именује за специјалног преговарача око донације на НБС. Ја сам то усликао и послао еБори као доказ да сам „легитимни преговарач“. Од њега једно 10 минута нисам добио одговор, да би ми на крају написао како ће СЗР подржати донацију. Долио сам мало уља на ватру јер сам рекао званичним тоном да позивам еБору да се суздржи од потцењивања државних службеника јер ће се то следећи пут бити третирано као одбијање преговарања са државом што је озбиљан прекршај. На каналу владе су се сви од срца насмејали. Међутим неки функционери СЗР су моју декларацију схватили као бусање у груди функцијама, а никако им не иде у главу да је суштина потпуно другачија. 🙂

Следећи чланак биће бонус битка, па прелазимо на битке из средњег века.

Поздрав до следећег читања! о7