Велике битке из историје, део XI: Битка код Каре, 53. године [БОНУС БИТКА]

Day 2,098, 12:56 • Published in Serbia Serbia • by Kheshig


Поздрав другари, стигли смо до последње, бонус битке из доба Рима! Многи од вас су претпостављали да се ради о бици у Теутобуршкој шуми, али погрешно сте претпостављали. Слажем се да је ово био велики пораз Рима, и у погледу морала, утицаја и изгубљеног људства, али ова битка коју ћу описати је по мом скромном мишљењу раме уз раме са Теутобуршком шумом! Велики сам фан начина ратовања Монгола као и осталих номадских народа који су се базирали искључиво на коњици и ослањали се на велику мобилност трупа. Због тога вам представљам битку код Каре(Харана) која се десила 53. године п.н.е између Рима и Парћана.


Наградно питање за овај чланак гласи :

"Овај владар се није повиновао страној хегемонији јер његова држава никада није признавала премоћ неке друге силе. Чим је хегемон чијој се превласти супротстављао отишао далеко, подигао је устанак против њега и опсео град Мегалопољ. Међутим, у бици код града Мегалопоља је изгубио и битку и живот. Прича се да је рањен пао на колена, наредио његовим војницима да се повуку, а он им је, превише слаб да би устао, на коленима држао одступницу. Убио је неколико непријатељских војника пре него што се пробијен копљем. О ком античком владару је реч?"


1. Ситуација пре битке

Свима вама је познато да су први тријумвират основала три најмоћнија човека у Римској републици – Гнеј Помпеј, Јулије Цезар и Марко Лициније Крас. Поделом територија, Крас је добио Сирију и пошто једини од тријумвира није био овенчан славом на бојном пољу (заправо је био најбогатији човек у Риму), желео је да поведе поход против Парћана, прошири територије Рима и стекне славу. Парћани су у то време владали царством које се простирало од данашњег Ирана до Сирије.
Крас, упркос саветима савезника Јермена, није упао у Партију са севера преко планина, већ је одабрао најкраћи пут кроз пустињу.



Напомена: Овај чланак неће садржати слике које ће представљати кретање трупа, сматрам да је то непотребно, а и видећете зашто. Као компезацију, убацићу неке друге сличице које се тичу битке! 🙂


2а. Снаге сукобљених страна

Марко Лициније Крас је за овај поход сакупио 34.000 легионара (око 6 легија), 4.000 коњаника и 4.000 лаке пешадије.
С друге стране, Парћане је предводио генерал Сурена, младић у двадесетим годинама. Имао је око 10,000 коњаника стрелаца и 1,000 катафракта (тешко оклопљени коњаник)


Парћански коњаници стрелци


Катафракт. Оружје катафракта су било дуго копље, као и маљ/бојна секира за блиску борбу.

2б. Ток битке

Крас се веома узнемирио када је чио да му се приближава парћанска војска; веровао је да је одлучујућа битка неколико дана далеко. Његови генерали су му саветовали да борбена линија буде веома дугачка како би избегли могућност да буду опкољени од стране парћанске коњице. Међутим, Крас је одлучио да своје трупе стави у формацију квадрата – странице квадрата би „чиниле“ легије, док би лака пешадија и коњица били унутар квадрата.

Са друге стране, Суренина намера је била да омета римску војску док Парћани не консолидују редове и пошаљу армију која ће се супротставити Римљанима на бојном пољу. Није имао намеру, и није веровао да може са снагама које има победити надмоћну римску војску.


Сурена, видевши да не може опколити Римљане, то јест да то опкољавање неће довести до изложених бокова или леђа Римљана, нареди катафрактима да формирају клин и јурну на Римљане, у нади да ће пробити једну страницу „квадрата“ и изазвати панику у редовима Римљана. Међутим, искусни римски легионари су одбили напад катафракта. Сурена је схватио да јуриши катафракта значи да ће се борити на начин на који Римљани желе, па је променио тактику. Повукао је катафракте и послао коњанике стрелце напред.

Коњаници стрелци су засули Римљане кишом стрела са безбедне удаљености. Римљани су покушали да се сукобе у блиској борби са коњаницима стрелцима али су ови успешно избегавали нападе Римљана, и у току повлачења одапињали стреле на противника. Овај маневар, потез, како хоћете, се назива „парћанско гађање“



Крас, видевши да његови легионари трпе од парћанских стрела и да нису у могућству да се против Парћана боре, наређује да легионари формирају формацију „корњаче“.


Ова формација је пружала велику заштиту легионарима од парћанских стрела, међутим, чим би легионари формирали „корњачу“, Сурена би слао катафракте у јуриш који би наносили велике губитке легионарима који нису били у могућности да се у тој формацији ефикасно боре.

Крас, немајући другог избора, наредио је легионарима да се врате у стандардну формацију која ће им пружити бољу заштиту од катафракта, надајући се да ће Парћани евентуално остати без стрела. Међутим, Сурена је организовао 100 камила које су константно преко пустиње доносили нове стреле и залихе његовим стрелцима, који на тај начин никада нису остајали без муниције.

Увидевши да чекање да Парћанима понестане стрела „не пије воду“, Крас је наредио свом сину Публију да са 1300 коњаника изврши јуриш на коњанике стрелце и отера их даље од легионара. Публије је прогонио коњанике стрелце који су га у бекству константно засипали стрелама, и налетео право на катафракте. Коњаници стрелци су му затворили пут са леђа, па су катафракти и коњаници стрелци уништили римску коњицу до последњег. Публије, рањен у руку, наредио је свом штитоноши (не знам бољи израз) да га убије, јер није желео да се преда жив. Парћани су набили Публијеву главу на колац и дошли у великој граји до римских војске која није била свесна судбине Публијевог одреда. Публијева смрт је дубоко потресла Краса који је доживео крах. Коњаници стрелци су наставили да одапињу стреле на легионаре – неки су слали стреле директно на Римљане, док су други испаљивали стреле у високом луку које би падале одозго као киша на Римљане, који нису знали са које стране да се бране



Ово терорисање легионара је трајало до мрака, када се Крас са остатком војске повукао, оставивши око 4,000 рањених легионара на милост и немилост Парћанима и повукао се у оближњи град Кару(Харан). Парћани су наредног дана заробили или побили рањене легионаре и кренули ка Кари.

Крас је увидео да је у веома незавидном положају, морал војске је био на веома ниском нивоу, али није желео да се преда иако му је Сурена нудио мир и слободан повратак кући. Преговори су постали насилни, Крас је убијен, а већина Римљана су убијени или заробљени. Парћани су се ругали Красу у његовој смрти – као алузију на његову похлепу, сипали су му истопљено злато низ грло.


3. Крај битке и последице

Ова битка представља, што се односа снага и односа жртава тиче, вероватно једну од најблиставијих победа у историји ратовања. Пало је 20,000 Римљана, 10,000 је заробљено а 10,000 је побегло. Парћани су изгубили мање од 100 људи, махом катафракта који су јуришали на легионаре на почетку битке!!

Последице пораза су биле очигледне, не на војном него на политичком плану – након Красове смрти, убрзо је избио грађански рат између Цезара и Помпеја. Римљани и Парћани су касније имали још ратова, али без неког трајног и одлучујућег ефекта, задржан је статус кво.

Завршио сам са биткама из доба Рима, другари. Надам се да вам се свидело све ово. Ако имате неке замерке или предлоге, отворен сам за критике и похвале.

Следи серијал од 5 битака из средњег века, а то су битке:
1. Битка код Легнице
2. Битка код Мухија
3. Битка код Банокбурна
4. Битка на Куликовом пољу
5. Битка на Косову

Не знам када ћу га почети, не због недостатка времена да пишем већ због недостатка времена да га константно рекламирам, па моји чланци имају веома мали број читалаца... биће када се среди ситуација са испитима! 🙂
То је то од мене за сада, поздрав до следећег читања! О7

Претходна издања :

Битка на Каталунским пољима
Битка код Хадријанопоља
Битка код Пидне
Битка код Кане
Курск специјал, део четврти
Курск специјал, део трећи
Курск специјал,део други
Курск специјал, део први
Најава специјала
Битка код Требије
Дан за памћење-29.05.1453.
Писмо грчком народу[ENG/GR]
Битка код Ипса
Битка код Гаугамеле
Битка код Иса
Битка код Леуктре
Битка код Маратона
Занимљивости - Други светски рат
Занимљивости - Средњи век
Занимљивости - Античка Грчка




Нисам претерано активан у игри тако да не могу коментарисати дешавања много. Што се тиче вођења државе, страшно сам разочаран пасивношћу власти која дозвољава албанцима да освоје Црну Гору притом ударајући на страни Француза у устанку на Корзици. Тиме смо дефинитивно показали да су нам ресурси битнији од пријатеља. Друга замерка је неоправдан пропуст када смо уместо Источне Републике Српске напали Федерацију и тиме допустили босанцима да дигну устанак у ЦГ обали и врате је Црногорцима који оправдано не желе да нам врате ту регију сада. Толико "способних војника", а толико мало здравог разума...

Толико од мене! о7