Ništa i sve… (10)

Day 2,447, 07:20 • Published in Croatia Chile • by Uigeadail


Posli Franinog odlaska, Špiro je ima malo drugačiji put od Joze. Razumia je on Jozinu brigu i sve razloge vraćanja u politiku, i pomoga mu je u onim đunglama Azije koliko je moga. Ali nije razumia kako se stari prijatelji mogu okrenit za puni krug.
A nekako ih je u to vrime bilo puno. Toliko da se Špiro uvik mora zapitat: „Ma jel se to okreću drugi, ili sam se ja počea vrtit ka trotul pa više ne poznajem ća je isprid, a ća iza.“

Jednom pred sam kraj, u njegovoj bazi u Tamil Nadu, reka je kako mu je Jozo svaki put ponavlja istu štoriju.
„Špiro, Frane nam više nema. Moramo dalje sami. Ja sam falia jer nisam posluša tebe i do kraja napravia profesionalnu vojsku i zato jer nisam izbrisa sve one glupe orgove. A rekli su mi da će trajati još samo malo, pa sam ih ostavia. I od sada, dokle ih god bude samo će činit nered u ovoj državi. To mi je jedino ža.“

Špiro se samo umorno smješka na takve riči. Zna je on dobro što je Jozu najviše bolilo.

Lito je prošlo i krenuli su monsuni. Često su se stari prijatelji javljali Jozi i zvali ga da se vrati u akcije. A on nije moga. Puklo je u njemu nešto od kada je Zele poginia. Falia mu je užasno taj momak, više nego rođeni brat. Najviše su mu pomagali Imota, Rene183 i Nesi. Sa njihovom pažnjom prolazili su tihi dani i jedinio kad bi se upalila stara vatra je bilo kad je vidia vojsku na granicama Tamila. Uvik sam se pitao zašto je stari tenk tako tvrdoglavo čuva taj Tamil.

Jednom je napisa Pepito, stari igrač „Da se čovjek jednostavno zapita, kako pobogu ova osoba može biti tako brutalna na bojnom polju“, pri tome misleći na Špiru i mislim da je ne znajući otkria kako ustvari Špiro nikad i nije bio pravi ratnik. Istina, zna je napraviti malo više damagea, ali to je ništa koliko se danas čini. Ionako sve se te brojke zaborave, a ostanu nam samo sićanja na sitne pakosti, velike osmjehe i poneku rič zahvale.

Kakve veze imaju Pepito i Tamil? Nikakve, ali u svemu se ne krije ništa drugo, nego malo romantike koja fali uglavnom svima. Tamil Nadu je regija koja spaja dva dijela Azije. Špiro ju je zato i izabra, jer je virova da će ona pasti zadnja. Čisto strateški. Kasnije je ispalo da je Zelenooka upravo tu završila svoj eživot, pa Špiru više ni sam vrag ne bi otamo potira. Zna se „pokačiti“ sa Mrvicom iz Thai kuće i svaki put mu je obeća da će se i iz mrtvih dignit ako dirne tu regiju. Bilo je to uglavnom šaljivo, ali uz prizvuke ozbiljnog tona. Posljednja Špirina bitka bila je oko Nove godine upravo tamo negdje u azijskim đunglama.

Sve što je Špiro radio, sva ratovanja, kolajne i razne nagrade uvik je posvetia Zelenookoj. I uvik je govoria da ima tristo života napravia bi isto. Kada je otišla, bia je gotov. Samo se ugasia. Antiša je na sprovodu napisa kako mu se čini da je završila era velikih tenkova, što se normalno pokazalo kao pogrešno. Jer Antiša je uvik zna krivo procjenit situaciju. Tenkova je bilo i uvik će bit, a koliko god zazivali stara vrimena, ona su ipak samo prošlost.

Ne znam zašto, ali nekako mi je najteže ispričati ovaj dio priče, jer mi se čini da je od sve troje braće, Špiro bio onaj koji ih je nosia. Ima je Frane razum, a Jozo vještinu, ali Špiro je bia srce i ka ratnik i ka čovik.

Ipak, ovo još nije kraj štorije. Ostalo je još podosta toga, a u slijedećim nastavcima upoznat ćemo još par zanimljivih likova. Onih dobrih i onih malo manje dobrih. A na kraju ću vam i ostaviti Jozinu tabelu sa imenima jer je do kraja priča samo njegova.

Do tada zdravi mi bili, zahvalan za votove i subove…

Uigeadail

Prethodni nastavci:
U starog dide...(1) ; Jutro na moru...(2) ; Politika u butigi...(3) ; Crvena krpa...(4) ; Suv ka barut...(5) ; Politika je kurva… (6) ; Za zelene oke… (7) ; Mon(k)ey makes…(8 ; Čaj, Platypus i slonovi... (9)