Join the new world

„Zna me je uvatit neki morbin kad bi čuja Vojka…“ često je posli priča Špiro. Ali to je govoria tek kad ga je teret kolajni previše pritisa. Onih dana kada je počeja u Ameriki ka plačenik, sa malim pištoljem ća mu ga je Frane kupia, samo je moga sa sjajem u oku gledat kako u bitku jurišaju one bile lubanje sa strelicom i svi oni amblemi sa crveno bilim šahom.

Huni su bili jaki na drugoj strani, mislim nikad jači posli toga, ali nije ga bilo straj. Ža mu je bilo jedino šta je moga sa onim pištoljem lupiti par puta i onda se mora odmarat cili dan. A stare kuke su lupale stalno (bar mu se tako parilo).

Još kao mladac upozna se sa maršalom Voćkom, i baš sa njime se zakrvia oko prve od mnogih propuštenih kolajni. Uvatia ga je Vočko na krivoj nozi i samo otprašio u zadnjim minutama bitke. Tad je Špiro naučia da nisu kolajne važne i sa Vočkom se često posli smija u vezi tega.

Od sve braće Špirina sklonost ka ratovanju učinila je najviše da se ostali svit upozna sa njima. Trenira je Špiro svaki dan i sprema se za veliki rat. I da ga je-beš, zaspa je na Hello Kitty. Posli se griza ka cucak i mučilo ga je to dugo, ali pomoći nije bilo. Prošla baba sa kolačima. Trudia se on posli svim srcem to ispraviti, i jednom je prizna da ga je Mala Poljska iskupila donekle za to.

Koliko god mu je bilo čudno Franino usvajanje, uživa je ratovat na prvim linijama sa Zelom. Zele je vodia statistiku i uvik prvi čestita kad je Špiro nešto osvojia. Pratili su se uvik i Špiri je srce puklo kad je Zele poginia u Sjevernoj Dalmaciji.

Vojni Špirin put, začinjen velikim bitkama, Frane i Jozo su pažljivo pratili. Zajedno su se dogovarali gdje i što da stisnu. Frane je obilato financira, a Jozo koji je čak i posta prežidente, usmjeria je Špirino vojevanje na put oko svita. Kako se nisu mogli dogovoriti na koju će stranu krenuti, bacali su kockicu po karti i nekim čudom zakotrljala se na zapad. Jozo se malo pinija, tija je on na daleki istok jer tamo nije nikad bia, ali Frane je reka da ne može. Platia je 12 iljada zlatnika i posla Jozu u rat.

Pisati o „ratu za tekilu“ a ne spomenuti Čupavog i Zmaja bia bi grij. Njima je Jozo sve virova. Ipak su ga raspizdili par dana pred akciju. Čupavi je počea govoriti kako nećemo moć jer je kontrabanda izmislila novo oružje, kako nas je malo i nemamo snage, a Zmaj je odjedanput zaboravia računat vrime. Jozo je skoro odusta, ali onda je doša Voćko i sitia ga kako su feštali kad su zadnji put izgubili. To je bila najbolje feštavanje izgubljene bitke na svitu. Čak je i Jozo upotrebia sve svoje političke vještine da pogura stvar. I na kraju uzeli su tu tekilu.

Posli „rata za tekilu“ Špiro je otiša na odmor. Često su ga mogli naći u birtiji kod starog Verka. Ma ratova je on i dalje, i ako se ne varam Frane je reka da je od tada sve činia za tajnu ljubav. Nikome nije tia reč o kome se radi, ali čini mi se da je ipak on mirita pogled onih zelenih očiju. O tome možda i napišem koju u sljedećim nastavcima.

Kao i svi ratnici, nije Špiro baš obadava ostale junake. Ali jedan je bia najveći i iznad svih. Numero uno per sempre. Ima je komplicirano ime pa sam zaboravio kako je Jozo reka da se zove, ali sam zapamtio da mi je reka da se često u google translate spominja ka „odjeća za igru“.

Na ovoj kartici spomenija sam Franine zlatnike i Jozinu politiku. E to će biti teme za nove nastavke, prije nego Vam ispričam kako je Špiro posta Francuz, pa Amerikanac i kako je sa svojom velikom i tajnom ljubavi otiša na čaj u Tamil i nikad se nije više vratia.

Obećanje koje sam da veže me pisati i dalje, a ako se nekome učini zgodno neka slobodno čita. A i ne mora… Živi mi bili.

Uigeadail