Join the new world

Furešti, kad slušaju Meštra kako viče da neće politiku u svoju butigu mogli bi pomislit da je on sav štufan od nje. Obično im promakne da je intanto svaka njegova bila politika, ali tako fino zašušurena da ga je Jozo naprosto obožavao.

Kako je odradia faks filozofije, a tamo se nagleda cura, odlučia je Jozo pripomoći malo Frani. Vidili su on i Špiro da će Frane sve što zaradi podilit okolo, a to bi bila šteta. Nije bilo druge nego se malo angažirat i okušat u, kako je Jozo zna reć, disciplini prelaska brvna sa dva ovna. Zna je on da uopće nije važno koliko je široko brvno nego koliko su ovčetini tvrde glave.

Franin Slavonac da mu je invit za prvi sastanak, pa se tako jedne noći pojavio Jozo u društvenim prostorijama političke stranke. A tamo svi maniti. Govore u isto vrime, planiraju 1015 stvari, pitaju jednoga, a odgovara ih deset drugih. Mislim da je reka kako je te večeri neki stari gospodin vodia sastanak. Učinilo mu se da je jako star i ozbiljan, čak i malo boležljiv, pa ga nije čudilo što su ga starim i zvali.

Kasnije je jednom reka da mu je to bila najgora procjena u životu, njanci zere starosti nije bilo u dotičnog gospodina. To veče je uspia reč dvi tri riči, ali parilo mu se da je doša na pravo misto. Upozna je Antišu koji je s njime osta do zadnjih dana i uvik mu kuva kavu i nosia lipe i one manje lipe novitade. Uvik se sića Teje. Markantna visoka biondinka, šempre drita, mogla je izist za marendu sve muškardine u sobi. Bia je jedan Tomo šta je stalno vika kako je on tajnik, da se u njega tinbraju sve karte i samo neka pita ako mu šta fali.

Te večeri se nasluša Jozo svakakvih imena i štorija, ko je s kim i ko je protiv koga, ko se ofendia pa otiša, a koji je osta, a najveć dišperan je bia što nije sve zapisiva da jednog dana može učinit memoare.

Kako je Jozo ipak bija više furbast nego se parilo, brzo je on dovuka i ozbiljnog Franu i napaljenog Špiru u stranačke prostorije. Mislim napaljenog na bitke. Mali je taman u vojnoj skuli otkrio ljepotu ratovanja i samo je pričao o oružju i obrambenim sistemima. Kamo sreće, reka je pred kraj Frane, da se mali napalia na ljubav, a ne na rat. Inšoma, braća su zajedno prionula na posao.

Jozo je svo Franino umijeće u stvaranju utira u riznicu. Činia je političku karijeru i nakon dugog „nagovaranja“ osvanija kao kandidat za predjednika stranke. Okuša se pomalo i u novinarstvu, što mu i nije bilo teško. Ostalo je nešto iz studentskih dana, pa je rado pisa u stranačkom biltenu. Dugo je osta na tom mjestu. Tili su ga rušit par puta, ali ima je malo sreće i puno pomoći pa se zadrža.

Upozna je neke legende. Svađa se sa njima, ljutia i brontulava i iša dalje, koji puta tvrdoglav ka tovar, koji puta kad bi ga smantali mekan ka njok, da ne kažem knedla.

Nekako u to vrime desile su se dvi važne stvari koje su braći prominile život. Prvo je Frane popizdia jedan dan i reka da ima unuke. Nikad nije prizna kako ih je dobia, a još se manje znalo kako ih je uspia sakrit. U svakom slučaju i Jozo i Špiro ostali su ka inkantani kad im je to Frane reka. Došli su malo sebi nakon dvi demižane vina, i nakon što su upitnici iznad glave isparili Jozo je obeća brinuti o Imoti, a Špiro o Zeli. Prava imena su im bila Imoteph i Zealot, ali to niko živ nije moga izgovorit pa su ih odma preimenovali. Najsmišnija stvar je bila što su oba unuka bila poznatija od inšempjanog dide.

Druga stvar je bila još važnija. Jozo je par dana u misecu zna sidit cilu noć u stranačkim prostorijama i paziti kako i di ko glasa. To mu je uvik najteže padalo od svih poslova u stranci. Sve do…

Jedne takve večeri dovea je Imota neko društvo u prostorije. Jozo jedino šta je od svega vidia bila su dva zelena oka. Deboto su izbori propali… Tako je u gluvo doba kad se boti bude započela luda štorija o tome ko će miritat blagost tog zelenog pogleda.

Ali o tome ću vam pričati kasnije. Sada je na red doša prvo Špiro i njegova vojevanja. A imam još i pokoju o Franinom bogaćenju i Jozinom odlasku iz politike i kasnijim izborima za predsjednika. Najgore je što kako priča ide sve više likova ulazi u nju, pa se nepažnjom može dogodit da nešto i pobrkam.

Ova kartica štorije je finila, do nove živi mi bili…

Uigeadail