еИСТОРИЈА- еСРБИЈА (од настанка до окупације)

Day 688, 15:38 • Published in Serbia Greece • by aveSERBIA
напомена: Ово је еисторијски чланак, где можете прочитати о тешким данима почетка еСрбије. А ако желите да се вратите у еисторију и доживите те дане( по први пут или поново), за то вам служе линкови у чланку. 🙂

То су били дани, када сте могли да напишете најобичнији спам, а ипак добијете брдо коментара, јер није излазило више од 10-ак чланака дневно. 🙂 Били смо слаби, било нас је мало, борили смо се против далеко моћнијих "комшија". Свашта смо преживели, било је много нервозе, али је игра била презанимљива. Шта се све дешавало у првих 45 дана еСрбије, управо ћу покушати да вам опишем. Па да кренем. 🙂



После много најава и борбе, играча који су дуже у овој игри од мене 13. фебруара ове године у ерепублику дошла је и еСрбија. После почетног организовања државе, било је јасно да све неће ићи тако глатко. Иако еСрби нису били у толико лошим односима са еХрватима, убрзо после настанка еСрбије наше комшије су дошле, и направиле странку. Тада није било држављанства па је претила опасност од преузимања еСрбије на изборима.
Избори за конгрес су одржани 12 дана по настанку еСрбије. На тим изборима су учествовале 3 странке, Патриотска Странка Србије (српска странка), Радикална странка (иранска странка) и Српско Косово ( хрватска странка). 🙂 Упутства еСрбима су била да се гласа за ПСС. У току избора еХрвати су променили име своје странке у ПСС са тачком на крају. То је збуњивало људе али уз помоћ пријатеља остварена је тесна победа. Како је све ово текло, лепо је дан после описано у Ср.Бину.
Остварена је вредна победа, али посао је требало довршити на првим председничим изборима 5 марта( дан кад сам се и ја прикључио). Кандидат еСрба је био Матија, док је други кандидат био Боркан (знате га као садашњег председника еХрватксе). Матија је убедљиво водио, али се у току дана десило нешто невероватно. Матија је банован и Боркан је победио са освојених десет посто гласова, поставши први председник еСрбије. Било је јасно да нам се не пише добро, хрватска војска је стајала иза тога. "Наш" председник нам се одмах обратио. Видело се да је јако задовољан. Покушавали смо да доведемо у питање ову( срамну) победу али није вредело.
У еСрбији је настало огорчење. Оно је већ постојало, јер су нам админи узели Косово када су правили еСрбију. На нашим молбама, којих је било неколико, комшије су се редовно противиле Косову у еСрбији. На то им наравно нисмо остали дужни, и то више пута. 🙂 Админи су тих дана чини ми се добијали пријаву у секунди, што од нас, што од комшија. Било је ту свашта, пљуштали су банови због автара, због вређања, итд. Било је ту провокација како од новог председника, тако и од осталих комшија. Свађа је била уобичајена ствар, али је било и неких покушаја да се сви уразуме. Тзв. председник Боркан је давао интервјуе, а помало је и сам писао. 🙂



Углавном, неки наши конгресмени су у свом овом лудилу добили банове, па су Хрвати добили већину у нашем конгресу. Чим су добили већину, почели су да усвајају законе који су били штетни по нас. Тада је "наш" конгрес објавио рат еХрватској. Пошто је еСрбија (као млада држава) била заштићена од напада до 28. марта, то је био начин да уђу у рат са нама пре тог датума. Да ствар буде смешнија тадашњи председник еХрватске Сплит, је звонио на сва звона да им је еСрбија објавила рат. А практично су га објавили сами себи. Тиме је обмањивао и своје грађане. Ипак тај рат су админи укинули, уз образложење да, ако нова држава не сме бити нападнута (у првих 45 дана), не сме ни да напада. Добили смо наду да ако освојимо потребну већину 25 марта на конгресним изборима, можемо сменити Боркана пре 28. Ипак нада је кратко трајала, Хрвати су сами предложили његову смену два дана пред изборе. Како се захтев за смену може покренути сваких 7 дана, обезбедили су да нови конгрес не може то урадити пре 30 марта. Тиме су оставили Боркану довољно времена да преда еСрбију.

Било је свађа тих дана и између нас, испуњених РЛ стварима, углавном око односа према еХрватима, али и око губитка конгреса.
Ипак дух отпора се није угасио, покушавали смо да се сложимо и нисмо хтели да се предамо!
Иако смо знали шта нас чека, изашли смо не изборе 25. марта и победили. Покушали смо да се организујемо колико смо могли.

Уследило је оно што смо очекивали. еХрватска нам је објавила рат. Уведено је ванредно и ратно стање, али ништа више нисмо могли да урадимо.
Боркан је предао територије и еСрбија је окупирана



Касније смо сазнали да је мозак ове операције Роби Петрић заједно са хрватском војском све то спремао још пре настанка еСрбије. Чак смо видели и слике са Атлантисовог форума где је Роби утицао на своје савезнике да не би правили проблем око освајања Србије. То је објавио Немања Ћирић, али је чланак обрисан јер је кршио правила игре. Али остаје чињеница да су планирали напад од самог почетка, и да су припремали своје савезнике за то.
Било је и неких гласова разума на хрватској страни, али са јако мало подршке. Ту не бих изоставио хрватског играча Панк Бибиње. У тим данима се понашао потпуно коректно.

Уследио је дуг период окупације, и коначно ослобођење. И то је занимљива тема за писање али о томе неки други пут. 😉



Дакле тако је било тада, данас је еСрбија једна од најјачих држава у еСвету и прилике су сасвим друге. Али и то време је имало своју драж, што ће се верујем сложити сви који су тад били у игри.
На крају жао ми је што моје чланке из тог времена нећете видети, јер сам их све обрисао, једног јутра, у прилично припитом стању. 🙂 Такође ми је жао што је и Макица обрисала своје чланке из тог времена, а били су занимљиви за видети.

Поздрав свима а нарочито онима који су све прочитали. А за ове што су погледали све линкове немам речи. 🙂
Поздрав!

АвеСербиа

У овом чланку су кориштени линкови ка чланцима следећих играча и организација:
Сер Јолекс, Муп Србије, Липец, Мин економије, Еастмар, Немања Ћирић, Републиканци, Ацо Лазо, Жељко Ћировић, Матија ( Матеоо), Филип Филиповић ( Арчибалд Рајс), Миодраг, Сплит, БББ Камбеловац, Роби Петрић, ЕндиКро, ЛЛукс, уред председника Србије (Боркан).