Predsednički Dnevnik

Day 474, 17:08 • Published in Serbia Croatia • by BorKan


Teška kiša sručila se na Niš prestolnicu eSrbije, moj asistent Mihajlo upravo je ušao u Precedničke kancelarije sa kafom i jutarnjom štampom. Mogao sam videti vetj po njegovom
tmurnom pogledu, da će da bude teško jutro.

"Gospodine Precedniče, gomila se skuplja ispred zgrade treba li da tražim dodatne snage bezbednosti, mozda MUP-ove nindža kornjače?"
Odmahnuo sam rukom, nehajno, da Mihajlo ne vidi svu moju zabrinutost...mnogo ih bre ima ispred zgrade prosto će travu da izgaze, ali nije u opsegu Predsedničkog posla da se brine o vrtlarstvu. Stao sam da čitam štampu, miris kafe dao mi je dodatnu snagu da pročitam neke teške članke:
"Precednik je nepismen" na ovo sam se podsmehnuo, uvek su mi bili smešni ti novinari koji se lože na gramatiku, mora da imaju aspiracije da napišu novoga Zeku i Potočića,
"Ovo nije naš Precednik, nećemo da ga priznamo" disidenti, uvek ih ima... i neka, kad ih ne bi bilo to bi značilo da sam majstor političkih intriga, a ne pošten čovek i komunista izabran od naroda.
Mihajlo me je prekinuo u mojim mislima tihim i hrapavim glasom: "Gospodine Precedniče, imamo na telefonu osobu invlovisanu u disidentski pokret, kaže da je hitno"
To je već nešto! Pomak mora da se napravi, disidenti svojim nerasumnim zahtevima blokišu rad države vetj puna 3 dana. Nervozno prilazim telefonu i podižem slušalicu, ponešto naivan glas čuje se s druge strane:
-"Halo, Vaše Visočanstvo Gospodine Predcedniče?" prozbori nesigurno trazeci sugovornika
-"Pri aparatu" odgovorim
-"Oprostite što vas uznemiravam, ali molim Vas, mi iz Vlade većinske skupštine pokušavamo sada da promenimo kadar te da napravimo Vladu koja će da ima dobre odnose sa Vašom Vladom i sa našim komšijama" prozborio je sve u jednom dahu
-"Mislite da vam verujem, nakon svega što ste mi priredili, dosta je zakulisnih igara...u njima ste majstori i neću da se igram po vašim pravilima" počeo sam da se ljutim, Mihajlo je napustio sobu videvši da bi mogao na njemu da se iskalim.
-"Vaše Visočanstvo Gospodine Predcedniče", opet će moj sagovornik, "Molim Vas ako možete sledeća 24 časa da zamolite Vaše komunikante da ne ulaze u diskusije sa našim ekstremistima jer time samo njima nažalost dižete ugled"
Bacio mi je lepi mamac, da li da ga celog progutam, imam li uopšte izbora?
-"Nastavi",odrešito mu reknem
-"Ja sam u njihovoj Vladi, ali ne prozivam Vas, samo želimo večeras da dođe do smene, Azoo ćemo da smenimo i još neke "
Može li ovaj nepoznati glas biti tako siguran? Može li mu se uopšte verovati... pogled usmerim kroz prozor, na pljusku stoje svakojake figure, protestuju protiv mene. Može li ih nepoznati glas s druge strane žice uveriti da prestanu da blokiraju normalan rad države?
-"Predsedniče, vaši dopisi razbuktavaju ekstremiste u Vladi večinske skupštine koji podržavadu Azoo i ostale", glas nastavi, sada već poprimajući obim i glasnoču
"Imate veliku podršku od nas dosta koji želimo eSrbiju da uvedemo u novu budućnost bez tipova kao što je Azzo i NikolaZ. Ako danas uspemo da smenimo Azoo nova Skupštinska Vlada će da podrži Vas kao predsednika i otvoriti punu saradnju sa Vašim Ministrima"

Prosto nisam mogao da verujem ovim rečima, postoji li u istoriji politike ijedan trenutak kada se nešto dobija takoreći na dlanu, ovo mora da je neka zamka, ali koji su ulozi?... možemo li da riskiramo celi predsednicki sistem štiteći svoje političke karijere. Narod mora da bude na prvom mestu, promatrajuci kafu kako se ladi prozborim u slušalicu:
-"Učinite sve u vašoj mogućnosti, ne otkrivajte se osim ako niste sigurni u uspeh, ukoliko vas razotkriju bežite u inostranstvo, Predsednik ne moze da jamči vasu osobnu sigurnost protiv ovi satrapi kojima ni dinar nije svet pa se bogate na monetary marketu narodnim parama, srećno..."

Poklopivši slušalicu klonuo sam nazad u predsedničku fotelju, Mihajlu je ovo bio znak da ponovo može da uđe. Ovaj put je umesto kafe doneo iskonsku brlju i ovetji svežanj službenih dokumenata i dopisa, mnogo je posla pred nama i pred Srpskim narodom.