Zena

Day 1,375, 06:55 • Published in Serbia Serbia • by 2398678



Za pocetak, zeleo bih da najavim nov serijal tekstova pod nazivom "Uzori". Tekstovi ce biti obrade ili nastavci clanaka nasih najboljih novinara.

Za pocetak, uradio sam tekst "Zena", koji je napisan po uzoru na tekst nedavno izdat od strane cika Nesska pod nazivom "Za njima zene seku vene".

On je u ovom tekstu komicno opisao muskarce u nasoj virtuelnoj zajednici kao ljude koji su 'vrlo privlacni' ovdasnjim damama. Za razliku od njega, ovaj clanak sluzi za pokazivanje direktne situacije. Svaki muskarac u ovom tekstu napravljen je tako da donekle prezentuje ono sto u stvarnom zivotu i jeste.

Uzivajte!





„Druze Popara“, vikao je Pokac pokusavajuci da dodje do daha, „Neki...“.

Onda zastade i savije glavu stavljajuci ruke na kukove.

„Udavi se, jbt!“, vikao mu je komandant Popara na uvo, „Koliko si trcao?“

„Evo od vaseg malinjaka“, rekao je Pokac podignuvsi glavu, „Neki ratni profiteri su hteli da vas vide“.

Popara se pocesa po bradi, a zatim pogleda u celavog vojnika pored Pokca.

„Ja ratne profitere...“, rekao je napravivsi pokret rukom koji je licio na pad giljotine, „Kako izgledaju ti ratni profiteri, Paune?“.

„Gospodine, to nisu profiteri, nego... khm... Profiterke“, rekao je Paun, sekund kasnije savivsi glavu kako bi izbegao Pokcevu cusku zvanu ’pet upola s’ lukom’.

„Pa sto tako ne kazeteee“, rekao je Popara nasmejano, „Uvedite dame!“.

Pokac se okrenu prema Paunu. „Lepo sam ti rekao da mu ne govoris da su zene. Komandant dolazi u bazu za pola sata. POLA sata!“, drao mu se Pokac na uvo, jos uvek disuci kao lokomotiva od proslominutnog sprinta.

Njih dvojica izadjose na vrata, dok Popara ode do spavaonice.

„Pazi!“, viknu Popara sa vrata tako da svi poskakase sa kreveta, „Imam nesta da vam kazem!“.

Vojnici samo cutase.

„Ivice, zaboga, vadi te breskve i orhideje iz guzice, je l’ si normalan?!“, povika Popara poluslogiran prizorom Ivice bez pantalona ispred sebe.

„Nisam to ja uradio“, viknuo je Ivica, „A i trebace mi pomoc da ih izvadim“.

„Zlatane!“, viknu Popara coveculjku na kraju spavaonice, „Pomozi Ivici!“.

Zlatan se negodovanjem pogleda u orhideje koje su visile iz Ivice. „Nema sanse, komandante Popara, Ivica... nema bradu“.

Svi vojnici gotovo popadase na pod od smeha.

„Sta se smejete?!“, crveneo je Popara, „Pa je l’... Je l’ ste vi normalni bre?!“

Dok su se vojnici uspravljali i brisali suze, na vrata udje jedna zena. Bila je niska, nosila je velike naocare za sunce, vojnicku kapu, a plava kosa bila joj je uvijena u rep. Na usima je nosila slusalice.

„Loca... Loca por tu boca...“, pevala je (ako se to moze nazvati pevanjem) uz snazne trzaje glavom.

„Sta radis ti, bre?!“, jos jednom zacrvene Popara.

„Polizes mi pasce, znas, matori!“, rekla je devojka drsko.

„Znas sta, Milice, to sto ti je majka komandant mozes da okacis... Ivici o orhideju!“, rekao je Popara naginjajuci se napred.

„Onda cu da kazem mamici da to uradi sama“, rekla je, praveci neprirodan i podrugljiv kez, od kojeg se Popara zacrvene kao paradajz, „Ivice, nemoj da vadis te orhidejice, treba mamica da okaci nesto o njih“.

„Mamicaa...“ rekao je Ivica nasmejano.

Miljica skide naocare i pogleda ga razocarano. „MOJA mamica“.

„Aaa...“, rece Ivica razocarano.

Popara je sve ovo gledao sa nevericom, i bezuspesno pokusavao da ih prekine. Pre nego sto je uspeo bilo sta da izgovori, Paun i Pokac su se vratili sa ratnom profiterkom.

„Evo je, Popara“, kazao je Pokac, „Au, bre, al’ je upeklo sunce“.

„Ali napolju je petnaest stepeni“, rekao je Paun, na sta se Popara zagrcnu od smeha.

„Ko je ova dama“, upita Popara pomalo zbunjen lepotom devojke koju su Pokac i Paun uveli.

„Ja sam Jejaaa...“, rekla je i nasmejala se.

„Pa, kakav ste vi to... khm... ratni profiter, mlada damo?“, postidjeno upita Popara.

„Znate ja....“, rekla je Jeja kada je Pokac prekinuo svojom upadicom upucenom Paunu. „Sad smo ga ugasili“, rekao je debeli.

„Ja sam zena“, nastavila je Jeja, „Zena koja daje... odredjene... usluge, znate“.

„Ahaaa“, rece Popara iznenadjeno koliko i zadovoljno. On se okrenu i rece vojnicima: „Ima li neko novca... za... ovu mladu damu?“.

„Imam ja“, viknuo je jedan od snaznijih i bolje gradjenih vojnika.

„Nisam ni sumnjao, Moonche“, rece Popara, „Ali, mislio sam na nekoga ko... znas... nije kupio bas sve zene u svom zivotu“.

„Aha...“, rece MoonChe razocarano.

„Je l’ mogu ja, druze Popara?“, povika jos jedan od jacih vojnika.

„Mozes, mozes, Splinteru, samo ako imas para“, rekao je Popara zadovoljno sto je nasao musteriju ratnoj profiterki.

„Jaoo... Ja nisam znao da za to treba da se daju pare“, rekao je Splinter razocarano, „Ima li neko para?“.

MoonChe samo pogleda u plafon dok ostali skocise po svoje novcanike.

„Ja nemam paree... Ali imam... Msm ono“.

„IVICE!“, viknu Popara, „Nemamo vremena za zajebanciju, komadantica stize za manje od petnaest minuta“.

Odjedanput, jedan od starijih vojnika istrca pred komandanta sa parama. „Imam ja neke vrednosne novcanice, komandante Popara“, rekao je srecno.

„Obrade, to nisu vrednosne novcanice nego tvoj testament!“, rekao je Popara spustajuci pogled i klimajuci glavom, „Kakve si to naocare uzeo, kad ne vidis dobro?“.

„Moje naocare!“, povikao je neko sa druge strane spavaonice, „MOJE si naocare uzeo, paramecijumu jedan matori!“.

Popara skoci kako bi sprecio vojnika da umlati deda Obrada. „Nessko, prestani odmah!“, drao se dok je pokusao da ih razdvoji.

„Prvo je sliku moje dece uvio i ispunio duvanom, onda je crveni brus moje zene zakacio na kraj kamiona, posto crvenu kesu nije imao, a sad i ovo!“, vikao je Nessko daveci Obrada.

Dok su se njih dvojica sukobljavali, Splinter je nasao pare i taman u trenutku kada ih je pruzao Jeji, na vrata kasarne upade jedan visok i krupan covek.

„IZDAJA, JELENA, OVO JE IZDAJAAA!“, drao se Splinteru i Jeji u lice.

Popara ostavi onu dvojicu i dotrca do ovo troje. „Gospodine, da li je ovo vasa... profiterka?“, upita on coveka koji je usao.

„PROFITERKA?!“, prodrao se on, „Ovo je moja ZENA! Zena Dezerta hamstera! Zena koja mi je rodila stotinu vanbracne retardirane dece koju moram da izdrzavam, e pa ne moze to vise tako!“.

I dok je Popara pokusavao da objasni Dezertu koliki je sve ovo nesporazum, na vrata je usla jedna osoba obucena u usko vojnicko odelo.

Odjedanput, svi zacutase. Nessko pusti Obrada a Dezert i Popara prestadose sa svadjom. Osoba useta i stade posred sobe.

„Mamicee“, povikala je Milica, pritrcavsi i zagrlivsi komandanticu.

„Smaras! Kakva je ovo ovde zajebancija? Zasto ne nosite svoje cizmice?!“, povikala je ona.

„Gospodjo komandantice, neki su... evo sad upravo....“, rece Popara koji prestade jer uhvati komandanticin pogled, „Neumoljivi, Magare, zaboga! Ostavite Ivicu na miru!“.





Obavezno procitajte:


1. deo - 2. deo - 3. deo - 4. deo - 5. deo - 6. deo - 7. deo - 8. deo - 9. deo - 10. deo - Epilog


Skola magije i alhemije (Autor: Sizofrenicar)
Katanac (Autor: Ludooki)
Analiza pre analize (Autor: Bgd-pobednik)
Kad te straza s' brda spazi... (Autor: Pokac)
Otvaranje dosijea "Marsovci" (Autor: ZlatanAleksic)