Deset malih crnaca (PETI DEO)

Day 1,350, 12:34 • Published in Serbia Serbia • by 2398678



Deset malih crnaca (Prvi deo)
Deset malih crnaca (Drugi deo)
Deset malih crnaca (Treci deo)
Deset malih crnaca (Cetvrti deo)
Deset malih crnaca (Peti deo)

(Napisao Marko1996. eRepublik rimejk romana Agate Kristi)





Jedva su zadrzali Orianu koja je doslovno htela da rastrgne Demokratu.
„Budalo!“, vikala je, „Ne znas ti nista o onome sto se desilo!“.
„Pa“, ubaci se Kauboj, „Mozda je krajnje vreme da nam kazes“.
Oriana se iznenada smiri i otpoce: „Bilo je oko jedan posle ponoci. Nisam mogla da spavam, jer sam znala da je Strahinjic u strasnoj neprilici. Bilo mi je apsolutno jasno da je Strahinjic blefirao da je video ubicu samo da bi ga nocas namamio. Kada sam pokucala na njegova vrata, znala sam da ce pomisliti da sam ubica, ali nisam imala izbora. Pitao je: ’Ko je’, i ja sam mu odgovorila: ’Oriana’. Nisam se bojala da ce me udariti necim jos sa vrata, jer sam znala da to nikada ne bi uradio zeni, a pogotovo ne onoj koju poznaje vec godinama. Usla sam i rekla mu mi je jasno da ne zna ko je ubica i da zelim da provedem noc sa njim kako bih otezala ubici posao. Sve u svemu, on je pristao, ali pod uslovom da me zaveze u kupatilu pored, a zatim zatvori vrata i tako se osigura ukoliko sam ja ubica. Prihvatila sam to, i pustila ga da me zaveze bez opiranja“.

***

„Da li si cula ubicu ili bilo sta sto bi moglo da ga identifikuje“, upita Sumnivi.
„Ono sto vam mogu reci jeste da su se vrata otvorila ukupno pet puta. Da. Sigurna sam. Cula sam tacno pet skriputa“, odgovori Oriana.
„Hmm“, rece Kauboj, „To znaci da su u sobu posetile tri osobe. Dakle, moguce je da je u sobu usla osoba A, posle nje osoba B, a zatim da su zajedno izasle. Na kraju ulazi i izlazi osoba C“.
„Ili“, rece Klules, „je jedna od tih osoba izasla kroz prozor. Meni je to logicnije jer su vrata bila zakljucana iznutra“.
Svi pogledase u bravu i slozise se sa Klulesom. Kljuc je i dalje stajao sa unutrasnje strane vrata.

***

Lukaz je imao kasni dorucak i vec vise od sat vremena se setao ostrvom. Ono bi mu se zasigurno dopalo da se na njemu nisu desila vec dva ubistva. Otprilike cetvrtinu ostrva je zauzimala kuca sa dvoristem, dok je ostatak bilo visoko, listopadno, sumsko rastinje. Obala je bila sastavljena od velikog trosnog kamenja koje je tako skladno stajalo da ga je bacilo u razmisljanje da li je to kamenje tu postavljeno vestacki.
Dok se setao obalom, video je Demokratu kako sedi na jednom kamenu.

***

„Hej“.
Demokrata se okrete.
„Dosao si da me ubijes?“, upita ga gotovo ironicno.
Lukaz se nasmeja.
„Imas li ideju ko je ubica?“, upita ga sedajuci pored.
„A bitno li je?“, zalosno rece Demokrata. „Ko god da je, ocigledno je da je dovoljno pametan da nas ubije sve. Prosta stvar. Ja sam se sa tim pomirio, a trebali biste i vi. Gotovo je, i sto pre shvatite da je tako, bice vam lakse. Sto pre shvatite da su nasa ubistva savrseno isplanirana od strane nekog ludaka, to ce vam biti lakse da podnesete da vas za dan-dva nece vise biti na ovom svetu“.
Lukaz ga samo podozrivo pogleda, a zatim ustade i odseta.
„Jadni Demokrata“, pomisli u sebi, „Totalno je odlepio“.

***

Ipipro je sedeo na terasi kada mu se Lukaz pridruzio.
„Glupavi oblaci“, prokomentarisao je.
Lukaz pogleda u nebo i shvati da kisa samo sto nije pocela.
„Kakva je situacija, kisa nam je najmanji problem“, rece Lukaz.
Ipipro ga naivno pogleda.
„Uhvaticemo ubicu“, rece toliko sigurno da je zvucalo ironicno, „Nije on pametniji od nas sedmorice“.
„Pa“, rece Lukaz, „Od Strahinjica je ocigledno bio“.
U tom momentu izmedju njihovih stolica protrca Sumnivi.
„Idem po Demokratu“, rece on, „Oriana je spremila rucak“.

***

Dok su Lukaz i Ipipro unosili stolice i sedali za sto, pocinjala je kisa.
„Hej, pogledajte ovo“, povika Ipipro, spazivsi na frizideru osam malih figurica koje su predstavljale crnacku decu.
„Hej, secate li se one pesmice?“, rece Kauboj, „Ona pesma o deset malih crnaca“.
„Da“, rece Oriana, „Ide nekako ovako: ’Deset malih crnaca otislo u krevet. Jedan spava doveka, sad ih ima devet. Devet malih crnaca, jedan znao ko sam. I njega sam otpisao, sad ih ima osam. Osam malih crnaca...“.
Najedanput svi stadose, sem Ipiproa koji se i dalje igrao sa figuricama na frizideru i koji verovatno nije ni cuo razgovor vodjen za stolom.
Sve je bilo previse uzasno da bi bilo istinito.
„Ljudi!“, Sumnivi je utrcavsi mokar u kuhinju toliko jakno viknuo da je trgao Ipiproa koji ispusti na pod i slomi figuricu jednog crnca.
„O sranje!“, povika Ipipro.
Sumnivi pognu glavu: „Nije to najvece sranje danas. Demokrata je...“.






Figurice, pesmica?
Da li je ovo samo jedna igra za ubicu?

Nastavice se...