Join the new world

Kako su pokušali da vas ubiju?
- Konkretno, dva puta su pokušali eksplozivom. Na moje benzinske pumpe
podmetali su eksploziv. To su svakako bili nasrtaji na moju imovinu, a
vrlo verovatno i na moj život.

Možete li pobliže da nam prepričate ta dva pokušaja?
- Na ovoj jednoj pumpi u Rudaru, toalet se zidom graniči sa mojom
kancelarijom. Preko dana, kada je inače veliki obrt i gužva, poslali su
nekog njihovog, on je ušao u toalet i stavio eksploziv ispod lavaboa.
Čistom srećom, kada je eksploziv aktiviran, nikoga nije bilo u blizini i
niko nije povređen, ali je cela pumpa otišla u vazduh.

A drugi put?
- Drugi put pokušali su na pumpi u Zubinom Potoku. Tu sam pumpu ređe
obilazio, samo sredom i subotom. Iza pumpe nalazi se put, ne magistralni
put, nego alternativni pravac koji spaja šiptarski i srpski deo. Jedno
veče, Srbi iz tog sela su tim putem prebacivali stoku, kada su videli
policijski džip kako nailazi. Oni su stoku uterali u šumu i sakrili se
tamo, kako bi se sakrili od policije, jer su mislili da njih juri. Odande
su videli da se taj džip parkirao kod moje pumpe, i da su iz njega izašla
dvojica, noseći torbu. Ta dvojica su odneli torbu iza pumpe i tamo su je
lepo namestili, nafilovali. U toj torbi je bilo 12 kilograma eksploziva,
u pločama od po pola kila. E sad, kako su torbu nameštali između zida
pumpe i stola koji je tu stajao, jedna ploča, na koju je bio prikačen
upaljač, valjda se malo pomerila. I zato je kasnije, kada su aktivirali
eksploziv, eksplodirala samo ta ploča, dok ostale nisu. Ta jedna je
srušila ceo zid od pumpe. U tom trenutku, na pumpi su bila četiri moja
radnika. Da su eksplodirale sve ploče, svi bi izginuli. Mogao sam da
poginem, pošto sam svega petnaestak minuta pre toga otišao sa pumpe. A
pazite ovo: oni seljaci, koji su krili stoku u šumi, sutradan su
ispričali šta su videli, da je policija postavila eksploziv. Nisu
prilazili bliže, pa nisu uspeli da vide tablice, ali su lepo opisali džip
i dvojicu kako postavljaju torbu sa eksplozivom. Ali, nikakva istraga
nije sprovođena, barem da ja znam. Niko iz policije nije me posle
obavestio o bilo kakvoj istrazi. Samo je došla lokalna policije,
napravila zapisnik i to je to. Nedugo posle ovoga, možda nekoliko nedelja
kasnije, na mene su i pucali, upravo na toj pumpi u Zubinom Potoku. Bio
sam tamo sa nekoliko prijatelja, kada je na nas neko otvorio vatru iz
obližnjeg sela. Dva, tri rafala su ispalili na nas. Mi smo zalegali i
posle toga je pucnjava prestala, a srećom niko nije bio ranjen.

Priča se da vas je na nišan uzeo lično brat Hašima Tačija, pošto se bavi
trgovinom benzina, a vi ste mu konkurencija zbog povoljnih cena. Da li
verujete u to?
- Zaista ne znam ko se od Šiptara bavi trgovinom benzina, niti me zanima.
Mogu samo da kažem da nisam ja taj jedan, koji njima nešto remeti. Na
severu Kosova imate 30-ak pumpi, a samo su dve moje. Sve te benzinske
pumpe rade mnogo dobro, čak i bolje od mene i zarađuju više. Sve su u
vlasništvu Srba. Tako da ne verujem da zbog goriva udaraju baš na mene,
mada ko zna?!

Šta kažete na tvrdnje da cela ova kriza ide vama u prilog i da zato
održavate napetu, zategnutu situaciju na severu Kosmeta?
- Evo, sada ću da vam objasnim kako to meni ide u prilog. Za mene radi 30
kamiona, neki su i moje vlasništvo, neki pripadaju mojim prijateljima,
ali su u mojoj službi. Jedan kamion mesečno donosi tri hiljade evra
čistog novca, to je zarada koja ostaje kada se pokriju svi troškovi.
Trideset kamiona, to je, dakle, 90 hiljada evra. Novac mi donosi i pumpa,
nešto manje u poslednjih godinu dana nego ranije, ali neka bude da mi od
nje ostane 40 do 50 hiljada evra mesečno. Prvo, od kada su počele ove
blokade, moji kamioni su svi parkirani. Svi moji i kamioni mojih
prijatelja stavljeni su na raspolaganje narodu i predsednicima opština,
da se od njih prave blokade. To svi znaju. Drugo, prva pumpa koja je
zabetonirana, blokirana sa obe strane, upravo je moja pumpa. Eto, to su
ti moji interesi. Već mesecima dajem radnicima platu iz svog džepa, zato
što nemam drugih prihoda. Grehota mi je da otpuštam ljude u ovakvom
trenutku, sve su to ljudi koji već duže vreme rade kod mene na obostrano
zadovoljstvo i nadam se nekom boljem vremenu, i zato nisam hteo da ih
otpuštam, nego ih plaćam iz svog džepa.