Жртве Тексаса [4/5] Војска еСрбије

Day 1,254, 13:07 Published in Serbia Serbia by VeRS_o7

Наравно и овај чланак је посвећен жртвама Тексаса!!!

Обавјештење !!!
Прочитајте и претходне чланке  Жртве Тексаса [1/3] Војска еСрбије
Жртве Тексаса [2/5] Војска еСрбије Жртве Тексаса [3/5] Војска еСрбије Хвала!!!

Већ неколико дана јуришамо још не стајемо,бункер по бункер, корак по корак непрекидно напредујемо према нашем циљу .Још се питам да ли је то што нас гура напријед можда униформа коју више и не скидамо са себе на једном рукаву ознака Војске еСрбије на другом рукаву моја јединица, или пак барјак који се виори на повјетарцу и утјерава непријатељу страх у кости својом појавом,или двоглави орао са круном на беретци.Све су то симболи наше историје, Српства и вјере.Очигледно да је то оно што нас радује у свим овим махнитим гажењем прекрајајући границе.Не знам зашто, али сам волио то посебно у позним тренутцима вребајући непријатеља са врха троспратнице.Често су то чинили неки из досаде , неки из похлепе ,а неки зато што су морали.Углавном више није било битно да ли ћемо прећи даље него да ли ћемо задржати границе с стране Бугарске јер нас ужасно притишћу заједно са Хрватима .Врховни штаб пребацује приоритет са једног бојног поља на друго па су нам због тога линије прилично разрјеђене .Упркос томе врховни штаб заповиједа да се ипак пребацимо у Француску јер Пољаци не могу више да чекају.

Дан 1273 7 часова по ерепублик времену
Још један паклено врућ дан,већ од 6 сати сам на свом положају који сам открио приликом јуриша.50-ак метара од мене су и Принц и Тигар нешто петљају око бомби ,вјероватно имају вишка па испробавају своје рефлексе .Лудаци! 🙂.Крај мене је свирао мали транзистор на батерије , једино ме он враћао на помисао да постоји нормалан свијет ,другачији од овог...И онда сам угледао нешто необично.Између двије зграде било је провучено челично уже.То су могли радити под окриљем ноћи али су се вјероватно заебали овај пут.Уже се почело мрдати и иза зграде се појавила некаква канта вјероватно напуњена циментом.Канта је полако савладавала даљину између двије зграде и ускоро нестајала на окну разваљеног прозора на крају улице.Французи су мијешали цемент у једној згради и слали га ка другој путем импровизиране жичаре.Сишао сам доље и објаснио друговима шта се дешава затим сам зовнуо Западну Славонију и Српског борца да ми се придруже .Понијели смо ,,Хеат,, (Амерички ракетни бацач ).За нама су дошли још и Етан Ђокић и Микимаусеее.Напунили смо га а затим нанишанили према оном истом окну прозора гдје се прије неколико минута провукла канта са цементом.Још једна се канта крећала према окну чуло се и цвиљење конопца.Сачекали смо док се канта није преиближила окну и онда смо опалили .Фијук ракете се зачуо а затим и густ пламен и облак дима се појавио иза исте зграде коју смо гађали.Директан погодак.Комадићи зида челичног ужета сручили су се као кула од карата.Минут тишине а затим дерњава нешто су брбљали , стварно не знам.

Пар дана касније ...
Већ смо близу границе , и коначног мира и спокоја након неколико мјесеци проведених на различитим бојиштима.Лагано труцкање у камиону ме је довело до сталног мешкољења и тражења најбоље позиције лежања у том тренутку.Ту је позицију било тешко наћи поготово зато што се импровизирани јастук (крпани војнички руксак који само што се није подерао) имао оштре крајеве због неке залеђене пилетине коју смо заплијенили у некој гостионици.Радо бих је извадио али момци би ме убијали погледом чим би принио главу том једином деликатесу међу мноштвом конзерва неколико мјесеца старе војничке хране ,а можда и година јер смо чули да те конзерве нису лако кварљиве 🙂.Зато је било паметније да уживам и опустим се јер је теже онима који леже у рововима неколико километара иза нас правећи нам одступницу, него мени који лежим у камиону потпуно безбједан иако ссу ме ове рупе све више разувјеравале.Након пар сати нашли смо се на националном аеродрому у Шпанији одакле би требало да кренемо за Тексас.Мало неошења руксаса и већ смо се нашли у неком авиону жњ класе , ми смо се шаили да је то доказ добре воље шпанске владе.Ех , најљепши тренутци у протеклим мјесецима су ови , у удобном сједишту слушати и гледати лијепу стјуардесу док авион полако граби према своме циљу .


ТЕКСАСУ!!!


У току је велика васкршња регрутација Војске еРепублике Српске.више информација у овом чланку


Сви заинтересовани могу да пошаљу поруку на МО Републике Српске