Join the new world

Наравно и овај текст је посвећен жртвама Тексаса.😃

Обавјештење!!!
За потпун доживљај ових будућих чланака потребно је да прочитате први дио
и други дио

Зора,у зраку је висила тежина свега што нас је чекало.Чврсто сам гледао пушку ,моја рука и дрвена облога постале су једно.Погледах у сергеикија који опуштено пуши једну цигарету ,као да нас за неколико минута не очекује јуриш на италијанске земунице .Чудим му се рано је , а нисам се наспавао пут нераван.Због тога сам и замрзио макадаме по којим баш у инат војни камиони иду.Баш сам о томе и причао са Грешником који је лежао тик поред мене.Каже он ,,Пу ебем ти ову Италију , ко је створи овакву неравну,ма гдје овај Мрле да је поравна.,,Читаву ноћ нисам ока склопио таман да утонем у међеђи сан кад рупа , и туп ударац шљемом од страницу камиона".Мало му се насмијах али ми одмах книнџа сигнализира да ћутим.Поново се окренух и наставих да посматрам равницу испред мене.Договорени знак неколико зоља у земуницу која се нашла испред нас, и онда, потпуно нестварно шумом се проломи звук гусала и груб мушки глас.Сав сам се најежио ,устао и појурио заједнички напад на жабарске положаје.Инферно.Зујало је око ушију.Моји су ишли напријед.Лијево од мене одјекну једна бомба, стадох иза стабла и потегнух једну бомбу у оближњу трансу .Равница (ако се тако сада могла назвати) је била избраздана од детонација.Осјећали смо се као да смо на потопљеном броду, понестало нам је ваздуха од силног трка мало испред непријатељског пушкомета.На 5 метара од циља Ђокић је погођен али срећом лакше у десну цјеваницу.Иза њега је трчао Мунгос који га је узнио на леђима преосталих неколико метара.Једва се извукошмо на другу страну трасе кад наиђошмо на овај пут пуно боље утврђен бункер .Укрштена стабла су скривали стријелце који су скидали неке брзоплете војнике.Након неколико тренутака по звуку утврдих да су тамо 1 снајпериста и још двојица са мањим калибром (пиштољом вјероватно).Пошто је лишће добро прикривало позицију непријатеља те нико од нас није могао одредити тачну позицију одакле је испаљен метак,јер су непријатељи након неколико испаљених метака мијењали позиције.Сваки од нас је желио да офанзива заврши те да се већ једном зарати и на америчком тлу.Онда Владислав онако нестрпљив нам рече да се одвоје и да одврате пажњу.Одмах усташе двојица храбрих момака поп и микимаусеее скочише и одмах почеше трчати поред поваљаних стабала и италијанског кршног земљишта а за њима одмах полетјеше метци.ВРСрпске устаде и баци једну кашикару у бункер.Бомба пуче и изнад бункера се протегну јаук и густ облак црног дима.За сваки случај препипашмо терен пуцајући испред улаза.Када оно из бункера испуза један жабар нешто је тркељао на жабарском па га нисмо разумјели али је он врло добро разумио да је заробљен.Лисице на руке и иза с њим.Трансе је све дубљи а у њему набасах на једног италијана који се нешто мучио око пушке.Улетих и ударих га кундаком по глави након чега се он стропошта на земљу.Одхукну ,мало застадох јер се иза следеће окуке чуо разговор .Нисам разабрао ријечи , па сам мислећи да су испред мене Италијани провирио чврсто прислоњен уза зид.Лакше ми је било кад сам препознао да су то наши момци из Херцеговине.Спојили смо се , Жабе скачу на гору у шуму , напокон можемо стати.
Сједох на земљу,а Варварин ми дода флашу мученице .Потегао сам добро,осјећао сам да ми цијело тијело шкакљају неки топли трнци.,,Добра је"- рекох ја у размаку између гутљаја.Премјестих се одмах ближе ватри јер су се ту окупили сви наши војници .Видим почели су препричавати акцију са ВРС-овим димљеним жабаром.,,Такве их највише"- волим дода ВРСрпске . Сергеики се нашали са њим ,,назваћемо га Смоки".Смијао сам се провалама наших момака ,а у том је стигла још једна флаша па још једна ,и чврсто стезао карабин који сам угледао између два жабара.Са њом је дошао и нови дан...

---

До Тексаса!!!

---

Oвај пут мало краћи чланак али исправићу се 🙂 ,ноћ окраћала али се зато школа о*урчила 😃.

---

У току је велика априлилилилиска регрутација Војске еРепублике Српске


За више информација пошаљите поруку на МО еРепублике Српске