Join the new world

Овај текст је посвјећен српским жртвама у Тексасу!!!

Обавјештење! За потпун доживљај ових будућих догађаја потребно је да прочитате овај текст

Киша ромиња,смрачује се,ипод старог храста се скупила неколицина војника који гушећи се војничким пасуљом нијемо слушају Љубодрагово гуслање,док се ријечи растежу и пуцају испред шатора у којем засједају комаданти за експанзију наше земље.,,Србија има веома тежак посао пред њом -почиње Пајичић и прекида Љубодрагово гуслање-али је то реално једино што Србија може да уради да се учврсти на трону еСвијета.Реално Србија није толико економски ситуирана да издржи дужи период без одвајања од Балканских земаља ".Брдар се први пут осмјехује гледајући у карту свијета крај које се једва сналази Петар попара црни и наставља-,,еСрбијо земљо моја мила ти си вазда прва била каса ти је танка драга наша мати, Пајичићу морамо ти вјеровати" .Џигера се гласно насмија и нашали са Брдаром-,, добио и Љубодраг конкуренцију.Нашег драгог фараона Дрндарона".,,А видите ово-почиње Петар који је дотада нијемо посматрао карту-мислим да је боље да прелазимо преко Португала и Шпаније,мислим јесте да нам Италијани и Французи пресијецају пут али боље и то него да идемо директно кроз ратно жариште Њемачке и Француске ".,,Да -прекида га Пајичић-али Шпанија држи већину Португала освећујући им се за МПП са Бразилом". ,,Размишљао сам и о томе -додаје Петар-пошто немамо избора понудићемо и добру накнаду Португалу зато што нас пушта кроз њихову територију плус одбрану у периоду преласка кроз земљу.Шпанији дајемо прилику да се докажу као пријатељи тиме што неће нападати Португал за вријеме тога дана (часа).,,А шта би са Француском да не нестаде можда -додаде Џигера отресајући мрве са своје униформе.,,Не није нестала за њу имам једно брзо рјешење напад на њу!.Сачека неколико тренутака да запањеност на лицима саговорника достигне границу и настави -али опет путем савезника ".Брдар сасу једну мученицу у грло и охрабри Петра са -,,настави".Мој план би био да тестирамо Пољску представљајући им ово као будући узрочник рата са САД .И док они буду нападали Француску држећи зид на 40 % ми ћемо се пребацити са Француске обале трајектом до Португала .Кратко и једноставно шта мислите ?" -,,Сјајно "-одговара Пајичић, a Драган одговара ,,Свака ти је Његошева". И Џигера клима главом у знак одобравања.Брдар се диже са столице узима капут ,креће према прорезу шатора и не окрећући се поздравља-,,Ајд уздравље".Џигера сиви вук устаје запали још једну цигарету и нестаде у мраку у подножју шатора.Пајичић зјевну ,узе своју кремењачу и промрмља-,,неће ово бити лако"

Војнички табор: дан 1253 8.00 часова (по РЛ времену)

Враћам се код својих људи.Киша већ појачава и дан ми постаје све суморнији.Сједам крај книнџе ,без ријечи га нудим цигаретом.Он то прихваћа ,узима 1 цигарету,окреће је загледа је са свих страна узима упаљач из бисага.Повлачи један дим и затим га полако одхукује док се потпуно не изгуби у топлом љетњем ваздуху .,,Куда ћемо сутра ?" -Питам га ја и пресрећем његов замишљени поглед усмјерен према стратешком шатору у којем су до малоприје били стратези.,,Не знам , искрено да ти кажем некако ми је свеједно .Куд год да нас баце побједићемо.Морамо побједити.А побиједили или изгубили знамо да ће се ово неминовно наставити".И ја бацам поглед на онај исти шатор обасут пљуском и војника испред њега који стражари.Војник стоји мирно као комадант који саопштава смрт једне јединице, не помјера се.Види се да не мисли на ово мисли на боља времена.И он је доста тога проживио.Схваћам книнџу прошао је много тога смјењујући генерације нас војника еРепублике Српске.Дивим му се ма његовој смирености у ратним временима, научио је то.Гледам у њега хладан је ко шприцер не открива ни дјелић онога о чему размишља .Из тог његовог сна га прену моторола која закрча као наш војнички радио којег је неки дан разбио ВРСрпске кад се покварио док је слушао вијести.Каже испао му 😃.И ја чујем глас комаданта Џигере -,,Пазите се према вашој позицији су уочене кретње једне чете хрватских војника".Прије и него што је завршио разговор почињем да обавјештавам војнике, да се спремају .Киша и даље пљушти а шиба нас неки необично хладан вјетар који се повија пролазећи нам кости и ледећи нам крв у жилама.Земља цврчи и јауче под војничким цокулама.Гледам иза себе замном иду Грешник , Варварин ,микимаусеее, Ултимејт ,Највећи Глупан,КоМа90СС,Теслићсерб,Ђокић,СпалеСрбин,Западна Славонија и Етхан Хунт МКД .Сви погнуте главе корачају иза мене проклињући кишу која под налетима вјетра носи.Ноћ је уранила вјероватно због кишних облака,покушавам да одагнам страшне мисли.Не успијева ми баш.
Након пола сата напредовања улазимо у шуму овога пута влажну и каљаву какве се ријетко ко сјећа и у јесењем периоду.Све је необично тихо, или ми се бар чини такво.Нигдје ни трага ни гласа хрватским јединицама које су до сада требале бити испред нас.Нажалост нисам се преварио , само што изађошмо ипред зарасле шумске окуке ,кад нам Владислав показа да станемо уз дрво је била везана руска бомба ,вјероватно ручне израде .За осигурач је била привезана жица која је водила 8-9 метара иза дрвећа .Сви лежемо на земљу ,зачуо се прасак исте бомбе али предалеко од нашег положаја.Скидамо је и настављамо даље .Наиђошмо на још двије овај пут са мањом раздаљином жице.И њих скидамо .Принц алекс има пуну торбу таквих бомби и да их је било више морали би их само онеспособити.Иако нас је успорило сазнали смо важну ствар ,непријатеља није било у близини .Вјероватно су открили да су уочени те да нас чекају у рововима иза следећег брда.Дијелимо се у двије групе книнџа је ишао самном јер је мој вод био неискуснији па је он кренуо да нам помогне.А ВРСрпске је предводио све наше ветеране који су проживили све велике битке које чине историју еСрбије за њим крећу, Сергеики,Ђука87пд,гњурац,србдоток3,Владислав Миловановић,Принц,Анонимус,која_поп,Ујка Васо,Бранимир,Мунгос-Приједорски и Аркан.Нема шта јака екипа.Таман што смо се помолили изас брда нас дочека звук гелера и борба почиње , книнџа и ја им немилосрдно враћамо све метке ,неколицина пада покошена нашим хитцима а друга половина и даље одољева.Ђокић вади димну бомбу и баца је тачно испред врата противника.Димна завјеса се развлачи , и ми јуришамо .Идемо десно прво ручне бомбе а онда киша метака силнија и неизбјежнија него она која напаја земљу.Упадамо у ров још се није разишао дим од експлозије.Ногом ударам врата великог рова и она се са праском ломе и отварају пред нама , Варварин се провлачи некако поред тих врата и улијеће у ров .Не успијевам да га ухватим.Након тога зачу се звук нашег калаша и неки хици из ниско калибрног оружја .Улазимо и ми у ров кад имамо шта да видимо испред три мртва непријатеља стоји Варварин са огреботином од неког пиштоља дуж цијеле надлактице.Један прикривени осмијех и настављамо даље .Наредни ров је било пуно теже освојити јер су у њему била два митраљеза.Али као што каже книнџа ништа што једна добра бомба не може пробити .Ми му читамо мисли и већ у следећем тренутку пуцају бомбе извучене равно из Ултимејтове торбе . Нема потребе да провјеравамо,детонација је била јака.Неколико прескочених ограда и одваљених дијелова бетона и већ смо пред Хрватском артиљеријом ,одмах затим су се зачули пуцњи познате емаре .Склањамо се иза једне брвнаре равномјерно узвраћајући паљбу .Противник је видио да је сваки труд узалудан па је покушао да нам онемогући заклон молотовљевим коктелима ,срећом од оне је.ене кише како каже теслић има неке користи ,јер иначе суво дрво уопште не захвата ватра већ га само лиже а оно цврчи.Ко зна колико би у том пату остали да се наш искуснији одред није пробио кроз унакрсну ватру и зашао непријатељу иза леђа .Тако да је после неколико минута све било готово,таман када смо почели нормално дисати срећни што смо остали живи, у улаз ускочише ВРСрпске,Сергеики,Владислав,која поп и Анонимус ,док су остали остали напољу провјеравајући наше рањенике Ђуку и Мунгоса који су се мало жешће борили и зарадили метак у предјелу абдомена.-,,Откуд ви?...упита ВРСрпске из заебанције, и направи гримасу :,,ух добро је !"
-,,Ма тако мало свратили досадило нам да чекамо па пожурили" - одговара УлтимејтБ у истом стилу.

Неколико сати касније :још увијек на бојном пољу

Уморни смо ,ни не сјећамо се кад смо последњи пут јели.Лежимо на мокрој трави чекамо команду за напад док остале јединице вјероватно СЈеБ и Пантери напредују са бока.Око нас се чују ударци граната ,земља више и не личи на исту на сваком кораку је по једна рупа.Слушам док грувају гранате , прво онај безазлени фијук а затим и ударац од земљу и детонација.Свуда експлозије ,а и даље нигдје рафална пјешадија коју ми чекамо.Посмарајући преко нишана калаша шта се дешава и док није стигла група са Брдаром на челу,запазио сам да су се сви зауставили испред једне ограде опасане великим котуровима бодљикаве жице .Видио сам како једни другима додају кљешта и сијеку жицу ,али нешто није било уреду,јер се нико није мицао са мјеста.Лондани је нешто гестикулираои окренуо се иза себе а један од војника почео да пузи назад ,према хангар.Отворивши баражну ватру из свих оружја према непријатељу ,омогућисмо војнику да се подигне и баци у заклон.-,,Шта је било што сте застали ?"-упитах Брдара
Он ми одговори да су наишли на ЕДЕН жицу и да не могу да је прережу обичним кљештима већ морају да траже од команде јача.Пола сата касније,стигла су огромна кљешта предвиђена да сијеку арматуру, и ја,претходно одредивши Ђокића за замјеника јер имам огромно повјерење у њега,кренем са кљештима пузећи опрезно према Брдаревој групи.Изненада на пола пута ,примјетим да се меци снајпера забијају пола метра од моје главе .Заронио сам главу у мокру земљу ,стиснуо зубе и почео полугласно да се молим и да преклињем злу коб.,,Видио ме је ...не мичем се,очигледно има добар угао гађања"-рекох сам себи док сам лежао на земљи.Налазио сам се на чистини а нигдје није било никаквог заклона гдје би могао да се смирим .А срећом моја жућкасто-зеленкасто-црна маскирна униформа стопи се са околином.Пошто није пуцао на мене мислио сам да ме снајпериста заборавио и обрадовао се . Али моја срећа није била дугог вијека јер неколико експлозија одјекну у мојој близини чак и да ме снајпериста заборавио није ми било помоћи јер ме није заборавио артиљерац.Подигох мало главу и виђох како моји војници забринуто гледају у мом правцу .Покретима руке , книнџа ми рече да требам да кренем са претрчавањем чим се следећи метак забије близу мене ,а ја му покажем да сам на то и мислио и да само чекам моменат.Зачу се пуцањ и осјети да се ситне грудице земље зауставише на мојој глави .Закључио сам да је снајпериста пуцао насумице јер да ме је видио одавно би био мртав.Кад се зачуо други,рески хитац устанем потрчим,и,псолије двадесетак метака бацим се на земљу и откотрљам до Србдотока3.Таман да му нешто кажем оглуви ме експлозија гранате у непосредној близини.Након што сам дошао до себе дадох му кљешта којима су пресјекли жицу и улетјели у ров.Ја сам се морао вратити јер нас је било превише у скученом простору.Брзо изабрах тренутак за трк и трчећи цик цак док су ме надлијећали метци наглавачке улетих у хангар гдје су Гњурац и Бранимир са зољама вребали снајперисту.Гњурац је знао који је прозор на којем се снајперист крије јер је видио свјетлост док је пуцао на мене.Одлучно истрчаше напријед након кратког оклијевања испалише два пројектила .Пројектили се спојише у један и погодише неку позицију далеко у непријатељској територији...

Е , драги моји читаоци надам се да вам се свидио мој чланак.Пошто видите да смо тек у Хрватској приликом писања овог чланка сам одлучио да ову епопеју продужим у још 2 епизоде .Рекох ја вама да ће се ово одужити као шпанска серија 😃.

---

У току је велика мартовска регрутација Војске еРепублике Српске

Сви заинтересовани могу да пошаљу поруку на МО Републике Српске