СИЛИЦИЈА! МИЛОВАЊЕ!

Day 1,230, 04:19 Published in Serbia Serbia by Nessko



(Или беше: Милиција! Силовање?)


Број 93.
Датум: 3. април 2011.
Аутор: © Nessko



Ето, и то је готово. еХрватска је још једном обрисана. И ако је пре тога икоме, од еТунгузије до еВукојебине, било нејасно зашто српско-хрватски електронски окршај има сразмере епског, зашто је васколики еСвет морао да буде поклоњен и приклоњен само једном циљу - сада је јасно. Доказали смо (други, трећи, који ли пут?) да смо најбољи, најлепши, да нам је највећи, да можемо најдуже и најчешће, да смо неуништиви упркос свим заверама мамурних румунских ратара, и да, наравно, Хрватице једва чекају да их окупирамо. Три пут за вече, бар, и то без вађења.

Неколико је веома интересантних текстова већ издато на ову тему, по квалитету и мудрости истичем овај и овај, али нисам могао да се уздржим да вам не понудим још нешто за размишљање. Иако сам и сам једном већ писао о тим дилемама, у тексту "Србин је луд, Србин је проклет".

Елем...многи од вас, када се помене Марко Миљанов, асоцирају на његове чувене "Примјере чојства и јунаштва". На оно - "Јунаштво је бранити себе од другога, а чојство - бранити другога од себе". Мало људи, рецимо, заиста зна на основу каквих је личних моралних предиспозиција Миљанов то писао. Ево примера:
Црногорци под његовом командом држали су Турке под опсадом. У једном тренутку, турски командант понудио је предају. "Предајете ли се само зато што вам је нестало хране и муниције?" - питао га је Миљанов. Када је добио потврдан одговор, наредио је да се Турцима пошаљу храна и муниција! И онда их је победио искључиво захваљујући војничкој вештини. Да би све зачинио забраном својим војницима да се изругују и понижавају заробљене Турке.

Е, кад већ Србија није таква, ја бих, некако, баш волео да је бар еСрбија таква. Да се дичимо победама над свом силом, какве су, на пример, биле оне у Лиаонингу или Ронским Алпима, а не да малтретирамо (много) слабије од себе, онда се тим "успесима" наслађујемо, и тако у недоглед. Да више не силујемо еХрватску и еБиХ, јер они почињу мазохистички да уживају у томе, кочећи нас у развоју као играче и као заједницу. Јесте, некадашња једна битка за Славонију (а сетите се колико смо неуспеха тад имали) била је интересантнија од садашњег брисања свих хрватских регија у "цугу". И тек сад поплава вербалне онаније нема апсолутно никаквог смисла ни основа.

Да, знам, фрустрације из "стварног живота" играју значајну улогу, али, што пре схватимо да упорним брисањем еХрватске не можемо вратити стотине хиљада избеглих Срба у "стварноживотну" Хрватску, нити да "пљуцкањем" по јачим еХрватима можемо да скинемо Хрватску заставу са книнске тврђаве - лакше ћемо пронаћи неки опипљиви, реални, практични циљ играња еРепублика, и боље се посветити његовом остварењу. Јер, колико год да је у једном тренутку рат са еХрватском био сјајна подлога за довођење нових играча, сада је управо контрапродуктиван, и то досадно гађање каменчићима преко тарабе само тера озбиљне играче.

Да, еСрбија је неко м*до у овој игри. И еХрватска је, додуше, оно мање. Несрећна еБиХ је од самог почетка била оно између та два м*да, са додатком епитета "неки" или "криви", у зависности ко је имао политичку превласт над еБиХ, ми или еХрвати. И, шта сада? Ваљање у блату волим само када су актери две прсате плавуше. Циљ еСрбије мора да буде већи и далекосежнији од сталног тлачења еХрватске и оне несреће од еБиХ. Хајде, рецимо, да нормирамо као трајни циљ свих влада прикупљање свих ресурса и држање стабилних и безбедних трговачких путева до тих територија. То ЈЕСТЕ изазов, и са обичног играчког, и са балканско-војничког становишта.

Да, мање је интересантно ратовати против неког стондираног Холанђанина са пајпом у једној , а мишем у другој руци, него против силно стимулисаног, интелигентног, посвећеног и напаљеног Хрвата. Али, шта је идеја те "стогодишње" битке са еХрватима? Шта је циљ? Шта резултат? Где је оно шта треба да нас задржи у игри, да игри да нове димензије, да привуче нове, можда и другачије играче од нас? Правила еРепублика се стално мењају, еволуирају, кукамо на то, схватајући да је непромењиво, али ништа не чинимо да се мало прилагодимо новим околностима.

Да не беше освајања Лиаонинга, као плода инспирације и визионарства тек неколико људи, и да не беше "Британске кампање", као дела идеје о продору на америчко тле - идеје која је заспала на половини реализације и која ће највероватније само то и остати - шта смо ми до сада урадили? Зашто еСрбија не би "бестијала" по еЕвропи, како то сада (и раније) чини еПољска? Зашто заиста наш савез, баш сада када је очигледно надмоћан над остатком еСвета, не би кренуо у организован и добро испалниран пробој на америчко тле, са циљем брисања еСАД? Ја бих српску заставу више волео да видим у Вашингтону, него у Загребу. А ви?









_______________________________________________________________


Аутору ових новина можете писати на:
۩ поштанско сандуче профила
۩ и-мејл







НИН захтева да се у игру дода: Косово и Метохија као 8 регион еСрбије!
Прочитајте старе текстове Министарства за КиМ:
Косово и Метохија-Историјат проблема
Значај Космета као HIGH IRON регије за еСрбију
Geo-strategic position of Kosovo and Metohia


БУДИТЕ ИНФОРМИСАНИ!
1. Претплатите се на званичне новине Министарства информисања Републике еЦрне Горе - Службени лист еЦрне Горе
2. Претплатите се на новине Социјалдемократског форума - Заједно можемо све
3. Читајте "Историју еСрбије", капитално дело које су урадили dr.Doom и Pokac као коминистри информисања: 1. ТОМ и 2. ТОМ




Немаш више шта да чекаш!

► Ако си добар еСрбин - УЧЛАНИ СЕ!

► Ако си добар еЦрногорац - УЧЛАНИ СЕ!

► Ако си жељан правих информација - ПРЕТПЛАТИ СЕ!