Велике битке из историје, део II : Битка код Леуктре, 371. п.н.е
Kheshig
Поздрав драги читаоци! о/
Настављам са историјом ратовања. У овом чланку ћу описати битку код Леуктре која се десила 371. п.н.е и представља прекретницу у историји античке Грчке. У овој бици су се сукобили Спартанци и Тебанци и обе стране су имали контигенте савезника у својим редовима.
1. Ситуација пре битке
Спарта је из Пелопонеског рата (431-404. п.н.е.) изашла као победник и као таква је успоставила хегемонију (доминацију) над грчким светом. Велики спартански савезници Теба и Коринт су посматрали како Спарта граби сав плен и заслуге за победу за себе, па је раздор између Спарте и спартанских савезника из Пелопонеског рата био све већи. Сукоб је кулминирао отвореном побуном која је довела до велике битке код Леуктре 371. године п.н.е. Занимљиво је да је Леуктра по предању било проклето место за Спартанце јер су ту Спартанци силовали неке Леуктранке па су њихове породице проклеле Спартанце.
2а. Снаге сукобљених страна
Спартанску коалицију је предводио спартански краљ Клеомбронт. Број војника варира од извора до извора али се верује да су Спартанци извели војску од 11,000 хоплита и око 1000 коњаника.
Са друге стране Тебанце је предводио војсковођа Епиманонда са око 6,000-7,000 хоплита и око 1,500 коњаника.
2б. Ток битке
Спартанци су поставили своје борбене линије једнако дуж линије фронта. Са друге стране, Тебанци су знатно већи број трупа поставили на своје лево крило. Ова тактика је позната као коси бојни ред. Клеомбронт није реаговао на ово гомилање тебанских трупа на левом крилу. Тактика Тебанаца је била да се масовним нападом сломи десно спартанско крило и да се на тај начин реши битка. Епиманонда је био свестан моћи спартанске војске и да ће дуготрајна борба значити пораз његове војске.
Тебанци су предвођени тебанском Светом четом јурнули свим силама на десно спартанско крило где су се налазили најугледнији спартански грађани и сам краљ Клеомбронт. Велика маса хоплита на тебанском левом крилу је потиснула а затим и потпуно сломила спартанско десно крило а да спартанске трупе из центра и њиховог левог крила нису ни поштено ступиле у борбу. Слом спартанског десног крила довело је до колапса борбене линије па се остатак спартанске војске ужурбано и панично повукао са бојног поља.
Вероватно се део вас пита зашто Спартанци нису успели да се супротставе овако једноставном маневру Тебанаца. Одговор лежи у флексибилности целокупних грчких армија, а посебно Спартанаца. Једноставно Спартанци нису тренирани да се сукобе са непријатељем који долази са бока, и нису имали решења за коси бојни ред који су поставили Тебанци. Хоплити су се борили у релативно правим и стабилним борбеним линијама у којима ће се борити против непријатеља који му долази непосредно испред њега,а потпуни слом доживеће када им неко дође са бока. Једноставно, хоплити су били превише тешко оклопљени а самим тим и слабо покретљиви што је довело до слома Спартанаца код Леуктре.
3.Крај битке и последице
Ова битка је била велики пораз Спартанаца и крај њихове хегемоније у Хелади. Сам краљ Клеомбронт је пао на бојном пољу. Погинуло је око 300 Тебанаца и измећу 1000-4000 спартанских војника (број погинулих варира од извора до извора). Леуктра је срушила мит о непобедивости Спартанаца на копну и означила почетак хегемоније Тебе која је трајала од 371-362. п.н.е.
Нисам сигуран да ли је битка код Леуктре описана у овом делу, али кога занима Стара Грчка може прочитати истоимено дело, аутор је Василиј Струве. Ја сам лично користио интернет а пре свега скрипту коју је писао мој професор са факултета као извор за ову битку.
Претходна издања :
Битка код Маратона
Занимљивости - Други светски рат
Занимљивости - Средњи век
Занимљивости - Античка Грчка
Што се саме игре тиче, изненађен сам да су Пољаци изгубили Саксонију а самим тим и везу са ресурсима у Немачкој и Француској на бар дан-два. Не знам колика је била помоћ са наше стране и са стране осталих савезника, али сам уверен да је била недовољна чим су Пољаци изгубили регију. Такође сам уверен да су одређене ЦоТ чланице учествовале у борби против Пољске јер стари непријатељи немају снаге да угрозе пољске ресурсе.
До следећег читања! о/ Следи битка код Иса за неки дан! о/
Comments
За шаут :
Велике битке из историје - Битка код Леуктре http://www.erepublik.com/en/article/-i-371--2255188/1/20
savjet obradi bitku najvecega sina grcke aleksandra e to se vidi mocj vojnog taktiziranja
Следе две Александрове битке - битка код Иса и битка код Гаугамеле. Мада је моје скромно мишљење да Александар није био толико добар војсковођа колико је његов противник, персијски цар Дарије III, био лош. Али свакако су занимљиве битке. : )
nije samo kakvu je taktiku aleksandar napravio vec kako je motivisao svoju vojsku da stane ispred daleko vece i mocnije sile pred kojom se cio svijet tresao , a sto se tice cara DARIJE mislio je da mu ne treba taktika e je mislio da ce se grci razbjezat i izdijelit pri prvom napadu. e je grcka tek ujedinjena bila
Веће мотивације од освете и борбе за отаџбину Грци и нису могли да имају. А и имали су самопоуздање које није заслуга Александра. Аца је велики војсковођа јер је освојио готово све што је могао освојити, али да је на пример Ариобазан водио војску код Иса или Гаугамеле, убеђен сам да би исход битака био другачији : )
Aleksandar sve pobede takodje duguje generalima Parmenionu I Krateru.
Seleuk, Parmenion, Antipatar, Ptolomej. Zapravo je Aca vodio Pratioce i ostavljao ostatak vojske da se jebu sa Persijancima kako znaju i umeju.
ali da nije bilo Parmeniona na Isu , zbogom Pederovski 🙂 Parmenion je bio msm "savetnik" pederu . jedina razumna glava 😃
Aleksandar nije bio Grk,, ostalo stoji.
A sta je Aleksandar bio onda?
Pogodi 😃
Антички Македонци су били Хелени.
Aleksandar Makedonski jima poreklo Serbsko, samo se treba vratiti jos malo u nazad u istoriji i pogledati ko su mu bili preci.
Nemoj brate molim te njega.Doci ce ti u komentare vise "makedonaca" grupisanih u falange da vicu:"Jas sum Makedonec" I da te ubedjuju kako su njihove pradede osvajale Persiju I Indiju.Bolje daj nesto o rimljanima : )
Римљани иду одмах након Грка. : )
Svaka cast za clanak o7
Ukoliko je dilema bitka kod Ise ili Gaugamele, prednost dajem Gaugameli.
ALi ok, obradi ih obe, vrede...
Обрадићу обе битке али се слажем да је Гаугамела дефинитивно интересантнија битка. Дилеме нема. : )
Interesantne su i bitke koje je Hanibal vodio, zatim opsada Alezije. Srećom je istorija puna ratova i velikih bitaka, ne sumnjam da će ti materijala ponestati xD
Има гомила интересантних битака, али сам изабрао ове јер сам смислио како ћу их графички приказати. : Д
Daj neku napoelonovu bitku xD
Ili onaj FINSKO-RUSKI rat,kad je 10 000 FINACA ubijeno a 210 000 RUSA ubijeno...
Gledao sam Napoleonove bitke, gotovo je nemoguce prikazati ih jer su bile ogromne sa mnogo pomeranja trupa, tako da bi mi bila potrebna animacija za prikaz. Isto vazi i za sve moderne bitke...
A da spomenes da je Sveta Ceta bila grupa elitnih pedera nista a ? xD hahahah
prema nekim proucavanjima istoricara , jedan od temelja spartanske snage je upravo homoseksualizam 🙂 uostalom , ceo anticki svet je gajio ljubav prema oba pola
Toplo bratstvo je bilo toliko uobicajeno medju njima da to nije ni bila zanimljvost xD
Da preoblikujem malo stihove Ljube Moljca:
"Tad jurnuse Spartanci ljuti,
al' ih ku*ci docekase kruti"
Odlicno.
Kip ap D gud vrk!
zahvaljujem! o/
sjajno!
odoh da citam prethodnu i jedva cekam sledecu. : )
vote, sub pozz i SvakoDobro o/
o7
Hvala druze! Sledeca je bitka kod Isa, sledi Gaugamela....plan imas objavljen u clanku pre bitke kod Maratona. Pozdr o/
A da ti nama objasnis sa kojeg krila se cice napadaju najbolje. Pusti bre ratovanje... 🙂
Cice se najbolje napadaju taktikom koju su koristili Mongoli - stvoris situaciju u kojoj ce cica misliti da ima prednost u odnosu na tebe, a zapravo je upala u tvoju zamku. Zatim sledi taktika opkoljavanja i nemilosrdan frontalni napad teskom konjicom. : D
Svidja mi se taktika 🙂
nego... meni je potpukovnik u vojsci pricao za bitku na Ceru, da je to bio genijalan potez nasih generala. Da se tada prvi put upotrebila takozvana "taktika aktivnog povlacenja" Rece mi da se i danas ta taktika proucava (naravno iz istorijskog ugla) na West Pointu. Valjda su istu taktiku primenili Rusi sa NEmcima u WWII
Taktiku aktivnog povlacenja su koristili Mongoli, a najbolji primer toga je bitka na reci Kalki 1223. Oni su mnogobrojniju rusku vojsku naveli da ih progone, i kada su Rusi proganjajuci Mongole rasturili svoje borbene formacije Mongoli su se okrenuli i...pa dobro,verujem da znas sta sledi. : D Samo je potrebna veoma disciplinovana vojska koja ce se iz aktivnog povlacenja transformisati u napadacku silu pre nego sto neprijatelj konsoliduje svoje redove. : )
jedna ispravka
spartanci nisu imali hoplite,nego falange
Хоплит је тешко наоружани пешак. Име је добио по штиту који је носио и који се звао хоплон. Фаланга је врста војне формације. Тако да су у ствари Спартанци имали хоплите који су организовани у хоплитске фаланге : )
spartanci su svoju vojsku nazivali falange. zbog njih je ta formacija i dobila to ime.
То не мења чињеницу да су спартијати били хоплити по дефиницији. : )
A cvarci i kavurma,nista od toga ?
mene to brine jutros! xD
E ovo je bio dobar fajt! Sećam se koliko sam bio fasciniran celom situacijom - tako jednostavno rešenje za formaciju, a toliko efikasno. Prosto, genijalnost na delu...
Најгенијалнија решења су углавном она најједноставнија. Ово је било толико једноставно да је немогуће не дивити се овоме.
Na sličan način mi se svideo i Scipion vs. Hanibal, ali ovome je, što kažeš, nemoguće ne diviti se!
Imaš SUB od jednog ljubitelja istorije ; )