Metastaze

Day 1,217, 08:32 • Published in Serbia Serbia • by Vidovdan 1389

Dogodilo se ono čega sam se plašio da će se dogoditi. Ovaj članak je trebao da bude napisan pre 11 dana ali su stvari krenule na bolje pa sam odustao. Sada shvatam da sam trebao da ga objavim iako sumnjam da bi išta promenio.

Fib napušta igru i tema ovog članka biće nešto čemu će vas sam život naučiti, a to je interesna tolerancija ili tolerancija iz interesa. Da bih vam slikovito prikazao, zamoliću vas da zamislite dva lekara koji se mrze ceo život. Igrom slučaja završavaju u operacionoj sali. Pred njima je pacijent za čiji život moraju da se bore, obojica zajedno. Naterani su na međusobnu saradnju zarad višeg cilja, iako van te operacione sale nikada ne bi pružili ruku jedan drugom.

Sada zamislite da je operaciona sala eRepublik, pacijent Srbija, a dva lekara iz priče svi mi. Svi se mi jedni drugima ne sviđamo u nekim segmentima, i mnoge od vas ne bih voleo da upoznam niti sretnem. Mi i ne moramo da se volimo, ali moramo da odrađujemo posao!

Od kad je fib pobedio na izborima, nekima je više stalo da ne pomognu svom kolegi lekaru i dozvole da pacijent umre samo da bi posle mogli da upere prst u njega i stave ga na stub srama, ali... Za smrt pacijenta biće kriva oba lekara, jedan jer je direktno pogrešio, a drugi jer mu nije pomogao i time ga nije sprečio da pogreši.

Svi smo mi osuđeni jedni na druge kakvi god da smo. Ovde niko ne može sam. Medvedi ne mogu bez Lavova, Lavovi bez Škorpiona, Škorpioni bez Elite, Elita bez Fronta, Front bez Tesle, Tesla bez Vukova, i tako u krug. Nijedna vojna jedinica ne može bez pomoći druge, nijedna politička organizacija ne može bez pomoći druge, nijedan igrač ne može bez pomoći drugog.

Nedostatak interesne tolerancije je dokaz nezrelosti ovog društva i njen proizvod je isključivost i odbijanje međusobne saradnje zbog ličnih sukoba.

Ukoliko ne možete da čoveku pomažete, nemojte da mu odmažete. Sutra kada budete trebali da radite, poslodavca neće zanimati da li ste ovakvi ili onakvi, nego šta znate da radite. Ako znate, staviće vas u tim s kojim ćete morati da sarađujete ma ko da je u njemu. U suprotnom, otkaz je neminovan.

Dan posle izbora moj šaut je glasio: Fib srećno bratac, nadam se da nećeš morati da potrošiš ovomesečnu platu na igru. Zašto sam to rekao? Zato što sve što se izgradi na ne zarađenom zlatu, nego putem mehanizama koje ne može svaki sledeći predsednik da eksploatiše, ima labav temelj. Takva građevina će se urušiti sama u sebe.

Nažalost fib je posegnuo upravo za ovim zato što je takav čovek. Velikodušan, moralan, neiskvaren, spreman da oprosti, pruži drugu šansu i iskrenu ruku prijateljstva. Ali postoji jedna stara izreka: put do pakla popločan je dobrim namerama.

Znam da fib nikada ne bi dozvolio da neko ošteti državni budžet i da je želeo da posle njega bude još više para, ali negde između srca i razuma se malo izgubio. Konstantno osporavan na svakom koraku, mahom kao i svi njegovi prethodnici, nije izdržao pritisak. Činjenica je da su ljudi na vrhu sami, i to je breme koje svaki predsednik mora da bude spreman da nosi. Iskreno se nadam da će se fib vratiti...

Naslov ovog članka je „metastaze“ i taj termin označava poslednju fazu razvoja svakog malignog procesa u ljudskom organizmu, faze iz koje često povratka nema. Svaka stranka u Srbiji govori kako joj je Srbija broj 1, ali samo ako je ona na vlasti jer im ne pada na pamet da pruže ruku pomirenja. Ako odstranimo ovakvo tumorsko shvatanje države možda i izbegnemo metastaze...

Nastavak priče iz prošlog članka sledi uskoro i želim da se zahvalim svima koji su ga pročitali, takođe hvala svima na 2. media mogul medalji. 🙂