Svuda pođi u eSrbiju dođi

Day 2,049, 09:53 • Published in Serbia Serbia • by momars

Nostalgija je čudo neviđeno. Razočaran u mnogo štošta u eSrbiji otisnuh se u beli svet da nađem duši mira. Sa željom da se distanciram od epolitičke žabokrečine, polusveta koji i dok spava smišlja kako nekog da opljuje, ponizi i kao kamila skuplja šlajmaricu tokom noći i taloži u svojim petama, pa kad se jutarnje sunce promoli ceo arsenal iz peta završi na nekom od igrača ove divne igre ( evo admini hvalim ovu igru tako da Vas molim da me ne banujete ). Računao sam da ću taj mir i spokoj naći u eJapanu.



Zbog mnogo dobrih i korektnih igrača zaustavio sam se u Zemlji izlazećeg sunca. Ruku na srce da sam i na eTajvan otišao ne bih ni tu pogrešio. Sve sami provereni igrači koji su u eSrbiji bili primer korektnog ponašanja. Elem, beše to period mira i tišine. Bez svađa i podmetačina, ali i bez nekih interesantnih borbi a o epskim bitkama i da ne govorim. Svi izbori bez pljuvanja sa unapred znanim pobedikom. Jedino što me na eSrbiju podsećalo bili su po koji komentar onih par srbomrzaca koji nisu imali šta ozbiljno da zamere pa su dežurali ko će kakav članak na srpskom da objavi, a oni da ga napadnu i to na kulturan način, te da autoru stave do znanja da je to nepoštovanje domačih igrača. Onda ni Srbi skočimo nahebemo im se milosne majke i tako sve u krug do sledećeg članka koji je po pravilu bio pisan- ćirirlicom. Beše to moje najveće uzbuđenje na dalekom istoku.



A u zemlji eSrbiji i savezu videh mnogo promena. Konačno, ostvario mi se davnašnji san i želja da sa eGrčkom budemo na istoj strani. Vremenom shvatih da mi ono zbog čega sam otišao - nedostaje. Da, da nedostaje mi ona dinamika makar bila okrenuta i u onom negativnom smeru. Da ne poverujem. Čak mi i onaj Pustinjski Glodar, kakav je , takav je nedostaje sa sve onim njegovim Šojićima i Šojićkama. Nedostaju mi i oni “ apolitični “ likovi ( ako se Vegi prepozna u ovom, to mi je i bila namera ). O mojim starim i mladim epolitičkim saborcima da ne govorim. Od Zige do Simketa. Sve u svemu. Kakvi smo takvi smo i da nas nije trebalo bi nas izmisliti baš ovakve kakvi smo. Ništa lepše ali i ništa ružnije. eSrbijo, evo me .

Дружењем до победе