Историјска збивања: Термопилска Битка

Day 2,048, 09:38 • Published in Serbia Serbia • by SimeonCe



Поздрав читаоци!

Прошло је доста времена од мога посљедњег чланка. У међувремену сам много размишљао о чему би могао писати. Пало ми је на памет много добрих идеја али љеност је учинала своје и нисам ништа написао (до сада). Одлучио сам да с времена на вријеме пишем о историјским догађајима који су веома утицали на друштво. Углавном ће то бити ратови и битке. Одабрао сам Грчко-Перзијске ратове (сукоби поћињу 499 год. п.н.е и трају до 449 год п.н.е), али ми се некако чинило боље да прво напишем веће битке које су се десиле па онда чланак о читавом рату. У овом чланку ћу писати о бици код Термопила а у следећем о бици код Маратона.

(Унапријед би вас замолио, да уколико вам није проблем оставите воте, суб и шаут. Два до три сата сам потрошио писајући и састављајући ово.)



Увод

Битка код Термопила (илити битка у Термопилском кланцу) представља дио Грчко- Перзијских ратова. На супротним странама су се нашли савез грчких полиса (град-држава) предвођени Спартом и Перзијско царство. Битка се десила 480. п.н.е. у исто вријеме кад и поморска битка код Артемизија. Грци су се бранили од Перзијске војне експедиције која је била одговор на атенско помагање јонског устанка. Грке је предводио Леонида а Перзијанце Ксеркс.


Кретања перзијске војске током рата

Грчки план је био неутралисати перзијску бројчану надмоћ користећи природно уске пролазе попут Термопила који је од планине до морских литица био широк свега 14м и у којем се могла борити само групица од обје војске. Иако су се храбро борили, Грци су изгубили битку а Парзијанци су наставили напредовање према југу гдје су у знак одмазде спалили Атину. Упркос поразу, битка код термопила постала је синонимом храбрости у дјелима западних историчара. Занимљиво је како се слична битка одиграла око 150 година након битке код Термопила, гдје је шачица елитних перзијских војникад код Перзијских врата задржала војску Александра македонског више од мјесец дана.



Припреме Перзије за рат

Грчки полиси Атина и Еретрија су финансирали неуспјешни Јонски устанак против Перзијског царства у доба владавине Дарија I Великог (499.-494. п.н.е.). Перзијско царство је било релативно младо, те је као такво било склоно честим побунама широм пространог царства. Дарије Велики је имао богато искуство с побунама против његове владавине, па је као одговор на атинску потпору јонском устанку одлучио казнити све уплетене. Године 491. п.н.е. Дарије је послао преговараче у све грчке полисе, те је с већином склопио споразуме осим с Атином и Спартом који су одбили перзијску понуду и тако аутоматски објавили рат Перзији.


Перзија на врхунцу моћи

Припреме Грчке за рат

Атињани су се припремали за рат с Перзијанцима од средине 490-их, те су према савјетима атинског политичара Темистокла одлучили саградити голему флоту трирема (атински војни брод) које су биле неопходне за рат против Перзије. Пошто нису имали људство за рат против Перзије и на копну и на мору, сматрали су да је неопходан савез између грчких полиса.


Tрирема- атински војни брод

Године 481. п.н.е. Ксерксо је послао своје дипломате по цијелој Грчкој тражећи 'воду и земљу'. Атина и Спарта су одбили перзијске услове након чега су неки мањи полиси стали на њихову страну.



Увод у битку

У августу 480. год. п.н.е. краљ Леонида је добио дозволу да са личном гардом од 300 војника и већим бројем пратећих трупа из остатка Лаконије (укључујући хелоте) крене у рат.
Приликом њихове експедиције циљ је био окупити што више савезничких трупа, те причекати остатак спартанске војске. Приликом пута ка Термопилу, спартанској војсци су се придружили контигенти из разних градова па су бројали десетак хиљада људи приликом доласка до пролаза. ОД локалног становништва Леонида је чуо како постоји и планински пролаз који може послужити за заобилажење термопилских врата, па је одлучио поставити 1000 Фокиђана да онемогуће евентуални покушај. Средином августа је стигла и перзијска војска. Ксеркс је послао преговараче код Леониде захтјевајући предају. Пошто је Леонида одбацио перзијску понуду битка је постала неизбјежна.



Снаге супростављених страна

Перзијска војска

Херодот (отац историје) је говорио како је у походу судјеловало 5.2 милиона људи. Модерни историчари склони су одбацивању тих античких бројки које сматрају нереалним будући да су их писали пристрани грчки историчари. Модерне процјене варирају од највише 200-250 хиљада војника до минимума од свега 15-20 хиљада војника. Војску Перзије чинили су Перзијанци, Медијци, Асирци, Феничани, Вавилонци, Индијци, Египћани, Жидови, Арапи и грци из савезничких покрајина.


Перзијска војска

Окосницу перзијске војске су чинили елитни Перзијски бесмртници. Бесмртници су били елитна пјешадијска јединица позната широм свијета о својој храврости и способности, која је увијек бројала 10.000 војника. Чланови тих елитних јединица тренирани су од рођења а њима су могли постати само Перзијанци и Медијци. Име су добили по томе што би у случају погибије, болести или старости одређеног члана на његово мјесто дошао нови војник. за вријеме мира били су царева лична гарда. Били су наоружани кратким луком, копљем и мачем те заштићени металним оклопом.

Грчка војска

У списима стоји да је Грчку војску чинило 4000 или 3100 Пелепонежана, те две до четири хиљаде осталих Грка. Са сигурношћу се може рећи да је било 300 Спартанаца и 1000 Фокиђана, док бројеви војника из осталих група варирају.


Спартански војници



Стратегија и тактика

Са стратешког гледишта одбрана Термопила представљала је најбољи могући начин одбране од супериорнијег противника. Одбрана пролаѕа код Термопила и тјеснаца код Артемизија одабрана је због географских карактеристика будући да у уским копненим и морским пролазима перзијска бројчана надмоћ не може доћи до изражаја.


Термопилски пролаз данас

Војна формација фаланге коју су користили хоплити могла је блокирати уски пролаз без опасности да их с бокова нападне перзијска коњица. Такође, предости фаланге у односу на перзијске формације су тешке кациге, оклоп и штит којим су грчки војници били опремљени док је већина перзијске војске била лако пјешаштво изузевши тешко оклопљене Перзијске бесмртнике. Главна слаба тачка код Грка био је планински пролаз који је водио паралелно с Термопилским вратима и који је могао Перзијанцима послужити да заобиђу и опколе грчке снаге. Леонида је чувши за тај пут стационирао око хиљаду Фокиђана да га блокирају.



Битка

Детаљи битке су слабо познати будући да се темеље углавном на Херодотовим легендама које се пак темеље на исказима неколицине Грка који су преживјели цијелу битку.
Поуздано се зна да ја Ксеркс дао грцима ултиматум од 5 дана да се повуку. Након што су се Грци одбили повући послао је војнике у напад. херодот тврди како су Перзијанци више пута одбијени уз велике губитке и како је битка трајала три дана. Као доказ тим наводима спомиње да су грчки хоплити имали дужа копља, за разлику од Перзијанаца који су били наоружани кратким копљима и стријелама.


Слика из филма '300'

Према једној од легенди, након краја другог дана борби локални грчки пастир Ефијалт је пребјегао Перзијанцима и рекао им за други пролаз паралелан са Термопилом, који је бранило свега 1000 Грка. Када су Перзијанци напали тај дио пролаза Грци су се након слабог отпора повукли послије чега су остали Грци остали заробљени на пролазу- Уочи опкољавања Леонида је закључио како даљна одбрана није могућа па је наредио повлачење, међутим 700 Теспијанаца под водством Демофила одбило се повући с истатком Грка, већ су остали заједно с око 300 Спартанаца, Леонидиних личних тјелохранитеља и око 400 Тебанаца. Наводи се како су су остали борити због часне погибије и славе, но такође се наводи и сценариј према којем се нису могли повући будући да су их Перзијанци окружили. На крају битке Тебанци су се предали, док су се Спартанци и теспијанци суочили са елитном перзијском јединицом Бесмтрника против којих су сви Грци изгинули.
Након перзијског одласка, Грци су покупили своје мртве војнике и покопали их на оближњем брежуљку. Послије свршетка перзијске експедиције у Грчкој, покрај Термопила је исклесан камени лав као спомен за погинуилог Леониду. Због пораза код Термопила, блокада рта Артемизија постала је неважна у стратешком смислу па се грчка флота повукла у Саронски заљев гдје је помагала евакуацији преосталих атинских грађана на оток Саламину.


Споменик Леониди

Након проласка кроз Термопил, перзијска војска казнила је све градове који су судјеловали на непреијатељској страни, те су наставили напредовати према Атини и Еретрији које су у знак одмазде сравнили са земљом. Истовремено грчки савез је припреао одбрану код Коринтске превлаке гдје су рушили сваку цесту која је водила према њој и на којој су градили одбрамбени зид.
Приликом напредовања перзијске војске према Пелопонезу, Ксерксу је јављено како се догодила побуна у једном од најважнијих перзијских градова- Вавилону, па се с већином војске вратио у Перзију, док је у грчкој оставио генерала Мардонија и мањи дио војске коју ће следеће године код Платеје поразити бројнија удружена грчка војска. Грчко - Перзијски рат ће завршити тек тридесетак година касније, односно 449. п.н.е када је потписан Калијин мир.



Посљедице

Битка код Термопила је вјероватно најпознатија битка у европској античкој историји, те се спомиње у разним облицима културе кроз цијелу античку и модерну историју. Грћки извори спомињу како је кор Термопила погинуло око 20.000 Перзијанаца што се данас чини нереалним, с обзиром да се толики број људи ни теоретски није могао борити у пролазу ширине 14 метара, чак ни у периоду од три дана. Такође, Херодот спомиње како су задње грчке војнике Перзијанци побили стријелама из даљине што исто не иде у прилог причи о големим перзијским жртвама.

Толико од мене за овај пут.
До следећег читања- Поздрав!!!

Broj citalaca: