eSrbija u krimi priči [deo drugi]

Day 938, 10:47 • Published in Serbia Serbia • by HCN.CyaniDe
| Prvi deo | Drugi deo | Treći deo |


Probudio sam se nakon nekog vremena. Sunce je već odavno izašlo i obasjavalo je sobu koja je sada, pod dnevnom svetlošću, izgledala drugačije. Odisala je nekom pozitivnošću. U hodniku su se čuli ženski glasovi. Medicinske sestre su se dovikivale, lupale klompama po betonskom podu, sve je odzvanjalo. Ipak, ništa od toga mi nije smetalo. Bio sam živ i bio sam budan, to mi je bilo najvažnije. Moraću još neko vreme provesti ovde, jer bez terapije neću biti fizički sposoban da otkrijem šta mi se desilo. Pored kreveta je bilo dugme za dozivanje sestre. Pritisnuvši ga, sestra se ubrzo pojavila na vratima i ušla u sobu.
-Dobar dan! Kako se osećate? - upita.
-Živo.
-Jeste li pokušavali da pomerite noge?
-Nisam, ali osećam da me malo bole, to je dobar znak, zar ne?
-Jeste, naravno. Imate zakazano za 15 minuta kod fizioterapeuta, on će Vam pomoći oko toga.
-Odlično.
Kako je već bilo vreme da se poseti cenjeni fizioterapeut, sestra mi je pomogla da se iz kreveta nekako prebacim u kolica. Huh, prvo veće pomeranje mog tela posle višemesečnog ležanja. Takvu malaksalost još nisam osetio. Kao da sam bio u bestežinskom stanju nekoliko godina. Čak i prosto dizanje ruke mi je predstavljalo problem. Tako mora, valjda.
-Gde se nalazi fizioterapeut? - upitah sestru koja je gurala kolica
-U drugoj zgradi, preko puta. Ne brinite, brzo ćemo stići.
-Okej. I... kakav je posao medicinske sestre?
-Pa, u redu je, rekla bih. Dokle god imam zdravstveno osiguranje i redovnu platu, ne žalim se.
-Hm, da, naravno.
Nakon toga smo se ućutali. Ja sam sve vreme razmišljao o kockicama. Kockicama koje su mi potrebne, kako bih složio celu sliku. Šta mi se desilo, ko je taj momak sa kojim sam pričao u rovu. Znam ga, štaviše, mislim da smo prijatelji, ali... ma bah!
-Stigli smo. Sačekaćete napolju dve minute dok ja uđem kod doktora da regulišemo papirologiju - umilno reče sestra. Klimnuo sam glavom.
Ugurala me je u jednu poveću sobu. U dnu sobe se nalazio sto za kojim je sedeo mlad doktor, imao je oko tridesetak godina. Smeđa boja kose i plave oči, fino obrijan i sređen. Bio je krupniji, ali ne u smislu da je imao viška kilograma. Imao je široka ramena i bio je visok. Izgledao je kao neko sa kime ne želite da se svađate, ali je njegov pogled ukazivao na to da je smirena osoba. Na stolu za kojim je sedeo imao je kompjuter i malu saksiju sa ljubičicama. Pored saksije je stajao ram, najverovatnije sa slikom njegove porodice. Na desnoj strani sobe su bila vrata koja su vodila ka prostoriji u kojoj su se nalazile razne sprave koje su se koristile za fizioterapiju. U sobu je ubrzo ušao jedan mlađi momak. Na pločici mu je pisalo "fizioterapeutski tehničar". Pretpostavljam da će mi on pomoći sa ovim nogama.
-Evo doktore, stigli smo - reče sestra.
-U redu. Možete nas ostaviti sada, zvaćemo Vas kad završimo, hvala.
-Kako Vi kažete doktore - odgovori i ode.
-Dobar dan, Vi ste dakle HCN.CyaniDe. Ja sam doktor ledeni80, nadgledaću Vašu fizikalnu terapiju.
-Da, ovaj... hm, dobro... - zbunjeno odgovorih - recite mi, koliko će to trajati, koliko će mi trebati vremena da postanem pokretan u potpunosti?
-Ne bi trebalo da traje duže od nedelju dana, uz pravilnu terapiju. Ovaj momak, naš tehničar, će Vam sve objasniti i pomoći Vam. Krenućemo za početak sa podvodnom masažom. sada ćete ući u onu prostoriju i započeti sa terapijom.
-U redu, hvala Vam - odgovorih.
Kako me je mlađani tehničar ugurao u sobu, primetio sam da se baš nasuprot bazena nalazi televizor. Kako će podvodna masaža potrajati, pomislio sam da ne bi bilo loše da pregledam malo kanale kako bih stekao barem neki utisak o tome šta se trenutno dešava. Dugo sam se nalazio u tami što se tiče dešavanja i želim da vidim šta sam propustio. Možda me nešto od svega toga i podseti na neke stvari.
-Izvini, momak. Da li je moguće gledati televizor malo?
-Da, naravno, bićete prvo u bazenu deset minuta dok ja pripremim inekciju koju treba da dobijete u sklopu terapije.
-Odlično, dodaćeš mi daljinski onda.
-Naravno.
Uz malo muke, momak je uspeo da me prebaci u bazen i da ga uključi mlazeve vode koji su mi masirali atrofirane mišiće. Dodavši mi daljinski, upalio sam televizor u nadi da ću naleteti na vesti. Vrteo sam kanale i uspeo sam da ubodem, ni manje ni više, nego RTS 1. Grmf, njih nisam voleo ni pre kome, ali oni sada imaju vesti, a prijem na ostalim kanalima nije tako dobar. Nakon uvodne špice i objavljivanja najvažnijih vesti dana, došao je na red prilog koji mi je pomogao da se setim nečega.
-Predstavnici Akcionog Pokreta, danas su objavili da su zadovoljni prethodnim periodom u radu njihove stranke. Nekadašnji članovi Demokratske Partije koja je reorganizacijom postala Akcioni Pokret i spojila se sa Srpskom Nacionalnom Ligom, izjavili su da su zadovoljni ovim spajanjem i reorganizacijom, čime je dobijen spoj....
Klikeri su počeli da mi skakuću u glavi. Demokratska Partija... Demokratska... De... Demokrata. Demokrata! U rovu sam se raspravljao sa Demokratom! Setio sam ga se! Oh, divnog li osećaja. Kockice se, iako sporo, ali već sasvim sigurno, prikazuju. Na kraju će mi ostati samo da ih spojim. Na osnovu svega što mi je rečeno do sada, mogao sam da sklopim deo priče. Dakle, nađen sam u Ljaoningu, a sećam se ratišta. Može li biti da se to odvijalo u Ljaoningu? Izvesno je i da sam poznavao dobro Demokratu, čim sam se sa njim nalazio u rovu i diskutovao, raspravljao se sa njim. Trebao bih ga pronaći, on će mi pomoći da odgonetnem šta se sve dešavalo u tom periodu.
-Temperatura koja nas sutra očekuje će biti viša za dva stepena u većem delu eSrbije - čula se voditeljka sa televizora.
Ne preostaje mi ništa drugo. Moram što pre pronaći Demokratu...

...nastavak sledi...