[Vlad] Predstavljanje

Day 2,049, 19:53 • Published in Serbia Serbia • by Lord Andru Lavale
Pozdrav Srbijo!

Nakon mnogo vremena provedenog van granica Imperije, odlučio sam da se vratim nazad i napokon zaigram za svoju istinsku domovinu. Ovaj članak biće kratka autobiografija, nekih stvari se ni sam ne sjećam, trudiću se da što jasnije opišem svoju skromnu ulogu u našoj zajednici.

Poćeo sam igru kao Slavko Kovačević davne 2009. godine. Tada je uveliko trajala akcija brisanja Amerike kada je Mađarska omanula i zaboravila da napadne Floridu ili šta već. Ubrzo sam upao u Petliće koliko se sjećam a kasnije mi hrčak pronalazi mjesto u Kobrama gdje ostajem jedno vrijeme. Na početku igre bio sam veliki egoista i tada sam želio sve. Kobre uveliko oslabljene, sa jako lošom komandom bile su podloga za moj rad. Ubrzo postajem oficir. Ko je tada bio komandant ne mogu se sjetiti, znam da je morao da se operiše i da je trebao biti odsutan i Kovačević (tj ja) tada postaje privremeni komandant nakon svega 2 nedelje provedene u jedinici.

Dolazi do manjeg raskola i neke Kobre napuštaju... Ja sam bio relativno mlad igrač i nisam poznavao igru niti sam ikada bio član neke ozbiljnije jedinice pa moja komanda prolazi neslavno. Bokee88 me smijenio i ja odlučujem da napustim moju jedinicu. Pošto je tada već bilo govora da se uzme Karnataka kao high iron regija na MoD kanalu, ja odlučujem da okušam svoju sreću kao nubina i popričam nezvanično sa Indijom. Tadašnji CP je bio i otac Indije u ovoj igrici Ashwamedh. Ubrzo stupam u kontakt sa njim i on me upoznaje sa Musketarom, starim iranskim igračem. Ja i on ubrzo postajemo tim i to neraskidiv. Ashwamedh je bio jako prijatan prema meni, kao RL programer i jako bogata osoba ulagao je u mene novčano. Htio je da mi kupi jak acc i na predlog jednog od Indijaca poslao sam 120g tada jednom od igrača iz Južne Afrike koji me zeznuo. Ja ga odlučujem prijaviti i sam dobijam ban zbog toga...

Što se tiče ovako nekih sporednih stvari, ja sam rodom iz Crne Gore i živim ovdje u glavnom gradu, te sam osjećao potrebu da dovedem Crnu Goru u igru. Napisao sam peticiju na tadašnjem forumu i uz pomoć mnogih prijatelja novinara koji su me odveć zaboravili, ili sam ja njih, skupio preko 3 000 potpisa. Ubrzo sam i osnovao banku sa još 2 osobe jedan od njih je bio čuveni Vojvoda koji je na kraju na svoju ruku promijenio šifru i onemogućio mi pristup bez ikakvog valjanog razloga, tako da mi se sam projekat smučio i ja ga i napuštam.

Pisao sam ratne izvještaje i bio poprilično čitan, mada nisam imao puno vremena. Novinarstvo je u meni tada budilo najveću draž, i da sada taj modul nije uništen, opet bih bio novinar. Vrijedi pomenuti da sam bio i član WE na neko kratko vrijeme te i neka vrsta promotera jedinice... Pokušavao sam da uradim štošta kako bih zaradio neku poziciju jer mi je ova igra izgledala kao prava prilika.

Nakon bana kojeg sam dobio kako već objasnih jedno vrijeme nisam imao nalog. Ubrzo sam dobio jedan vanredni, koji je bio ženski nalog, jako slabašan i skroz bezveze. Čak mu se ni ne sjećam ID-a niti imena. Moj drug Musketar dolazi do pozamašne svote golda (1.5k - 2k) koje mu je poklonio jedan od iranskih multi mastera. Odlučuje da ih podijeli sa mnom i kupuje mi acc za 500 golda. Taj acc je bio Vladimir Alexei. Vlasnik naloga je bio najbolji RL prijatelj moćnog Durrua španskog giganta i bili smo sigurni da nas neće zeznuti. Ja odlučujem da uložim u njega, imam dnevni trening i sl. Ja i Musketar otvaramo neke pekare i čuda, iako o tome nismo znali ništa. Gubimo novac, ponekad nešto i zaradimo, prodajemo q5 kuće ali se zezamo...



Kada sam uzeo ovaj nalog, osjećao sam potrebu da se posle par mjeseci vratim u Srbiju. I dalje neiskusan, nisam ni znao šta znači biti tenk. Pridružujem se Eliti gdje u početku dobijamo novac za trening, a kasnije od toga nije bilo ništa jer se rat razbuktio. Nisam se puno zadržao, avaj takav sam bio tada. Ništa me nije držalo iako je društvo bilo divno. Bio sam i član Condora dok nisu pali oni masovni banovi članova i bojao sam se da i mene ne banuju jer sam dobijao novčane donacije, a nalog mi je bio i previše jak. Ashwamedh me čašćava RW medalju (do nje je tada bilo jako teško doći iz 2 razloga, samo 1 osoba je podizala RW i koštao bi poprilično dosta).



Količina usluga i dug koji sam osjećao prema Indijcima primorao me je da se vratim i malo im pomognem. Kako je tada USA rentala Karnataku a Indija bila proEDEN zemlja pod PTO pritiskom od strane Irana, za mene je tamo bilo jako malo prostora. Ali dobre veze i mnogo jak nalog ulili su povjerenje i ja se probijam na političkoj sceni. Iskreno, Indija mi se jako svidjela i radio sam u njenu korist, ali nisam mogao a da ne marim za interese Srbije. Upoznajem bivšeg CP-a Hrvatske koji je takođe igrao u Indiji, Jelena od Potoka. Kako je Musketar napustio igricu, ja i Jelen postajemo ekipa. Srbin i Hrvat potpisuju koaliciju i osnivaju svoju stranku zvanu Shlivovitza Party. Meni je taj čovjek kasnije rekao da je bio KOS-ov špijun, ali da nije bilo njegove podrške, Amerika ne bi bila izbačena iz Karnatake! On mi daje apsolutnu podršku i gura svaku moju ideju, ja vršim pritisak na moje prijatelje i Karnataka se oslobađa.

Nije prošlo mnogo vremena a da me Clueless nije kontaktirao. Došlo je do toga da Srbija želi prolaz kroz Indiju ka Aziji. Clueless me uključuje u sve i govori mi da Srbija sanja da izvrši proboj kroz Južnu Ameriku sve do Perua ili gdje su već bili krenuli, ja se stvarno ne sjećam. Indija sa pravom ne vjeruje Srbinu ali ja i Clueless se dogovaramo da se on predstavi kao moj brat koji živi u Srbiji i da ja jamčim za njega. CP Indije je tada bio neaktivan a ljudi iz vrha imali su pristup nalogu. Preko noći Srbija se našla u Kerali, par dana kasnije na granici sa Indonezijom. Šta se kasnije dogodilo znate i sami, ja više tu nisam mogao ništa da uradim....

Kandidujem se za CP-a Indije i na polovini izbora vodim, ali me onda kontaktira ova ista grupa i kaže mi da me žele u Americi. Tako je, vrh same Indije šalje me da se proguram kroz redove i dostavljam informacije. Još tada sam znao da me ne žele više tamo, ja sam svoje obavio i iz osjećaja časti odlučujem da im ispunim poslednju želju. Zadužili su mene i moju zemlju puno. Tamo sam stigao kao eIndijac i nisam baš glatko primljen. Sve se okrenulo na moju stranu kada sam pukom srećom kao blok kandidat pobijedio rainy sunday na izborima i proglašen PTO-erom od neke male grupice ljudi. Tada američka javnost staje na moju stranu i ja dobijam popularnost. Postao sam PP neke partije od 100-tinak članova.



Nažalost, moje strpljenje popušta i ja počinjem da gubim volju. Život u Americi iscrpio je sve iz mene, potrošio sam i poslednji gold. Sve što sam imao dao sam pokušavajući da se borim što više na strani EDEN-a i u mojoj jedinici ST6 gdje sam bio među najjačim članovima. Svi su oni bili bogati, i kako bih upao u "krug povjerenja" morao sam da ih pratim u tim njihovim suludim igrama koje je podržavala njihova viza, ja moju nisam imao. Glumio sam anti Srbina, pravog Monteniggera, pljujući na sve srpsko i tako dobijajući jednu grupu Srba koji su htjeli da me sruše. Inat se odmah pojavi u nama... Nisam to mogao više da izdržim, ostao sam bez ijednog prijatelja u ovoj igri i napuštam je. Dajem svoj nalog Musketaru kojeg sam ubijedio da se vrati u igru. On ga kasnije daje nekom našem igraču kod koga i dan danas ostaje.

Mrle je tada napisao jedan članak o meni - hvala ti na ovome!

Što se tiče ovog konkretnijeg dijela igranja na ovom nalogu, trudio sam se da pišem dešavanja sa ratišta i bio maltene prvi srpski eIstoričar. Istorija je moja velika ako ne i najveća ljubav, i napisao sam priče o barem 10-ak država koje su se prostirale u 30-ak članaka. Na ovo sam potrošio sate i sate prikupljanja podataka slika itd. Nažalost Musketar ih je sve obrisao kada je preuzeo nalog.

Od svega toga ostao je samo prevod jedne wiki stranice: http://wiki.erepublik.com/index.php/Istorija_Rumunije

Nakon ovoga pravim dužu pauzu i nekoliko puta se na kratko vraćam u igru. Taj period bih konkretno preskočio i ne želim o njemu da pišem. Poslednji nalog koji sam imao a da je bio ozbiljan bio je Vladimir Alexei. Kada sam se vratio široko sam prihvaćen u Indiji jer je neko o meni izgradio mini kult. Za manje od 10 dana preuzimam apsolutnu kontrolu nad državom i postajem MoFA. Hrvati mi čine uslugu i odlučuju se na jedan riskantan potez - tlačenje Indije. Ja kao neko ko je ovoj zemlji poklonio toliko pašnje odlučujem da reagujem i palim kontra NE zakon na ovaj narod koji se otisnuo od vlasti Imperije. Potpisujem nebrojen niz MPP-eva i dobijam podršku CoTWO krugova koji mi daju podršku na bojnom polju gdje u MPP bitci uspijevamo poraziti Hrvate. Moja nemarnost i nedostatak vremena da održavam unutrašnju politiku kobno se završila mini izdajom kojom me najbliži skidaju sa pozicije koju nisam ni htio da branim. Svega mi je bilo dosta i napuštam igru ponovo.

Ova jadna vlada koja je nastavila posle mene nije imala snage ni da održi 10% onoga što sam ja stvorio i raspada se moj plan. Hrvatska je porazila Indiju. Nakon nekoliko mjeseci vratio sam se na ovom nalogu gdje i dan danas igram, bio sam opet MoFA Indije i dao sam otkaz jer sam kako već rekoh odlučio da se vratim nazad, tamo gdje pripadam.

Mene unutrašnja politika nikada nije interesovala, volim MSP i diplomatiju, nekada sam bio strastven novinar ali to više ne predstavlja nikakvu satisfakciju u ovoj jadnoj igri. Imam ambicija i želim da igram za Imperiju koju smo toliko gradili. Ovu eZemlju više nikada neću napustiti. Nakon gotovo 4 godine vraćam joj se i ovdje ostajem trajno. Boriću se za vaše povjerenje, prijateljstvo i drugarstvo. Do sada su me mislim svi zaboravili i red je da upoznam nove ljude. Pošaljite mi PM u sanduče ako želite da časkate sa mnom, ne ujedam 🙂

Neke ljude sam namjerno izostavio iz ovog teksta, iako su za mene uvijek bili tu, neprestano mi dajući podršku. Nisam htio da ih dovedem u neprijatnu situaciju, ostaću im vječni dužnik. Prijateljstva u ovoj igri, brojna iskušenja, pomogli su mi da izgradim ličnost koja sam sad, nadajmo se pozitivna.

Ovo je prvi članak na srpskom jeziku nakon par godina...