[Sr. Bin] Od trnja do zvezda... i nazad! (II deo)

Day 1,557, 09:32 • Published in Serbia Serbia • by Lipec


U prethodnom broju stao sam kod preseka stanja u momentu kada sam se ePolitički aktivirao u životu eSrbije...

Kongres eSrbije, koji je teškom mukom na parlamentarnim izborima ipak većinski bio pod kontrolom igrača eSrbije, počeo je da se osipa... Naime, pojedini naši igrači dobili su perma-ban zbog raznoraznih nepromišljenih poteza – pre svega jeftino zarađenih kaznenih poena dobijenih posle bespotrebnih uvreda upućenih igračima eHrvatske nakon ili tokom glasanja za kongres eSrbije, kada je bilo jasno da (kako se tada mislilo i predstavljalo) „pojedini igrači eHrvatske“ pokušavaju da preotmu kongres eSrbije (popularni TO – od engleske reči takeover – preuzimanje). Ako ste ikada gledali važnu fudbalsku utakmicu u kojoj igrači iz tima za koji navijate, posle neke sudijske odluke dođu do sudije i zbog protestvovanja dobiju „drugi žuti karton“, onda u potpunosti znate koliko su smislene i promišljene bile ovakve reakcije nekih naših tadašnjih „ePolitičara“... Dodam li tome da se kasnije utvrdilo (i priznalo) da je ovo u stvari bila dobro pripremljena i odigrana organizovana akcija vojske eHrvatske, onda vam je jasno koliko su ova jeftina nasedanja na provokacije još više bolela...

Sa ove distance, moram reći da su pored toga što su bili bili brojčano nadmoćniji, igrači eHrvatske (pre svega oni koji su rukovodili ovim akcijama) su odigrali gotovo bez greške i svaka im čast na tome. Iskoristili su sve mehanizme igre da dođu do cilja koji su sami sebi zacrtali. Promenili su ime svoje partije na sam dan glasanja, menjali svoje avatare, pisali tekstove kojim su preplavili medijski prostor eSrbije, puštali shout-e pretvarajući se da su igrači eSrbije pozivajući glasače da glasaju za njihove knadidate itd... Mislim da je pored toga što je ovo izgledalo kao akt „zbunjivanja mladih igrača“ - prevashodni cilj bio iznervirati i isprovocirati one koji su trebali da ostanu pribrani u tim momentima, „iskusne igrače eSrbije“ - i, nažalost, u tome su u potpunosti uspeli. Uvreda u komentarima objavljenih članaka, pisanim tekstovima, privatnim porukama ili shout-ima naših igrača - bilo je na pretek... Kao stvoreno za opciju „report & clean out“...

Taman kad smo mislili da se situacija „smirila“ i da smo i pored banovanih igrača (kongresmena) ipak obezbedili dovoljan broj glasača u kongresu da makar spreči bilo kakve nakaradne zakone koji bi unazadili stvaranje eSrbije, usledio je novi šamar. Usled nikada dovoljno razjašnjenih okolnosti, pojedini naši kongresmeni su napustili kongres i odselili se iz eSrbije... Ne želim da ulazim u detalje koji su se tom prilikom spominjali, jer ne bi ništa promenili, tek – može se reći da smo „sami sebi oduzeli kongres“. Nakon ovog poteza, eHrvatska vojska je ispunila prvi deo zacrtanog cilja – imali su većinu u kongresu eSrbije. Nepotpuno nakon samih izbora, ali sasvim dovoljno nakon gafova koje su napravili upravo oni koji su trebali da budu stubovi odbrane mlade eSrbije...

Kao što je to već ustaljeno, nedugo nakon kongresnih izbora, usledili su izbori za predsednika eSrbije. Uzdrmana eSrbija očajnički je pokušavala da se ovoga puta bolje pripremi za same izbore. Kontaktirani su i brojni inostrani glasači koji su obećali da će doći da pomognu ako situacija opet bude bila napeta (tada je bilo dovoljno samo da se preselite u regiju/zemlju u kojoj želite da glasate i tako iskoristite svoje pravo glasa). Glasačko telo eSrbije je pripremano nekoliko dana unapred na moguće malverzacije... Sve je delovalo kao da se najzad konsolidujemo po pitanju organizacije funkcionisanja države....

Na predsedničkim izborima, koji su usledili 5. marta 2009. kandidat za predsednika eSrbije bio je Mateoo. Jedan od ključnih članova tada jedine partije eSrbije – Patriotska Stranka Srbije (PSS). Nisam mnogo znao o njemu, osim da je jedan od onih koji su mnogo toga uradili u prošlosti da bi uopšte nastala eSrbija i zbog toga sam smatrao da je on dobar kandidat, jer su nam trebali „provereni ljudi“ da stanu na čelo države. Kada već spominjem neka imena, da kažem da su se u to vreme, kao nezvanično-zvanični lideri eSrbije, pre svih, isticali Azoo Lazoo i SER_JOLEX. Prvi je dovođen u vezu sa „nekim malverzacijama i krađama“ u eAustriji, a drugi me je u to doba podsećao na nedodirljivog vladara koji je odgovarao samo sebi, a koga bi ostali slušali bez pogovora. Ovo su moje lične impresije iz tog vremena, ali istini za volju, ne postoji džabe ona izreka: „Ne postoji druga šansa za prvi utisak“.

Na sam dan izbora, 5. marta 2009-te, od samog početka novog dana (9h izjutra po našem vremenu), stvari su izgledale kao da je najzad sve na svom mestu. Mateoo je ubedljivo poveo i već samo nakon 2 sata glasanja, izgledalo je kao da je pobeda zagarantovana – vodio je sa preko 80% glasova u odnosu na protivkandidata BorKan-a. A onda – novi šamar! Naš kandidat je NESTAO sa liste i jedini kandidat za koga se moglo glasati bio je BorKan. Kako je kasnije ustanovljeno, Mateoo je dobio perma-ban – trajno je kažnjen jer je tokom akcija vređanja eHrvatskih igrača tokom akcije pokušaja TO-a našeg kongresa, između ostalog poslao uvredljive IGM poruke jednom od viđenijih igrača eHrvatske u to doba – kasnije nadaleko čuvenom Sucko-u. Perfidno izvedeno, nema šta. Umesto da ga je odmah prijavio kada je dobio uvredljive poruke, Sucko je sačekao pravi trenutak i uvredljive poruke prosledio Adminima onda kada je to njemu i eHrvatskoj pre svega – najviše odgovaralo. Na sam dan glasanja.

E sad... Da ne mislite kako je samo Sucko „kriv“ za sve ovo – kumovao je tome dosta i sam Mateoo. Naime – naš tadašnji kandidat je posedovao (ako se ne varam) 3 ili 3.5 FP-a (forefit points – kazneni poeni), te je novodobijena količina FP-a automatski prelazila cifru od 5 – čime je dobio zasluženi perma-ban.

Džabe smo mi pisali žalbe i peticije da se promeni ovakav ishod – „sudija“ je (kako se kasnije ustanovilo – OPRAVDANO) dosudio penal, a BorKan je bez većih problema doneo novu pobedu eHrvatskoj nad eSrbijom...

Pre nego što neko pogrešno protumači gore napisane redove, da ne ostanem nedorečen – smatram da je eHrvatska, pre svega vojska, odlično odradila svoj deo posla, baš kao što će odraditi i nekoliko sledećih koraka u okupaciji eSrbije. Iskoristili su sve mehanizme igre da dođu do cilja. Upravo takva definicija „iskoristiti pravila igre da poraziš protivnika“ - znači da si uspeo nekoga da nadigraš, zar ne? Nemojte zaboraviti da je ovo PRE SVEGA IGRA i da cilj iste jeste nedIGRAti protivnika. Bilo kakvo žaljenje na „fair-play“ ili bilo šta drugo ne bi imalo smisla (iako sam i sam bio sklon da radim tako nešto kada sam počeo da pišem ove novine). Jednostavno su nas porazili (na svim poljima) i tačka. Tačno je da smo im u tome išli na ruku nepromišljenim aktima, pogrešno kandidovanim ljudima sa kratkim živcima (koji su, uz to, bili pred trajnim banovanjem), ali smatram da je pošteno reći da je ova njihova akcija bila odlično osmišljena i dosta srećno izvedena do kraja.

Otprilike u to doba, počinju i moja prva društvena angažovanja u samoj igri... Otvorio sam novine (iste ove koje čitate i sada) i počeo da pišem o stvarima koje su se tih dana dešavale, iznoseći neke svoje stavove, ali i ideje i predloge kako bi stvari mogle biti rešene u budućem periodu (koga interesuje, može da prelista ove novine od početka i pročita sve brojeve koji su ostali zabeleženi – nema samo onih članaka koje su mi Administratori obrisali iz ovih ili onih razloga, ali o tome u nekom od nastavaka).

Dakle, izgubili smo kongres, pa potom i predsedničke izbore. Do 27. (ili 28.) marta te godine, bili smo zaštićeni od eventualne okupacije. Kao novostvorena država, imali smo 45 dana na raspolaganju da zemlju „postavimo na noge“, donesemo neophodne zakone i izglasamo sve paktove (MPP-e) koji bi trebalo da nam posluže u eventualnoj odbrani u slučaju napada na eSrbiju. Međutim, bez svog predsednika i parlamenta – tako nešto nije bilo moguće. Našim parlamentom i predsedničkim funkcijama upravljala je vojska eHrvatske, te je logično da je sve što su radili bilo isključivo usmereno ka njihovim državnim interesima.

Moram spomenuti da je tadašnji predsednik eSrbije – BorKan, uradio (barem) jednu pozitivnu stvar koja i nije morala da bude urađena, a ipak jeste. Naime, bez ikakvih preduslova pristao je da stavi na glasanje izglasavanje pozdravne poruke koja je stizala svakom novom igraču u njegovo sanduče prilikom registracije u igru. Koliko god to bio marginalan ustupak u situaciji u kojoj smo bili, smatram da je ipak u velikoj meri pomogao našim ljudima koji su se registrovali u eRepublik i eSrbiju tih dana.

Do tada, koliko-toliko ujedinjena igračka populacija eSrbije, počinje da se polarizuje. Na pristalice dotadašnjeg načina vođenja zemlje i one koji su smatrali da treba i može bolje. U to doba nekoliko viđenijih igrača eSrbije, predvođenih Stevanom Mokranjcem, vonMartinom, Dejanom Đorđevićem (danas poznatijim kao FURYANS), OddyZR, Soonchicom, Vladimirom Kezicem i drugima (izvinjavam se svima koje nisam nabrojao, ali obrisane su novine SeS-a u kojima je postojao trajni zapis o ovome) došli su na ideju da se osnuje nova politička partija na sceni eSrbije. Aktivisti partije su izvršili TO jedne od dve inostrane partije napravljene u eSrbiji i preimenovali je u partiju „Spasimo eSrbiju“ ili skraćeno SeS. Koliko god se trudio da se setim, ne mogu da dosegnem da li je partija već bila napravljena ili sam bio pozvan da se priključim istoj tokom njenog nastajanja, no nebitno – recimo da sam ubrzo postao član iste. Jedan od uslova u radu i delovanju same partije bilo je da svi radimo isključivo u interesu eSrbije, za dobrobit svih njenih građana/igrača. Sećam se da su nam se priključili i dotadašnji članovi PSS-a, Ilija Bozic i Nemanja Ciric, koji su imali svoje učešće u prvoj nezvaničnoj Vladi eSrbije, ali su bili nezadovoljni načinom na koji se radilo do tada...

Cira je ujedno bio jedan od onih najglasnijih koji su propagirali da dotadašnja „SER_JOLEX-ova Vlada“ ne valja i da se stvari rade na pogrešan način... Kao vid reforme nakon neuspešnog starta sa vođenjem Vlade (i zemlje), SER_JOLEX je sebe prekomandovao na mesto guverner-a NBS-a, a na mesto premijera postavljena je Makica – jedan od osnivača chat-a eSrbija na mibbit-u i osnivača prvobitnog foruma igračke zajednice. Spominjani Azoo Lazoo je ušao takođe u sukob sa SER_JOLEX-om, ali verujem da su tu pobude bile drugačije prirode od političkih razmimoilaženja... Naime, u to doba „bez traga“ su nestale sve državne kompanije koje je eSrbija posedovala do tada, a izvori koji su želeli da ostanu anonimni u vezi ove informacije tvrdili su da je to bila „igranka“ kojom je SER_JOLEX prisvojio kompanije, preimenovao ih (ili ih je prodao), a potom optužio Azoo-a da je proneverio iste, te ga je izbacio iz daljeg funkcionisanja države... Dugo vremena ovo je bila „taboo tema“ i bilo kakav razgovor po ovom pitanju, sam po sebi je vodio jednostanom prekidu razgovora na tu temu i prebacivanju loptice na relaciji „Pitajte Azoo-a“ vs „Pitajte SER_JOLEX-a“ šta je bilo s kompanijama... Moje lično mišljenje je da je SER_JOLEX prisvojio pomenute kompanije i zajedno sa svojim kompanjonom Mateom uspešno vidio privatan biznis dugo vremena kasnije... Naravno, kako nikada nikakve opipljive informacije nisu postojale – sve je ostalo u domenu nagadjanja, ali je evidentno da su SER_JOLEX i Mateo imali popriličnu količinu kapitala izraženu u Q3 kompaniji za kuće i Q3 oružaru u to doba + još nešto land kompanija što u Rumuniji, što u Indoneziji (ako me sećanje ne vara za lokacije istih).

Bilo kako bilo – eSrbija je ostala bez državnih kompanija u iznosu od približno 400 golda (40% početne sume kapitala koju je imala)... Kako su nam državne kompanije bile neophodne da bi država mogla da funkcioniše (zapošljava radnike i daje im plate) nove kompanije su kupljene i upgrade-ovane iz već osiromašenog budžeta NBS-a... Inače – od početnog kapitala koji smo imali kao država (1000 golda), dugo vremena se povlačilo pitanje i za „nikad razjašnjenih 300 golda“, koliko smo (navodno) platili glasače iz Kanade tokom prvih parlamentarnih izbora koji su nam „spasili izbore“... Da smo mi taj rezultat ostvaren na tim prvim izborima i zadržali, možda ovo i ne bi bila previsoka cena za nekih „80~100“ glasova, o kojima je bila reč... Možda vam ove cifre danas deluju bezazleno, ali u to doba je čak i otvaranje novina u iznosu od 2 golda predstavljao trošak o kome je novostvorena eDržava trebalo dobro da razmisli...

Da se vratim na priču o novostvorenoj političkoj partiji – SeS-u. Kao i svaka partija, tako je i ova mogla da ima samo ograničen deo odgovornosti za svoja delovanja. Pod time podrazumevam da nije postojao mehanizam po kome bi se na neki način moglo uticati na disciplinu samog članstva partije. Svako od vas može da bude član bilo koje političke partije, jednostavnim pritiskom na dugme „join party“ i odatle vas niko ne može izbaciti, ma šta vi radili i kako se ponašali... Ne kažem da je to bio problem SeS-a u početku, ali kasnije sigurno jeste... Svi mehanizmi funkcionisanja same partije, baš kao i većine državnih funkcija i dan danas se obavlja izvan same igre – na chat kanalima partija, jedinica, država, saveza ili bilo koje interesne grupe. I tako će verovatno i ostati. Ukoliko planirate da se aktivnije i ozbiljnije uključite u ovu socijalnu-strategiju, pre ili kasnije - put će vas navesti da se nađete na nekom od chat kanala. Tako smo i mi, na samom početku – održavali sastanke poprilično redovno i dogovarali se o strategijama koje ćemo sprovoditi u delo.

Jedna od prvih odluka koju je politički vrh SeS-a doneo, bila je – neizlazak na prve parlamentarne izbore u eSrbiji. Razlog je bio jednostavan – kongres nam je bio okupiran od strane eHrvatske vojske i svako razbacivanje naših glasova na polarizovanu malu igračku populaciju eSrbije u to doba, mogao je ujedno biti i hitac u sopstveno koleno. Kako nam je progres i stabilnost eSrbije bila važnija od fotelja u parlamentu – odlučili smo se da se bez obzira što nismo imali svoje predstavnike za kongres, aktiviramo u akciji preuzimanja kontrole kongresa od strane igrača iz eSrbije. Aktivisti SeS-a su se organizovali i tokom celog izbornog dana upućivali glasače da glasaju za kandidate PSS-a u regijama gde nam (im) je bio potreban glas. Tokom samog izbornog dana, stranka Spasimo eSrbiju je svoje ime preimenovala u „NE GLASAJ“, pokušavajući i na taj način da odvrati glasače da glasaju za pojedine kandidate, koji su se i pored molbe glavnog odbora same partije da povuku svoju kandidaturu za kongresmena, oglušili o tu molbu. Između ostalih, jedan od kandidata bio je bio i zaostali vojnik eHrvatske vojske u eSrbiji - ZUBIX, koji će našoj igračkoj populaciji postati mnogo poznatiji tek u vremenu koje predstoji...

… ali o tome čitajte u sledećem nastavku...

Do tada vas pozdravlja:
Lipec aka Sr. Bin