[Sr. Bin] Od trnja do zvezda... i nazad! (I deo)

Day 1,554, 06:48 • Published in Serbia Serbia • by Lipec
Pre nego što krenete da čitate ovaj tekst, zamolio bih vas sve da se informišete o najvećem skupu eRepublikanaca koji će se organizovati 3. marta 2012. u Beogradu. Detalje pročitajte u tekstu jednog od glavnih organizatora ove manifestacije Delikvent_zg:
- VIKEND U BEOGRADU - MITING - 3.3.
NAPRAVIMO NAJVEĆI SKUP eREPUBLIKANACA IKADA!

Podstaknut pojedinim novinskim natpisima koje sam imao prilike da pročitam u poslednje vreme, odlučio sam se da ipak napišem ovaj serijal ,koji sam davnih dana imao na umu da objavim – da se zna, da ostane nekim mlađim eNaraštajima u amanet, jer možda će neko nešto naučiti iz svega, a ako bude sreće i primeniti ga u praksi...

Moram priznati, da sam „pod pritiskom zdravog razuma“, u jednom trenutku u potpunosti odbacio ideju da se neke stvari mogu promeniti (čitaj: vratiti na staro ili barem na dobar put) i da od nezaustavljivog srljanja u propast, eSrbija ipak može doživeti svoju renesansu...

Da se ne lažemo – danas je valjda i eVrapcima na grani jasno da stvari u ovoj našoj virtuelnoj zajednici, najblaže rečeno – NE RADE, ili bolje rečeno – ne funkcionišu ni blizu onako, kako bi trebalo...

Želeći da izbegnem da pišem romane o tome „gde je problem“, jer mnogi ugledni novinari su se već (manje-više, uspešno) pozabavili tom temom – rezimiraću samo ukratko – SKRENULI SMO SA PUTA „KOLEKTIVNOG INTERESA“ U PRAVCU ISKLJUČIVOG „LIČNOG INTERESA“.

I gde nas je to dovelo – to znamo (vidimo i osećamo) svi.

Verujem da je veoma mali broj naših igrača (ako ih uopšte ima) zadovoljan trenutnim stanjem.

Slažem se sa „večitom optimističnom procenom“ da uvek može biti gore, ali bih voleo da na površinu dospe i ono pronicljivo pitanje – MOŽE LI IPAK BITI BOLJE?

Naravno da može, ali za to je potrebna i volja i odlučnost da se izborimo sa parazitom zvanim „lični interes ispred zajedničkog“ kojim je, nažalost, obolelo većinsko društvo eSrbije...

Namerno sam ovaj tekst, koji bi trebao da bude samo uvod u seriju tekstova, naslovio „Od trnja do zvezda... i nazad“, jer me sadašnje stanje stvari, u mnogome podseća na vreme pre nego što sam počeo da se bavim ePolitikom u eSrbiji, a bilo je to sada već dosta davno – pre skoro tačno 3 godine...

Ovih dana sam napunio 3. eRođendan i prisetih se kako su nekada stvari izgledale – nimalo ružičasto (ne, nije asocijacija na RTV Pink), pomalo naizgled današnjoj situaciji, mada bih bio slobodan da kažem da smo tada, pre 3 godine bili u daleko gorem položaju nego što je to situacija danas (ili možda i nismo???).

Kongres nam je bio okupiran, kako se kasnije ispostavilo, organizovanom akcijom eHrvatske vojske, koja je na ovaj način uspela da u momentu stvaranja eSrbije, napravi od nje slabog činioca na igračkoj sceni eRepublika. Kasnijim potezima, okupacija kongresa od strane vojske eHrvatske se nastavila okupacijom zemlje, a moram napomenuti mlađim eNaraštajima da tada nije bilo tako lako povratiti izgubljenu regiju kao što je to danas...

Pa opet – mi smo našom voljom, trudom i pre svega organizovanim akcijama, uspeli da se iz jedne naizgled bezizlazne situacije popnemo do neslućenih visina – na sam tron eRepublika gde smo dugo vremena bili eSvetska sila br. 1 i gde i danas figurarmo kao takvi, s tim da mislim da se nalazimo na ivici provalije, s koje kada „jurnemo put nezaustavljivog progresa u propast“ - nema nam spasa...

Priča o kojoj vam pričam i o kojoj ću vam pričati, je možda nekima poznata, a nekima ne. Pokušaću da se prisetim svih važnih detalja, ali ću i starim „poznavaocima stvari“ izneti neke činjenice o kojima verujem da nisu čuli do sada. Trudiću se da ne pričam o stvarima o kojima ne znam dovoljno ili o kojima nemam proverene informacije. Jedna od tih je i vreme PRE i ZA VREME stvaranja eSrbije.

Počeo sam da igram eRepublik 3. dana NAKON što je eSrbija već bila na mapi Novog Sveta. Znači, nemam nikakvog uticaja na to kako i zašto je nastala eSrbija. Tu borbu su na svojim plećima izneli neki drugi igrači koji su pre toga bili u igri, od kojih znam da su još neki tu i dan danas. Možda pod nekim drugačijim imenom, jer su im prethodni nalozi banovani iz njima znanih razloga (multiji ili povrede pravilnika igre na neki drugi način).

Znam samo da kada sam došao u igru i proveo nekoliko dana u istoj, mučeći se da shvatim u to vreme komplikovana pravila naizgled jednostavne igre, uslediše prvi parlamentarni izbori u eSrbiji. Taman sam stasao da glasam – dan ili dva pre samih izbora. Napunio sam, u to vreme „čuveni 6-ti lvl“ koji mi je omogućavao da imam pravo glasa na izborima. Ako se ne varam, danas je to moguće postići za jedan dan...
PRESEK STANJA
Krajem februara i početkom marta, sada već „davne“ 2009-te, nepunih mesec dana nakon stvaranja eSrbije, većinu u našem konresu držali su pripadnici eHrvatske vojske (detalji i razlozi akcije, kasnije su obelodanjeni u tekstu prvog predsednika eHrvatske i u to vreme pravog lidera eHrvatske, Roby Petrića u tekstu: Dani Gnjeva Hrvatske vojske), prvi „predsednik eSrbije“ (od milošte zvan i preCednik) bio je BorKan, dugo vremena jedan od glavnih lidera eHrvatske kome eHrvatska duguje mnogo, a možda najviše kasnijom okupacijom eItalijanskog kongresa kojom se eHrvatska ekonomski oporavila (o tome u nekom od nastavaka)...

eSrbija je bila na kolenima, pre nego što je i faktički „prohodala“. Iskreno, da su hteli, eHrvati su nas mogli i gore poraziti i unazaditi, ali i ono što su tada napravili bilo je „gotova stvar“. Skoro bez opaljenog metka, kasnije čuvenom „BorKan retreat taktikom“, zauzeli su veći deo eSrbije. U to vreme, predsednici država mogli su da se „predaju“ pre kraja bitke i na taj način da izgube bitku ili teritoriju, koristeći magično dugme „retreat“, koje je kasnije kao i mnoge stvari u ovoj igri doživelo svoju izmenu ili je totalno izbačeno iz opticaja.

eSrbija je imala otovren rat protiv eHrvatske i njenih 6 saveznika. U to vreme, saveznici su uključivani u sukobe zaraćenih strana samo pod uslovom da je napadnuta originalna regija branioca, a pošto je BorKan, kao predsednik eSrbije prvi napao eHrvatsku u regionu Slavonije, aktivirao je eHrvatske MPP-e. eSrbija nije imala MPP-e, jer su od nastanka države, naš kongres većinski kontrolisali pripadnici eHrvatske vojske (dobro, ne baš od samog početka, ali smo nepromišljenim akcijama nekih naših igrača, njihovim izlaskom iz kongresa i jeftino zarađenim ban-ovima bukvalno izgubili kongres), pa se tako nisu mogli ni izglasati zakoni i savezi koji bi nama išli na ruku. Kako se ubrzo nakon napada na Slavoniju, BorKan „predomislio“ i povukao iz borbe (da, da – tu je na sceni bio čuveni „retreat GUMB“), eHrvatska je stekla tzv. inicijativu, tj. mogućnost da napadne eSrbiju. Munjevitim reakcija, obezbedivši da sa obe strane „heroji bitki“ (aka. BH medalje) budu pripadnici eHrvatske vojske, palo je 5 od 7 regiona eSrbije.

Bili smo na ivici propasti. Bilo kakva direktna vojna akcija unapred je bila osuđena na propast, jer su se pripadnici eHrvatske i njenih 6 saveznika mogli boriti „od kuće“, takođe svi su oni već imali instalirane bolnice (koje su nekada bile trajne do momenta zauzimanja određene teritorije), a mi nismo imali ništa.

Doduše, krajem marta, na sledećim kongresnim izborima, smo se najzad izborili za svoj kongres – mada je tada već bilo kasno, jer nas je eHrvatska držala u šaci. Brojčano daleko nadmoćnija, o novcima i vojnim činovima neću ni da pričam, jer smo mi daleko zaostajali za njima...

Pored toga, nalazili smo se u naizgled bezizlaznoj situaciji. eHrvatska je mogla u bilo kom trenutku da nas pokori do kraja, ali su oni smislili nešto daleko bolje od toga. Naime, tadašnjim pravilima u igri – u slučaju brisanja jedne zemlje, svi dotadašnji ratovi u kojima je data zemlja bila glavni učesnik bi se obrisali, a samim tim izbrisali bi se i „aktivirani saveznici“ u tim borbama. Ovako, je postojala opcija da eSrbija bude poligon za takozvane „trening ratove“, jer nas je eHrvatska mogla napasti kad god je to njima (i njihovim saveznicima) odgovaralo i onda se pred sam istek borbe povući iz iste (ah, taj „retreat GUMBIĆ“). Gubili bi inicijativu na 24h i to bi bilo to... Trening rat na svakih 48h – nije loše za to doba, kada su mogućnosti ratovanja sa „domaćeg terena“ značili ogroman podstrek ekonomiji koja je tada još uvek imala i te kako smisla... Napomenuću samo još detalj zvani bolnica, koja je značila gotovo sve, jer ste u slučaju da ste se nalazili u regionu gde se ista nalazi i da ste onda ratovali samo jednom (-10 HP-a), mogli da povratite i do 50 HP-a (Q5 bolnica) na dan. Tadašnjim pravilima igre, bilo je veoma važno koliko imate HP-a prilikom rada u nekoj kompaniji, jer je to direktno uticalo na efikasnost u proizvodnji, a samim tim i na platu, a pored bolnice, jedini način da povratite health bio je konzumiraje JEDNOG hleba (automatski na početku dana) ili skupim „giftovanjem“ sa maksimalnim učinkom od +10 hp-a dnevno...

Mi naravno, nismo ni mogli ni smeli da instaliramo bolnicu, jer smo imali 2 regije, pa smo u slučaju instaliranja iste, morali da budemo spremni i da je izgubimo osvajanjem regije u kojoj se bolnica nalazila, što jednostavno nije bila opcija jer smo do tada već bili osiromašeni za gotovo celokupan iznos startne kase jedne države, što je iznosilo približno 1000 golda po državi...

Da ne bude da su nam samo eHrvati naneli „neoprostivo zlo“, pre nego što zagrebem dalje u ovaj presek stanja, dužan sa da kažem kakva je situacija bila u eSrbiji tada i koji su sve naši problemi i propusti omogućili eHrvatskoj da dođe u dominantnu sitaciju u kojoj su se nalazili samo mesec dana kasnije...

U tekstovima koje je objavio Ivan Zivanovic (Početak stvaranja eSrbije, Dolazak u igru eSrbije, Prvi izbori i okupacija eSrbije…) možete čitati o istoriji eSrbije, kao i u PDF dokumentima koje je objavilo zvanično Ministarstvo Informisanja eSrbije (Istorija eSrbije – Rađanje nacije i Istorija eSrbije II - Osvajanje slobode)...

Neka moja viđenja na pojedine stvari u objavljenim tekstovima se razlikuju, ali kada su gorepomenuti dokumenti pisani još uvek sam „figurirao“ kao neko ko je imao „ePolitički interes“ da vodu usmeri sa jedne vodenice na drugu, pa mi nije padalo na pamet da iznosim neke detalje u javnost. Danas, nakon toliko vremena, smatram da neki komentari i viđenja koja ćete imati prilike da pročitate neće bitnije izmeniti viđenja na stvari, ali ću ih ipak interpretirati onako kako smatram da su se neke stvari dogodile i baciće neko novo svetlo na neke vama znane ili neznane događaje...

Takođe, akcenat će biti stavljen na do sada neizrečenim stvarima, o kojima zna samo mali broj onih koji su bili „upućeni u stvari“, a koje su u vreme objavljivanja gorepomenutih tekstova spadali još uvek u domene „državne tajne i strategije“, koja nije bila spremna da se tada otkrije jer nam je mogla poslužiti i u vremenu koje je bilo ispred nas (kasnijim promenama pravila u igri, te i takve akcije su onemogućene).

Naravno, glavni akcenat će biti na tome – kako smo nekada mogli da postanemo „neko i nešto“, a danas smo toliko blizu svesnom propadanju...

Ali o svemu tome, čitajte u narednom broju...

Do tada vas pozdravlja vaš:
Lipec aka Sr. Bin