Напад ЕДЕН-а на еСрбију (или неефикасност привреде)?

Day 791, 09:07 • Published in Serbia Serbia • by Alex.egs

Имајући у виду велику дискусију која се ових дана води на тему удруживања произвођача оружја у еСрбији ради диктирања цена, морао сам да реагујем у циљу смиривања страсти и давања неутралног али стручног мишљења.

Пошто сам претплате крваво зарадио, текст је подељен у два дела. Први део је намењен људима који не воле да читају (о економији) и други намењен онима којима је ова тема интересантна.

Дакле:

1. Шта је туга? – Када те на моб. позове непознат женски глас и каже „Где си Qуроњо?“ а ти мораш да одговориш: „Погрешили сте број“.
2. Све еХравтице које желе Беби-Бум нека се јаве.

Е, сад после шале и патриотске пароле, следи озбиљна анализа дешавања на еСрпском тржишту оружја. Сви смо сведоци пада цена на домаћем тржишту и озбиљних апела да се произвођачи заштите одређеним минималним ценама. На ову тему се изјаснио и Лунатик својим чланком и у њему изнео идеју о формирању удружења домаћих произвођача који би контролисали цене. Сви ви који сте прочитали мој чланак о дампингу (уништавању нечије економије продајом испод цене коштања - http://www.erepublik.com/en/article/-1-1059823/1/20) знате да ова појава има далекосежне последице на економију, на морал искуснијих играча који имају фирме које пропадају али и на морал млађих играча јер се све врти око пара. Међутим, треба добро изанализирати ситуацију пре него што се захтева протекционисање домаће производње. Наиме, имајући у виду да је еРепублик потпуно пропулзивна економија у којој не постоје реална ограничења нити трошкови за трговање са било којом државом (путем донирања уз уговоре) одређивање виших цена ће довести до премештања тражње ка другим тржиштима. Другим речима пуце ћу куповати у Бразилу, Турској, Русији или било којој другој земљи где могу да добијем 10 комада за 1 голд. На овај начин, средњерочно упропастићемо рођену привреду. Такође, одређивањем најнижих цена грађани (који би уопште остали на домаћем тржишту) би плаћали неефикасност домаћих произвођача, што нико нормалан не жели.

Ипак, у идеји коју је изнео Лунатик постоји сјајан предлог – формирање домаћег удружења произвођача – али, по мени, то не треба да буде са циљем контроле цена већ заједичког деловања на тржишту сировина (набавком огромних количина могу се устварити одређене уштеде које ће касније остајати као профит члановима удружења). О удруживању привредника ћу писати други пут јер је ова тема опширна и сморио бих вас к'о змајеве ако би сад писао и о томе.

Пошто сам „пљувао“ по туђим идејама, ред је и да понудим решење, а то је – помоћ државе. Али не кроз регулацију већ кроз корективне мере на тржишту. Мој предлог је да неко из државе (Министарство економије нпр. Или неки играч кога ће држава плаћати) ради анализе цена и у случају када установи да је дошло до покушаја дампинга са циљем рушења привреде (цене ће бити испод минимума рентабилности који је тачно израчунат) врши интервентне откупе те робе и преко Велете их дистрибуира по свету (пошто су испод минимума рентабилности – биће јефтини и моћи ће лепо и да се заради).

На овај начин покушај дампинга ће пропасти, мрски непријатељ ће имати губитке, привредници ће бити заштићени а држави ће остати профит на Валети.

Да закључим – државо почни да водиш рачуна о привреди а привредници засучите рукаве, прихватите чињеницу да су се профити због конкуренције смањили и радите најбоље што умете. Ако не будете тако радили - пропашћете...

Толико од мене, и да, ко да „унсуб“ дабогда му сви радници били Црногорци.