Како срушити нечију економију - приручник за нас неупућене

Day 740, 12:02 • Published in Serbia Serbia • by Alex.egs

Драги читаоци,

Драго ми је што сам покренуо јавну расправу о пројекту "1.000 Медиа Могула" која је довела до тога да ће та идеја вероватно постати национални пројекат. Још једном поручујем свим мргудима еСрбије: пријавите се за новине само док траје акција и док се не добију преко потребни златници, после тога задржите само оне који вам се свиђају...

Доста је било о тој идеји, родила се и надам се да ћемо је сви изнети до краја (5.000 голда није шала). Оно о чему данас желим да пишем јесте како се добијају прави ратови.

После борби за Славонију у којима сам и сам дао скромни допринос (користим прилику да се захвалим за пуце за Џ, које сам добио и које су ми поред оних које сам купио потрајале целих 11 борби), мислим да треба да размислимо о начинима како се заиста преузима нека територија.

Идеја није нова у примењује се и у РЛ врло често. Реч је о нечему што је у литератури познато као "dumping", односно појава која означава намерно снижавање цена на неком тржишту ради истискивања конкуренције.

Укратко објашњено то би изгледало овако:
По један од играча би добио специјалан задатак од државе да отвори организацију у еТунгузији (намерно не наводим имена неких "драгих" еДржава да неби било коментара не може у рату смо и сл.) која ће отворити фирму у одређеној бранши (за сад је најбоље за производњу карата, хране, поклона, оружја и кућа). У те фирме би били послати одређени чланови наших јединица или грађани од поверења и тамо би радили за минималац. Сировине би се куповале на црном тржишту по најповољнијим ценама. Држава би дотирала играче-власнике фирми и њихове раднике у случају нужде. Производи би се куповали међусобно између тих фирми (храна код наших, карте код наших и сл.).

Сам процес би ишао у две фазе:
Након набавке великих количина сировина и почетка производње цена би се поставила доста ниже од цена које су на том тржишту (што је могуће јер сви радници раде за минималац а имају високе скилове а приде би држава дотирала евентуалне губитке у Фази 1).

У Фази 2 цене би се подигле и део губитака би био надокнађен јер је велика реална потражња а понуда мала.

За нас неупућене, реализација Фазе 1 подразумева следеће: на сваком тржишту постоји неколико десетина фирми које послују у одређеним браншама. У све те фирме је инвестирано минимум 20 голда, што даје укупна улагања у укупну привреду од неколико хиљада голда. Када путем снижавања цена испод економски оправданог минимума те фирме нестану са сцене или остваре огромне губитке, укупни "demage" ће бити горе поменутих неколико хиљада голда а у цео пројекат ће бити уложено неколико стотина. Поред овога морал играча који су пукли као бизнисмени ће бити мањи, можда неко изврши и еСамоубиство због краха на берзи. Такође, фондови за тенковање ће се смањити јер је зарада пресушила.

Након Фазе 1 тражња ће бити номинално смањена (радници из пропалих фирми мање ће да купују) али ће бити реално велика јер ће преостати само неколико фирми међу којима и наши "специјалци"...

Текст остављам недовршен, јер целокупни план желим да изнесем државном врху 🙂 🙂 🙂
И да, још нешто, под еТунгузијом не мислим на еХрватску јер би они вероватно бојкотовали наше производе али било која друга ЕДЕН земља са којом нисмо у рату би могла да послужи...