Безимена лица голих девојака.

Day 1,948, 12:03 • Published in Serbia Serbia • by Letva


Имам мало времена док ми не бане риба, па ајд' да пробам да напишем нешто. Појма немам како ће испасти... Ал' ајде.

Музичка подлога - Воли ме двапут мала



Раскид. Зајебано је то. Ценим да мало ствари у животу може толико да упуца типа у појам као чињеница да га она више неће. Опет, и то се преживи. Вињак помаже. Опет, било би лицемерно од мене да кажем како алкохол излечи – може да помогне. Али једини, прави лек је следећа. Ништа ти боље не истера дивну девојку из мисли, него нека дивнија.
Крес-комбинација од пре пар година ме је константно терала да идемо на неке јелте, културне догађаје по Београду. Океј, немам ја ништа против класичне музике, позоришта, музеја, галерија и тако тога. Океј је то, поготово ако има џаба клопе или алкохола после. Али ипак није то за мене – триста пута боље ћу се провести у кафани са друштвом, испијајући квалитетну ракију и слушајући матору певаљку, него на концерту младе филхармоније. Последњи пут кад бејах у кафани, пре неки дан, матора певаљка је између осталог певала ''Волим Брчко''. Мисим да сам се био упишао од смеха, буквално.



Елем, сећам се да ме је она другарица са бенефицијама одвела на неку као ''културну трибину о култури'', и нека девојка, сликарка, је испричала причу како има друга који је писац, и стално тера себе да буде сјебан, несрећан и депресиван. Као, не може да пише ако је хепи.
Искрено, по мом мишљењу, то је гомила... Ам, то је гомила нуспроизвода пробавног система просечног коња. Претерано добре ствари пишем када сам делиријумски срећан. Најбоље ствари у животу сам написао девојкама које сам волео, на пример. Када бих скупио текстове, песме, писма и приче које сам написао тренутној, на пример, могао бих књигу да издам. Што сам и урадио, на неки начин.
Нашао сам правог правцатог занатлију, књиговесца, иштампао све текстове, однео му, лик је у року од 24 сата направио књигу. Тврд кожни повез, бордо боје. Добила је то моје писаније на поклон још у августу прошле године. Да, није ме срамота да признам да сам романтично говедо, јебига, такав сам. Пре ћу плакати због рибе, него због поломљеног ребра. Чак сам се и смејао малтене сваки пут кад су ме ушивали. Физички бол те тера да се сетиш да си жив, онај у срцу те тера да желиш да си мртав. Мртав пијан.



А није да се нисам сјебавао због риба. Немали број пута бих изашао из ве-цеа клубова и кафића, праћен распојасаним, насмејаним клинкама, да бих се затим вратио назад у исти, сео на шољу, и почео да плачем, онако, тихо, убијено у појам. Да бих затим дохватио мобилни, позвао коју год девојку која је узрок мог тренутног бедака, и ко кретен се драо да је волим и да ми се врне, и да сам пре пар минута неку, мислећи на њу.
Да, Летвине полу-ловачке приче о кунулингусима са непознатим девојкама... Што је најгоре, углавном зајебано финог морала, типа ''нема ништа пре брака''. Имао сам некад тај, кликер, шта ли је већ, да се увучем у гаћице девојкама које би радије отишле у манастир него ли рашириле ноге.
Опет, сад ми некако то све звучи... Глупо. Да ли је заиста битно да ли је у питању 10, 50, 100 ? Да ли је толико битан број ? Мени јесте. Ал' број оних које сам волео. Ово остало...
Од свега тога, у сећању су ми остала само безимена лица голих девојака, јер једноставно нису значиле.
А оне друге, које јесу, ће ми остати урезане у ову моју душу благословеног проклетника.
Да, сад ми дефинитивно понестаје времена док ми не бане ова моја. Расписах се.



И сад иде онај досаднији део чланка, вероватно. Не знам ни ја шта ће испасти.
Да, морам да поменем овај шизофренични Платонов трип, еРепублик.
Под а, мојне пљујете толико људе на власти. Само Србија је океј странка, Сале исто са њом. Није нам лош председник државе, иако је на власти због сарадње са погрешним људима. А опет, ноћима је будан и ''чува'' ову нашу државу. Није лако бити председник, а капирам да је њему и много теже јер и нема најспособније људе у влади. Њих и прозивајте колк'о оћете, за боље нису.
Да, одбрана територија је могла да се одради боље, мање кеша је могло да се потроши, чак ни до тога није морало да дође, да ми имамо иоле способно Министарство Спољних Послова. Али шта је ту је, 10 од 10 је враћено, па нек смо и платили огромну цену, сви, колективно.
Него, не знам за вас, али ја полако ове француске и италијанске регије које држимо под окупацијом почињем да гледам као матичне. Јебига, имамо их већ неко подуже време.



А под б, ни овај једнолинијски Кантер Страјк, то јест, горила (тај термин је, чини ми се, популаран) фајт није толико лош. Багује, потрошио сам јуче мало богатство тестирајући га, и блеја. Сконтао сам само да треба вући потезе као да играш шах. О тој теми можда за пар дана мало детаљније, ако нађем времена, а и кеша за селендрање по еСвету и тражење противника, тотални сам банкрот тренутно. Чини ми се да, са тактичке стране гледано, не би било ич лоше ако би сви обратили пажњу на то колико горила фајт утиче на крајњи исход битке.
И то би било то, другари. Запамтите, увек кондом, никад вињак после 2 ујутру, и љубав је дивна.
И за сам крај, извинио бих се ако се нека дама нашла увређена мојим вероватно шовинистичким начином изражавања, само сам искрено писао, јебига.
Нек иде све у першун, бегам под туш.



ЕДИТ:
На захтев читалаца -


Ево и сисa xD