ВЕЧЕ СА еИВАНОМ ИВАНОВИЋЕМ УОЧИ КОСОВСКОГ БОЈА – ПЛАЧИ ВОЉЕНА Е-ЗЕМЉО МОЈА

Day 1,316, 10:28 • Published in Serbia Serbia • by Pokac II Reinkarnisani

Добро вече драги еСрби и добро дошли у још једну емисију забавно-информативног карактера. Ова емисија се „емитује“ искључиво на ћирилици из поштовања према данашњем великом празнику, а и у част наше православне браће еХрвата и еРуса.

Као и увек почињемо са спортом.

Вечити изазивач у перо-лакој категорији, ПК ХОЛДИНГ, успео је да себи пронађе и трећег противника. Бокс мечеве је заказао са Ипијем, Десертом и ТОО-м. Ипак, тешко да ћемо гледати ове мечеве, пошто заједнички менаџер прве двојице прозваних, Игор Елез, тврди да се његови момци неће борити за цифру мању од 10.000 РСД. Јбг, морају да очувају тешко стечени углед.
ТОО, у задње време познатији као сер Лоренс од Арабије, би се борио и за џабе, али ПК каже да жели све лопове на истом месту. Па добро ПК, стварно није у реду да тако прозиваш људе. Мислим, ТОО јесте полицајац, али није министар полиције. Сигурно си га побркао са Ивицом Дачићем, пардон, Дражом Дражићем.

Иако смо светски познати и у е-ватерполу наша е-репрезентација последњих дана нема где да тренира. Познаваоци прилика кажу да је то зато што је Пуребг почео да пише текстове који не подстичу пљување. С друге стране, ни Јеја није скоро издала чланак са неком „својом“ сликом, а богами касни и са аудио-туторијалима. Тиме су пресушила два главна извора воде у е-Србији. Ово стварно није у реду, јер је и Страхињић одавно престао да пише као некад, а Сумњиви не може све сам да постигне. Ало бре, шта вам је људи? Мислите мало и на е-бебе и на будућност нашег најтрофејнијег е-спорта.

Конгресна трка о којој сам прошли пут причао је завршена скоро неочекивано. Момци и девојке из Акционог Покрета – као несумњиви екипни победници кажу да је њихов успех плод ДОБРЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Хм, кад мало боље размислим сад ми је јасно зашто су Админи укинули организације.

Читам чланак једног од нових конгресмена и он каже да је постао конгресмен после само 82 дана играња. И да је притом потрошио занемаривих 5г, 1000 РСД, и да га је још неко испалио за гласове које је поштено платио. У коментарима је неко приметио да је то доказ да свака будала може да уђе у Конгрес. Што свакако није истина , јер да јесте и Бомбаш 90 и ја бисмо били конгресмени.

С друге стране УеС је највише подбацио. Иако је свима било јасно да ће у густо насељеним регијама типа Воше, БГ и Шумадије имати предност – јер ће за њих ту гласати и екипа из покрета Заједно, они, СНО и нова Реформа, су успели да изгубе у већини „провинција“. Ех, некад су имали феноменално организовано и веома дисциплиновано гласачко тело које је знало да се организује у раним јутарњим часовима и донесе и по 200 гласова, ако затреба. Тако вам је то кад „конзервативне“ странке напусте своје старе добре „конзервативне“ гласачке обичаје.

Админи су ме разочарали. Правила кажу да на изборима учествују НАЈМАСОВНИЈЕ партије, а упркос чињеници да сам се ја пре избора прикључио покрету Заједно, они нису ушли у ТОП 5. Мислим, Админе, брате, стварно није у реду. Је л` треба можда и слику да шаљем да бих доказао коју МАСУ (гласова) ја носим? Добро, знам ја да постоји разлика између речи НАЈМАСОВНИЈЕ и НАЈМАСИВНИЈЕ, али да су правопис и граматика нешто битно у животу, онда би их и Утопија користио.

У државну политику се не бих мешао овај пут. Мислим, сувише сам ја глуп за ту дипломатију. Ја чак разликујем и Ирак и Иран, а не само Летонију и Литванију. Но, пошто нисмо светска сила као Амери у стварном животу, а и далеко смо паметнији од њих, нама то и није битно.
А и треба бити махер па се снаћи у овим новим е-светским поделама. Кад се сетим овог текста од пре годину дана

http://www.erepublik.com/en/article/-2011-1-1436647/1/20

као и целог В1 и В2, не могу да се отмем утиску да сад немам појма како да мотивишем људе. Ми е-Срби, пошто смо, ипак, донели нешто и из стварног живота у ову игрицу више не можемо да се хвалимо како се бијемо „за крст часни и слободу златну“. Кости наших е-предака се преврћу у гробовима јер виде у шта смо се претворили. Како ја сад да прозивам Амере, Румуне, Хрвате и остале Кинезе кад сви они заједно немају територија као тамо нека Пољска, која је сад као наша савезница. Почео сам да се играм да би еСрбија постала макар равноправна са еХрватском, вратио сам се у игру да бих еСрбију бранио од брисања, а гле сад?

Дође ми да се одселим у неку е-Тунгузију и да гајим овце. Још да поведем Јеју да их едукује и свима лепо. Овце едуковане, Јеја обожавана, а ја ... бих се већ некако снашао.

Но, кад смо већ код оваца, ту су и наши вечерашњи гости. Они не спадају у поменуте папкаре, али су од старта свог е-бивствовања покушавали да буду „овнови предводници“.

Молим вас, поздравите: Дезерт Хамстера, Страхињић Банована и Мунче-а!

Такође вас молим да размислите шта то моји гости могу имати заједничко у својим именима, а због чега их ја, овакав какав сам, неизмерно волим?

Наравно, и овај пут смо звали Министарку Обрезивања, али ЈЕЈА НИЈЕ МОГЛА ДА ДОЂЕ!

ЈА: Драги моји гости, због дужине текста смо морали да прескочимо појединачне разговоре и да вас једноставно све ставимо на канабе у исти час. Мада, морам признати да ми баш лепо изгледате овако ЗАЈЕДНО.

ДХ: КРВВВВВ! Једини разлог због ког сам ја овде је чињеница да волим да пишу о мени. Волим и ја да пишем о себи, али овако је још лакше. Не смета ми што седимо заједно, али захтевам да одговорамо појединачно. За своја дела... И добро је што ја први одговарам на питања, јер ти пуно пишеш па људи обично прочитају само први део.

СБ: Ја немам везе са ЗАЈЕДНО. Откако сам упознао МаријаАну, престао сам да се бавим политиком по шести пут и за промену сам направио Реформу. У њој ћу окупити младе снаге еполитике, а први такав је Деда Обрад. Али поздрављам своје пријатеље из ЗАЈЕДНО и УеС и желим им да ми се прикључе.

МУ: Не знам одакле ти идеја да моје дијалоге у овом тексту означаваш са МУ, али видим то као чисту професионалну љубомору. То што ми неки замерају да сам месецима седео са стране и мирисао своје цвеће и даље не значи да сам Фердинанд. А са овом двојицом сам био заједно, али то је било чак и пре рОГЛИЋ ЛЕГИЈЕ.

ЈА: Лепо, лепо. Видим да међу вама нема трзавица и то ме весели, јер се раније дешавало да ваши коментари често буду далеко „занимљивији“ од текста у којем су остављени.

ДХ: Моји коментари су увек занимљивији од туђих текстова. Једино што се са њима може поредити су моји текстови. Ја сам један веома занимљив, али не и заменљив човек.

СБ: То је било пре. То је мој једини грех из младости, све остало је Драган Јочић, пардон занео сам се, Страхињић Банован, за кога ће вам свако рећи да је поштен човек... Мало сексуално девијантан, али Боже мој, ко данас није манијак?

МУ: Моји коментари су јасни свима, осим онима који мисле да су повукли Бога за муда. Увек кажем оно што мислим, само се надам да никад нећу морати да причам и о ономе што знам. Притом не говорим о е-економији већ о одређеним „е-економистима“. Нисам друкара, али кад бих пропевао имао бих више „слушалаца“ него Јејини туторијали и нова Цецина плоча – заједно.

ЈА: Добро, питаћу вас онда конкретно – каква је будућност еСрбије и шта мислите о е-садашњици?

ДХ: Будућност еСрбије сам наравно ја. Као и садашњост. Поред мене ће се мењати други ликови, али они су само пролазна прича. Ко то не схвати и не прихвати биће послат у еСибир или у еТексас – још нисам одлучио где су бољи услови за развој е-личности.

СБ: Будућност еСрбије је неизвесна јер њом не владам ја и моји пријатељи из УеС, Заједно и СНО. Уствари, не владам ја и моји пријатељи из било које странке, пошто ја могу и да се спријатељим и посвађам са свим странкама, у зависности од тога на којој су позицији у односу на ТОП 5.

МУ: Будућност еСрбије је иста као и њена прошлост. Увек ћемо имати владавину војске, а не економиста, искоришћавање државних ресурса у корист појединаца и никад нећемо научити да играмо паметно и правимо новац. Мислим, то није мој проблем, јер ја то умем, али јесте проблем еСрбије. Зато сам отворио и е-новине да преосталој писменој и полуписменој популацији поклоним и пренесем парче прикупљеног познавања покретачких процеса политичке економије. Ове силне речи на П су само доказ колико могу да пружим ако неко заиста жели да ме пита за савет.

ЈА: Добри, мада помало очекивани одговори. Морам смислити нешто теже... Рецимо, како видите наше односе са еХрватском и еХрватима?

ДХ: еХрвати су наша православна браћа као и еРуси. Управо сам послао поруку Ипију да покрене изгласавање закона у Конгресу у којем се тражи да од данас комшије зовемо – еХруси. Ја сам још као е-младић схватио да до тога једном мора доћи и зато сам својевремено и е-оженио Мис Модести. Она је била прва еХрускиња у нашем Конгресу. И једина Скромна која је тамо „седела“

СБ: Немојте ми замерити али ја не волим е-Хрвате. Тачније, волим само оне који признају да су пореклом е-Срби и који навијају за Звезду. Рецимо волим Просинечког јер је имао тешко детињство – стално му је неки Хрват .ебао мајку. Сва срећа да после тога не навија за Партизан, пошто знамо ко је био њихов „отац“. Ипак, сматрам да је овај мир са е-Хрватима добар, јер нам је пуно донео, а пре свега јер су га склопили моји пријатељи. Да није тако, ја бих га, у е-младости, из принципа нападао

МУ: Ја не марим за мир било које врсте пошто се бавим е-економијом, а њен најбољи покретач је рат. Било које врсте. По могућству са К5 оружјем, јер ту имам највећу зараду. Неки ме овде оптужују да сам е-Мишковић, али то није тачно, јер је, у стварности, Мишковић – еМунче.

ЈА: Драги гости сада би био ред да вам поделим поклоне спонзора, али заиста не знам шта се догодило са њима. Поклонима, не спонзорима, наравно. Стојали су ту поред Десерта на почетку емисије, али их сада не видим... Плашим се да неко од гостију није извео одређени „акциони покрет“ којим би приказао „нову српску одбрану“ и тиме „супротно здравом разуму“ допринео „да споменути Срби“ и моји драги гости, сви „заједно“ остану без поклона.
Ако је то била намера непознатог починиоца, онда само могу да се надам да је у осуди овог дела „уједињена“ читава „еСрбија“. По тој логици, веровали или не, испада да смо сви ми (ма колико се трудили да једни другима замажемо очи) заправо иста .овна.

Е, а кад смо већ код овна, ево и одговора на питање – Шта то у својим именима моји гости имају заједничко, а да је мени посебно драго?

Одговор је да у својим именима сви они крију асоцијацију на месо – моју омиљену врсту поврћа.
Ево проверите - (Хам) – на енг. бут или шунка, (ован) – ко не воли јагњетину да Бог да му Даничић радио лектуру текстова, и (Моо) – што представља ономатопеју оглашавања оне Милке што нас гледа са разних паковања. Што би моја Дуња рекла – јуче на паши, данас у Саши.

Надам се да се моји „гости“, као и сви које сам поменуо, ни овај пут неће љутити што је цео овај текст измишљен, мада и помало истинит. Како се узме.

Верујте ми, толико је постало досадно у игри да морам неког за.ебавати. Уосталом, боље вас да за.ебавам овде него своју жену у стварном животу. Јер она кад се наљути, не да ми да .... једем..