Join the new world

У претходном чланку овог серијала могли сте читати о римском војсковођи Германику који је величанственим походом у срце Германије осветио пораз у Теутобрушкој шуми. Германик је војсковођа, најславнији свог доба али заборављен током векова историје.

Наш данашњи јунак није велики војсковођа попут Германика. Није био славан ни у своје време као Германик. Био је један обични официр који је служио својој земљи. Његова слава не лежи у биткама које су биле прекретнице Другог светског рата. Није ни био велики реформатор (као једна личност о којој ћу тек писати), нити је био заслужан политичар након рата, као генерал де Гол. Па у чему је величина обичног официра, додуше одликованог?

Витолд Пилецки је рођен 13. маја 1901. у Олоњецу (данашња Русија). Разлог зашто је рођен тако далеко од завичаја лежи у чињеници да је његов деда подржао Пољски устанак (1863/1864) па је за казну пребачен у Олоњец. По избијању Октобарске револуције придружује се војсци новоформиране Пољске и учествује у бици за Варшаву 1920. у којој су Пољаци поразили Русе и осигурали своју независност. Након рата, пребачен је у резерву са чином десетара, из које је враћен у активну службу 26. августа 1939. када је избијање Другог светског рата било неизбежно.


Витолд Пилецки пред Други светски рат

Његова јединица је, као и остатак пољске војске, брзо била збрисана са бојног поља. Након капитулације Пољске, Пилецки је заједно са Јаном Влодаркијевицем основао Тајну пољску армију која је требало да се бори против стране окупације. Врло брзо је Пилецки дошао у сукоб са својим ратним другом који је показивао склоност ка ултрадесничарским идејама. Резултат те борбе је био да је Јан предложио Пилецког за волонтера који ће се инфилтрирати у Аушвиц. Иако то од њега није захтевано, Пилецки је прихватио изазов. Изашао је на улицу и допустио да буде ухапшен 19. септембра 1940. године. Након два дана је пребачен у Аушвиц у ком је добио број 4859.


Пилецки у Аушвицу

Пилецки је по доласку у Аушвиц организовао покрет отпора (ZOW) и заједно са својим саборцима од прокријумчарених делова направио радио уз помоћ ког је одржавао комуникацију са пољском владом у Лондону. Док је био затвореник, активно је планирао ослобођење Аушвица од стране ZOW-а и Савезника, међутим то није било могуће све до самог краја рата, имајући у виду положај Аушвица у окупираној Европи. Увидевши да из Аушвица не може више допринети борби за слободу, решава да из истог побегне. Искористио је прилику у ноћи 26/27 априла 1943. када је био у ноћној смени у пекари Аушвица, убивши стражара пре бекства. Неколико дана након бекства, ступио је у контакт са покретом отпора "Армијом Крајова". Током 1943. године написао је такозвани "Пилецкијев извештај" који је по први пут упознао савезнике са хорорима који су се дешавали унутар Аушвица и окупиране Пољске.

Занимљиво је да је Витолд Пилецки свој прави идентитет открио надређенима тек у току Варшавског устанка 1944. године у ком се борио под псеудионимом "Капетан Роман". Након гушења Устанка, Пилецки је сакрио оружје и предао се Вермахту. Пребачен је у камп за ратне заробљенике у Баварији из ког је ослобођен 28. априла 1945. године.

Након Другог светског рата је створена "нова", комунистичка Пољска под покровитељством Совјетског савеза. Пољска влада у егзилу, којој је Пилецки био веран, гледала је са подзорењем нову комунистичку власт. Пилецки је послат назад у Пољску да служи као обавештајни агент. Иако је користио разне псеудониме и бавио се разним пословима, откривен је од стране пољске обавештајне службе. Пошто је одбио наређење да напусти земљу, ухапшен је 8. маја 1947. године.



На суђењу које је започело марта 1948. године оптужен је за ношење илегалног оружја, нелегалан прелазак границе, коришћење фалсификованих докумената и шпијунажу за "империјалистичке силе", пре свега Владислава Андерса, пољског генерала у егзилу. Изјаснио се кривим за све осим за шпијунажу јер је сматрао да као официр је дужан да генералу своје земље доставља податке.



Осуђен је на смрт 15. маја 1948. године, а стрељан је метком у потиљак 25. маја 1948. године. Рехабилитован је 1990. године када је постхумно добио чин пуковника и Орден белог орла, највише одликовање пољске државе. Сматра се једним од највећих ратних хероја Пољске и Другог светског рата.

Витолд Пилецки је вероватно једина особа у историји Другог светског рата која је добровољно отишла у пакао концентрационих логора. Приче о Аушвицу, које су се испоставиле као истинитим, шириле су се као пожар. Иако је знао да одлазак у Аушвиц готово сигурно доноси мучење, глад и смрт, добровољно се пријавио за то. Знао је шта га чека ако Немци схвате да је организатор покрета отпора и да шаље информације преко радија пољској влади, и без обзира је то радио. Да три године изгладњивања и малтретирања нису оставиле трага на његовом телу и духу говори релативно лако бекство 1943. године. Његова скромност се огледа у чињеници да се пријавио као обичан борац у покрет отпора и да је тек после годину дана, у време Варшавског устанка, открио свој прави идентитет. Његово деловање после рата се може сматрати патриотским, јер је он остао веран пољској влади у Лондону којој је и пружио своју заклетву. Стога је храбро признао да је давао информације влади у егзилу али да то не сматра издајом већ својом дужношћу. Његов живот описује реченица коју је изрекао након читања смртне пресуде:"Живео сам свој живот тако да у самртном часу осећам радост, а не страх." Његова последња забележена реченица осликава величину једног од највећих пољских јунака у историји.



Што се игре тиче, видим да се суштински ништа не мења. Стање игре описује најбоље карта еСвета: апсолутни ужас. За ово стање смо криви сви, али добро. Игра је матора и траје запањујуће дуго. Време је да покаже знаке пропадања.

До следећег читања!

С поштовањем,
Кешиг