Личности о којима треба да знате I : Заборављени римски војсковођа

Day 4,532, 07:34 • Published in Serbia Serbia • by Kheshig

Најмоћнија сила старог века, Рим, током своје историје произвео је сијасет врхунских војних заповедника који су од града на обали Тибра створили царство које се протеже од Британије до Месопотамије. Када се поведе дебата ко спада у сам крем римске командне аристократије, већина ће узвикнути име Јулија Цезара. Други ће узвикнути име цара Трајана и Октавијана Августа, као и име Сципиона Африканца. Трећи ће, пак, поменути Гаја Марија, Сулу или Гнеја Помпеја. Ретко који глас ће узвикнути име овог војсковође, непознатог широј јавности.

Када се започне прича о римским поразима, већина ће се сложити да су порази код Кане и у Теутобуршкој шуми једни од највећих пораза Римљана. Као што знате, Римљани су успели да надвладају Ханибала и Картагињане, док у историјским књигама углавном пише да су након катастрофе у Теутобуршкој шуми Римљани консолидовали границу на Рајни и нису се превише трудили да продиру у Германију. Тиме су Германи један од ретких народа који нису доживели римску олују након што су је једном зауставили.

Да ли је заиста тако?



Германик Јулије Цезар (рођен као Нерон Клаудије Друз или Тиберије Клаудије Нерон) је ступио на историјску сцену када га је Тиберије, наследник Октавијана Августа, посинио. Рано је показао своје способности и већ 7. године је изабран за квестора, а 12. године је изабран за конзула. Смрт највећег римског владара, Октавијана, затекла га је на положају команданта римске војске у Германији. Битно је поменути да је командант Германије имао скоро трећину римских војника под својом командом, што говори о значају положаја који је држао Германик. Након смрти Октавијана, римске легије у Панонији и Германији су се побуниле и Германик је послат да угуши побуну својих трупа, чиме почиње његова авантура.

Побуњене трупе у Германији, које су се буниле због лоших услова, покушали су да своју побуну претворе у политичко питање извикивањем Германика за цара. Међутим, истински веран царском трону, Германик је ову част одбио и казнио коловође побуне. Затим је, уместо на Рим што су се његови војници надали, повео своје трупе дубоко у територију злогласних Германа, да освете пораз у Теутобуршкој шуми који се десио пет година раније.



Германиков осветнички поход је започео упадом у земље племена Марси. Након што су их Римљани савладали на бојном пољу, претворили су њихова села и градове у пепео док је становништво које није успело да побегне на време било поубијано. Овај поход је био само увод у поход против Херуска, племена чији је најистакнутији члан био Арминије, организатор покоља у Теутобуршкој шуми.

Поход против племена Херуска је одвео Германика дубоко у територију Германа. Арминије је дуго избегавао сукоб али је на крају био приморан да прихвати битку са Германиком. Битка је резултовала катастрофалним поразом Германа. Арминије је успео да се повуче, али је његова породица пала у заробљеништво Германика који је одбио да их убије јер "ускоро ће постати становници Рима."



Након ове победе над Арминијем, Германик је дошао до места одигравања Теутобуршке битке. Бојиште је било прекривено костима римских војника, док је велика кула од лобања доминирала бојиштем. Германик је наредио да се бојиште рашчисти и остаци војника сахране уз све почасти пре неко што је наставио поход. Други сукоб са Арминијем се десио 16. године у бици код Миндена где су германске трупе потучене до ногу. Поражени Германи су покушали да се сакрију у крошњама дрвећа али су их римски стрелци обарали. Они који су успели да се докопају реке, удавили су се или су убијени римским стрелама и копљима. Тацит је записао да је покољ Германа трајао од девет ујутру до касних вечерњих сати, док су беживотна тела германских ратника била расута у кругу од 14 километара од бојишта. Два од три симбола римских легија изгубљених у Теутобуршкој шуми су била враћена. Германик је успео да освоји територију између Рајне и Елбе, што ниједном римском војсковођи није пошло за руком, али је опозван у Рим и те новоосвојене територије су напуштене јер цар Тиберије није видео дугорочну корист од освајања целе Германије.

Након ових похода, Германик је постављен у источне провинције, али је убрзо умро 19. године. Имао је само 33. године и постојала је основана сумња да је отрован, вероватно од стране самог Тиберија који се плашио његове популарности.

Када читате о походу Германика, изгледа вам као сваки други успешни поход супериорних Римљана против дивљих варвара. Међутим, Германи су током историје задали Римљанима неколико жестоких пораза, а највећи су задали у Теутобуршкој шуми, када је римска држава била на врхунцу. Можда једини народ ког су се Римљани бојали, и у чију земљу су избегавали да кроче су управо били Германи. Лакоћа којом је Германик поразио Германе и освојио све германске територије од Рајне до Елбе је запањујућа. Историја нам приказује само походе, али храброст, истрајност и одучност Германика и његових легија у борби са застрашујућим противником можемо само замислити. Он је последњи римски војсковођа који је прославио Тријумф а да није био цар. Питање је какве би висине достигао Германик да га није прерано пресекла смрт у 33. години живота.

Замислите да сте Римљанин у то време. Ви Германе видите као демоне и злодухе, а њихову земљу као проклету и злосутну. Теутобуршка шума вам је позната и симболизује пакао на земљи. А онда се појави Германик који вас поведе у ту таму и изведе вас као победнике. Сада вам је можда јаснија величина Германика.



Овај чланак је први у низу који се бави историјским личностима за које можда нисте знали а својим делима заслужују да буду поменути. Други део следи, али када не знам, пошто парелелно пишем књигу која ми је приоритет у односу на ово. Надам се да ће доћи ускоро.

Што се саме игре тиче, да се захвалим за помоћ коју добијам за акцију коју спроводим, мада сам већ уморан од тога а и одазив играча је све мањи. Вероватно ћу на крају месеца сабрати колики је вишак, разделити га и завршити акцију.

До следећег читања,
Кешиг