ЖЕЉА (ИЛИТИ РОЂЕНДАНСКА)

Day 1,488, 08:39 • Published in Serbia Serbia • by The Milliner

Клик за амбијент

Ноћас,

кад су казаљке показале на небо и припиле се једна уз другу,
једну сам жељу пожелео - кажу да данас ваљда смем.
Очи сам склопио, тихо уздахнуо, прогут'о тугу
и пожелео жељу своју бојажљиво - к'о да не желим, као да мрем.

Очи отворивши, видев' мрак мркли, одмах сам потом са сетом схватио:
руку у огањ пружам, да се опечем жељезом врелим,
не будем ли жељу несуђену одмах натраг вратио
- ни мало права нисам имао што ове ноћи зажелех, да зажелим.

Жељу сам, да је не нађе нико, натраг у бунар жеља бацио своју,
'место сребрњака из џепова преврнутих и празних
- не пристаје жеља, овако лепа и снена, мом соју.
Опет помишљах да се у облаке винем и падом страшним себе казних...

Жеље се своје одричем, за се пожелети нећу ништа на овај дан
- знаш да сам свик'о ништа не узимати, а све давати.
Волео бих да жртва ова теби донесе диван сан
- за један сан диван, Небу је дајем и надам се да ћеш лепо спавати

ноћас...