ЖЕЉА (ИЛИТИ РОЂЕНДАНСКА)
The Milliner
Клик за амбијент
Ноћас,
кад су казаљке показале на небо и припиле се једна уз другу,
једну сам жељу пожелео - кажу да данас ваљда смем.
Очи сам склопио, тихо уздахнуо, прогут'о тугу
и пожелео жељу своју бојажљиво - к'о да не желим, као да мрем.
Очи отворивши, видев' мрак мркли, одмах сам потом са сетом схватио:
руку у огањ пружам, да се опечем жељезом врелим,
не будем ли жељу несуђену одмах натраг вратио
- ни мало права нисам имао што ове ноћи зажелех, да зажелим.
Жељу сам, да је не нађе нико, натраг у бунар жеља бацио своју,
'место сребрњака из џепова преврнутих и празних
- не пристаје жеља, овако лепа и снена, мом соју.
Опет помишљах да се у облаке винем и падом страшним себе казних...
Жеље се своје одричем, за се пожелети нећу ништа на овај дан
- знаш да сам свик'о ништа не узимати, а све давати.
Волео бих да жртва ова теби донесе диван сан
- за један сан диван, Небу је дајем и надам се да ћеш лепо спавати
ноћас...
Comments
Znaš li šta je najljepše u životu? Želja, prijatelju...
glas
ne popusta,a??
Жеља, жеља, пријатељу онај други... ; )
Ма стиска повремено, царе. : ) Овако се испразним. Сад су навалили силни колоквијуми опет, па ће морати да попусти, хтела - не хтела.
Живи били.
vote o/