Join the new world

(OVO u zagradi je poslednja misao u textu, koju sam igrom slucaja stavio kao prvu, ne ocekujuci da ce clanak biti tako dugacak...izvinjavam se unapred, ne morate da citate ako vas mrzi, ali bar potpisite peticiju koja se nalazi na kraju texta)



Tog subotnjeg jutra, kad moja baba iz prethodnog texta ide na pijacu da prodaje jaja, sve je pocelo lose. Ne, ne za nju...Kao prvo, zaboravio sam da navijem sat (citaj: mobilni) pa sam se malo uspavao i nisam uspeo da ujutru odradim ono sto sam planirao (mada, da budem iskren, u poslednje vreme se sve cesce vodim onom starom narodnom: “sve sto mozes danas ti ostavljaj za sutra”...u stvari, docekace prekosutra). Ali neka, natocih iz bureta par flasa domaceg crnog vina i krenuh put Borce, gde se okuplja ekipa sa nacionalnog eRep chata, poznatiji kao “nacionalisti” ili “sektasi”, kako su ih neki nazvali. I to je ono najlepse u ljudima – moze neko da zatvori kafanu i izbaci ljude na ulicu, ali tu se prica ne zavrsava. Ne verujem da ce admini, nekog spreciti da sprovodi svoju revolucionarnu politiku zezanja, pa makar to bilo i u tudjoj kafani...nazalost.

Druga stvar, moje putovanje do Borce, koje inace busom traje oko sat vremena, oduzilo se na 3h. Iz AMSS javljaju da je doslo do saobracajne nesrece na regionalnom putu M-24 u kome je nekoliko lica povredjeno, jedno poginulo, a pricinjena je i poprilicna materijalna steta na vozilima, koja su ucestvovala u sudaru. Mada, kad neko izgubi zivot, materijalna steta ne moze da se meri ni sa cim drugim, ali ok, valjda je to bitno zbog policije. I tako, kolona vozila je stajala nepomicno...nakon polusatnog cekanja pomislih u sebi da je bolje da se vratim, jer su najavili da bar jos naredna 2-3 sata nece pustiti saobracaj. Odlicno, bas je lepo poceo ovaj weekend. Jos samo da se razbolim...ali ne, prepusticu to ipak ovim metiljavima (pekmezi, izdrzite, za par dana cete biti kao novi!).

U svom tom haosu, zastoju i nervozi zamolim neku zenu, koja je isla sama kolima, da me poveze sa sobom i odbaci nekako do civilizacije. Rekoh, necu da se namecem, ali nametnuo sam se. I zena me poveze. Iovako je isla u tom pravcu. Posto je put bio zatvoren, navozali smo se kroz pola Banata da bi konacno stigli do najcistijeg grada u Srbiji. Iako se bas trudim, relativno slabo pamtim imena, ali Sanja Kanacki je ime zene koja me je povezla i spasla trosatnog cekanja dok se put ne rascisti. Hvala joj na voznji i casici prijatnog razgovora, iako je sigurno nikad u zivotu vise necu videti. Obzirom da je dolazila cak iz Budimpeste (HUN) da pokupi cerkicu, samo joj je falilo jos dodatnih sat-dva voznje.

Posto sam neopevana budala, koja tripuje da pojedinim postupcima moze promeniti svet, dadoh Sanji 500 RSD za podelu troskova prevoza i da kupi cerkici cokoladu kad stigne u PA. Izvadih iz ranca litar ipo domaceg vina i uz svo njeno odbijanje – morala je da uzme. Pa nisam se godinu dana mucio da napravim to vino, a da ga neko posle ni ne proba. Hm, jedna flasa manje, dve ostale. Budem li imao jos neke pehove na svom putovanju, moji prijatelji eRepublikanci ce ostati bez vina. Ali neka, nista im na skupu kasnije nisam pomenuo da me ne bi smatrali za kompletnog sabana. Ali eto, otvorih sad svoju prostu dusu...

I tako se moje putovanje za Borcu nastavilo ultra modernim autobusom ATP-a. Toliko je duvalo na sve strane da bi cak i celavi Djuk bio cupav. Presao sam Pancevac, stigoh u BG i dok sam cekao GSP 95 ili 96 (bar kako mi je Vegi objasnio), stize 35 i izmami mi osmeh. Na busu je pisalo “35 TRG REP.” a meni, kao svakom istripovanom playeru, vec su se mesala slova “35 TRG eREP”. Stize konacno i 96 (bus br. 96, da ne bude neke zabune). Unutra guzva, gomila ljudi kao nekada u Liaoningu. Silazim na stanici, pesacim bar jos 500m iza neke malo mrsavije, ali opake devojke. Vec razmisljam koja bi to mogla da bude od nasih eRiba sa eRepa (*da znate samo na koju sam ciljao😉, smisljam spiku, zvacem zvaku i lagano iza nje koracam do prvog semafora i raskrsnice na kojoj treba da skrenem desno ka putu za kafanu u kojoj se okupljamo. Devojka se zaustavlja na raskrsnici. Ja skrecem levo. Zasto levo? Ne znam...

“O ‘de si, Zeleni?” zacuje se sa zvucnika mog mobilnog aparata. Sreca pa mi zvucnik radi, inace bismo se igrali gluvih telefona.
“De si Vegi Vegi! Evo mene kod neke skole stranog jezika” (zaboravih kako se zove skola, a i nebitno je).
“Au, sta ces cak tamo? Pa ti si krenuo u pogresnom pravcu!”
“Rekao si LEVO od semafora”
“Rekao sam DESNO. Cekaj tu, sad cemo da dodjemo po tebe kolima” rece Vegi i zaustavi moje trosenje kredita.
A mogao sam da se kladim u 2 golda da je na forumu napisao “levo od semafora”. Mogao sam, ali srecom nisam. Nikada nisam bio ni levicarski ni desnicarski orijentisan, ali sam ipak skrenuo levo. Jeb** ti uticaj dnevnika u pola 8h na RTS 1.

Nedugo zatim dolaze Don i malocas pomenuti Vegi. Don je vozio. Moze da se izvuce logican zakljucak – prvo, Vegi se usljemao pa se ne hvata za volan, drugo Don je resio da obari neku ribu i veceras na zadnjem sedistu svoje “osmice”. Covece, kako mi je drago sto ih vidim, kao da je okupljanje na Adi bilo u proslom zivotu.

Uskoro stigosmo u kafanu gde su se eRepublikanci polako zagrevali. Pa da, to je ta ekipa sa kojom godinu dana razmenjujem slova preko kompa, sa kojom sam osvajao, a zatim i mesecima branio Sindh i Liaoning, sa kojom sam satima, u jednoj od za mene najvecih i EPIC eRep bitaka, otimao od poljaka Rhone Alps. To je ta ekipa sa kojom sam na chatu proveo silne besane noci. Hvala puno adminima sto su ukinuli chat, sabani sabanski...Ako su serveri losi neka vam se sruse na glavu, a ne na nase glave.

I tako ulazim na vrata kafane, sve oci eRepublikanaca uperene su u mene, sto kaze Burek: “donosim vam pun ranac vina”. Tako je, hleba i igara. U ovom slucaju vina i igara. Naceli smo vino, popili ga do poslednje kapi, plutamo po zemlji Srbiji, sve nam je ravno do Kosova, brisu se granice, pobedjuje ljubav, ljudi postaju braca...ok, nije bas tako bilo, ali skoro.

Docekase me kao da se znamo 100 godina. Nisam poslednji stigao, a eto, nisam ni prvi. Taman neki optimum. Svaka cast Vegiju i starom smekeru Brusi na organizaciji. Kad se sve sabere i oduzme bilo je prisutno recimo 20-30 ljudi. Naravno, taj broj bi bio jos veci da su dosli svi oni koji su imali zelju da to i ucine, ali iz raznih razloga su bili spreceni da tog dana zakucaju na vrata nase male kafane. Da nabrajam sad ko je sve bio i sta je sve radio – mislim da je suvisno jer to mozete naci OVDE. Ali nijedno slovo i nijedna slika na ovom svetu ne moze da zameni zezanje koje su ljudi sa eRepa preneli u RL. Zaista ima stvari koje jebeni novac ne moze da kupi...kao sa reklame – neprocenjivo. Ovo je samo delic onoga sta se meni desilo u subotu. Kada bih sve prepricavao server bi sigurno pao, a admini bi ukinuli novine, kao sto su ukinuli i nacionalni chat.

Od strane ovih ljudi koji su se u subotu okupili u Borci, pokrenuta je peticija za vracanje nacionalnog chata na eRep. Svi smo mi kao newb-ovi barem jednom tamo svratili po pomoc ili savet iskusnijih igraca.
KLIKOM NA OVAJ LINK otvorice se peticija koju mozete da potpisete kako bi admini vratili nacionalni chat u eRep.

Potpisite zbog nas, zbog eSrbije, zbog eSveta, zbog svih nasih eNeprijatelja i ePrijatelja, zbog druzenja i prijateljstva i zbog svega pozitivnog sto je ovaj chat uneo u nase eRep i RL zivote.

U ime ekipe sa nacionalnog chata – hvala.