Za jednu malu macu

Day 1,753, 09:45 • Published in Serbia Serbia • by Warpath G1


Posle gomile članaka nevezane sadržine, punih fikcije, svađe sa samim sobom i prepucavanja sa svojim kućnim ljubimcem, rešio sam da napišem nešto malo ozbiljnije.

Neki od vas znaju možda, možda ne, oženjen sam, i to od skora. Postao sam ozbiljniji, normalniji i odgovorniji. Verovatno i dosadniji ali to mora neko da mi potvrdi, ja nisam dovoljno objektivan. Moja ženica je takođe sa ove igre, ovde smo se i upoznali, igra mi je promenila život.

Koliko god izmena da pretrpi, koliko god pljuvanja ovaj naš virtualni papir upije, koliko god ludaka da nas vodi ja ću biti ovde, kao i ona a i oni - Autoboti.Oni su me u igri zadržali, zbog nekih sam pobegao iz te moje jedinice, upoznao svoju drugu polovinu, vratio se u jedinicu. Imali su ogroman uticaj na mene i na moj e i regularni život. Dugujem im veliku zahvalnost za sve i svja

Autoboti HVALA!

Gledam ovo što sam do sada ispisao. Ispade kao neka ispovest, šta li. Možda je i vreme da se malo javno ispovedim, izjadam u etar, pričam o sebi, razgibam vijuge. Mogu da pišem što god poželim, zato što sem tebe, slučajni čitaoče, niko ove novine i ne čita. Nekad je ova moja i struka mojih kolega spisatelja bila mnogo popularnija. Pero je bilo jače od mača. Danas se sve izmenilo. Nekad su nas modovi pratili, lupali packe ako iskočimo iz regule koju su pred nas postavili. Zanemeli bi na kratko, zatim kad prašina legne, nastavljali bi po starom, prašili po svemu što nije dobro. Novine su pokretale akcije podela, pokretale ratove, donosile nove igrače, pokretale emocije, pravile magiju. Ova igra je u verziji jedan dobrim delom funkcionisala preko ove današnje gomile đubreta. Ratovi su nicali, ljubav takođe. Emocije su nalazili i oni najohrapaveliji, zarđali skeleti emocije i emitovali ih u novine. Svi bi smo to gledali, aplaudirali i podržavali. Magija je trajala do jednog trenutka kad se neki Srbin setio da je divni mehanizam igre dobijanje golda za medalju u novinarstvu. Akcije su krenule, multiji i novine su štancovane, gold ubacivan u banku, a mediski prostor obrisan u stilu galopirajućeg kancera. Nestao je za 4 meseca.

Nakon toga, polako vremenom je i modul novinarstva zabataljen. Dobro je da nisu skroz ugasili novine. Tvorci ove divne igre su zaboravili šta ih je vinulo toliko visoko, šta je dovuklo ovoliko igrača ovde. Pa rat naravno, ali rata ne bi ni bilo da nije novina, zar ne? Bar ne u RL to je sigurno. Ogorčen sam ovim, ali šta je tu je. Za prosutim mlekom se ne plače kako reče neko nekada.

Da nastavim malo sa ispovesti. Pre ove igre bio sam jako utučen. Nisam bio ni za sebe ni za druge, odvojen od sveta, otuđen i sam. Počeo sam da se igram slučajno, iz inata naravno, počeo da pišem, opet iz inata. I to odmah. Pomogao mi je jedan divan dečko, pozajmio mi pare bez reči, bez reči sam mu i vratio. Naša istorija je duga, traje do danas. On je postao političar, ja počeo da se opijam i da pišem. Ime mu je Desert Hamster, svi ga znate, volite ga, mrzite ga, ali ga znate. Sledeća osoba koja mi je mnogo puta i u mnogo prilika pružila podršku i pomoć je famozni Ogy768, banovan, uskrsao, banovan, uskrsao i tako jedno 50 puta, ali postoji i danas jači nego ikada.

Autoboti kao celina su bili idealan prostor za razvijanje i rast slobodarskog duha u meni i njima, za rast pravdoljublja i rodoljublja, za intelektualno uzdizanje. Oni su nezaboravni, večiti i zaHebani!

Toliko bi danas da se ispovedim, ne bi više, možda će ovo neko pročitati pa me prozivati da sam omeksao.

Ovaj tekst posvećujem jednoj divnoj maci putniku, nadam se da je našla put.

Lisko ako ovo budeš čitao javi mi da li si našao macu.



Veliki pozdrav od Aleksandra Maksica aka Warpath G1