WW4: Uzroci i elan

Day 756, 14:45 • Published in Serbia Serbia • by Brue
Verovatno će te se složiti da već ima dovoljno članaka o prikazu situacije u ovom e-svetu. Zbog toga, preskočiću prikaz ratišta, već ću samo pričati, ili pak kritikovati, akcije i jedne i druge strane u sukobu. Tja šta su mogli a šta su zeznuli.

Oni koji nisu pročitali prošli članak, možda bi valjalo da pročitaju, čisto kao uvod za ovu priču.



Nisam mogao ovo juče da pišem, jer sam bio privremeno član Vlade, te bi moglo da dobije drugačiju konotaciju. Sad sam ponovo "freelancer" te mogu da "pljujem" koliko hoću...a šta drugo novinari da rade, pored upliva u političke vode, jel'te.

Posvetiću ovaj deo uzroku rata, pošto je prošli članak bio samo prikaz povoda. Osim toga što je rat, sam po sebi, uzrok prema mehanizmu kojim se upravlja ova igra i pomenutim uvođenjem GOALs-a, moglo bi se reći da je glavni uzrok udarac gde neprijatelja najviše boli - u "high resources" regije.



I tu počinje glavni problem. U oba saveza postoje oni, i to jači činioci saveza, koji su "osiromašeni" za bar jednu takvu regiju (ne računam žito) i oni koji se valjaju u prihodima. Sa naše strane, na žalost, u tom pogledu, glavni smo mi i eTurci, dok sa strane Edena kubure ePoljska, eHrvatska i eRumunija. Doduše, potonji su imali svetlu istoriju i dug "rok trajanja", plus izvanrednu spoljnu politiku koja je bila agresivna ka PTO akcijama. Zbog ovakvih stvari, javljaju se trzavice poput mini sukob na relaciji eŠpanija - ePoljska (i eHrvatska, i to ne samo zbog nekakvog prijateljstva), ali i našeg položaja u Feniksu. Što je najgore, najbliži resurs koji i mi i eTurska imamo je u eGrčkoj, te su sfere interesa previše preklopljene.

[img]http://www.elbag.org/main/images/misc/1-%20gap%20between%20the%20rich%20and%20the%20poor.JPG[/img]

Šta greše oni bogati? Pa jednostavno u tome kako gledaju na savez. Savez nije samo puko "dođi i pomozi" u toku rata ili čak samo jedne bitke, već i u postavljanju samih ratnih ciljeva.
EDEN, ili bar neke članice tog saveza, imaju jasan cilj - uzdrmati protivnika i uništiti mu izvor prihoda. Cilj Feniksa, za sada, koliko se može videti, puka je odrbana tih značajnih regija.



Tu dolazimo do glavne stavke. Šta npr. eHrvatska i eSrbija imaju od svega toga, i kako se one uklapaju u ciljeve svojih saveza? Nikako. Jedino o čemu i jedni i drugi mogu da maštaju je da njihov savez pobedi na globalnom nivou, pa da frustracije iskale na protivniku. Da li će time nešto dobiti, doli samo puke satisfakcije? Na žalost, u smislu pravih prihoda - jedno veliko ništa.

S obzirom na to, nije ni malo čudno što su eHrvati napravili skoro milionski zid u prvoj bitci sa eSlovenijom. Nije ni čudno što je eSrbija pitala svoje saveznike "ok, gospodo, šta je tu za nas?". Pazite, da se razumemo, neki novinari pišu kako su Rumuni dobili zato što smo mi bacali dmg u Vidinu. Pogledaju se brojke, i lepo se vidi da je to besmisleno. Čak i da je sav taj dmg prebačen u bitku sa eRumunima, samo bi uzrokovalo da eRumuni daju malčice više golda.

Dakle, koje su logične strane kuda bi i jedni i drugi mogli da pruže šape, a shodno razvoju događaja u svetu? Za eHrvatsku najlakša opcija je da dođe do Rhone Alps i uzme High Wood regiju. Zapadna Evropa, kao jedina moguća, sa vojnog stanovišta, oblast kuda oni mogu da napreduju, siromašna je sa drugim resursima. Ono bliže na istoku je već zauzeto od strane njima prijateljskih država. Opcija koju možda mogu da izvuku je da im se pokloni ukrajnski Iron, ali mi se čini da nema volje ni malo za to.

Za eSrbiju, situacija je kudi-kamo povoljnija. Jedina strana sveta na koju ima iole potencijala i logike je da se ide je istok, što nas opet dovodi do ukrajnskog ili pak grčkog gvožđa, ili nekog drugog resursa. Ono što bih ja preporučio našim predstavnicima je da traže, možda naizgled, suludu stvar u ovom trenutku, ali to je - ni manje, ni više, nego Ural. Nije nemoguće, sa menjanjem teritorija po istoku ili pak severoistoku, i osvajanjima uz put. Zašto Ural? Da to nije malo bezobrazno od nas, ili pretenciozno?



Pa da pojasnim. eRusija ima i više nego dovoljno HR regija. Samo Zapadni Sibir je suludo prebudžena regija, te jedna regija manje sa gvožđem, eRusiju ne košta mnogo. Šta bi ona dobila time, osim naravno očigledne dobiti za eSrbiju? Pa, veoma je teško da eSrbija ikad napusti MPP sa eRusijom. Drugo, eSrbija, sa MPPovima, čak i sada, ovako jadna i čemerna, drži u pat poziciji i eRumuniju i eHrvatsku, formirajući tako dobru podršku za ne tako zavidnu poziciju eMađarske. Značajno bi se poboljšala situacija sa jačanjem eSrbije, te bi ona mogla mnogo više i mnogo kvalitetnije da pomogne ostalim članicama saveza. Ne samo po brojnosti, tja kvantitetom, već i kvalitetom - mobilnošću i snagom. Ovo bi donelo druge taktičke i strateške prednosti za ceo savez.
Stvar koju bi, pod obavezno, takođe trebalo uraditi je i ušuškati tzv HelloKitty, i to zauzetim kineskim regijama. Cilj je očigledan - fokusirati odbranu na što manje teritorija, i to beznačajnih u odnosu na resurse, a članicama obezbediti ravnomerniju preraspodelu sredstava uz povećanje iskorišćenja dostupnih resursa.



Da uprostim, oni "veliki" u savezima, moraju da shvate da postoji granica koliko mogu da rade samo za lični interes. Ako žele da se njihovi interesi ispune u potpunosti, onda moraju i da imaju jake, a ne slabe saveznike. Niti jedna država, bar za sada, ne može da ima toliki stepen moći da ispuni neki san o svetskoj dominaciji. Za to trebaju, pre svega, ne resursi, već ljudi, tja igrači. Dakle, resursi su tu da se dele među prijateljima ili bar tzv prijateljima, jer su oni dostupni u igri, dok sa druge strane igrači i nisu neki nepresušni izvor dobitka.

Sve ovo je dovelo do toga, da je Feniks u škripcu. Jednostavno, pogrešna preraspodela resursa, te odbrana takve preraspodele, ne može biti sama za sebe cilj. Takav cilj u startu će da ima felere u razradi strategije i taktičkih poteza. A glavno kod strategije ovako masivnog rata je imati inicijativu i naterati neprijatelja da se brani.

Rumuni su preuzeli na početku inicijativu, i samostalno su uvukli čitav Eden u tu priču, pokretajući mehanizam globalnog rata. U prvi mah, ostale članice EDENa su zbunjeno zastale i u jednom trenutku je inicijativa prešla u ruke Feniksa.



Tu dolazimo do glavnog problema, a to je Glavni štab Feniksa. Kao što sam već pojasnio u prvom delu, već su napravili minus sa borbama u eBugarskoj. Padom obe granične regije sa eTurskom, nije više moglo da se spreči da eRumunija prođe dalje. Guranjem eGrčke u rat, EDEN je napravio u tom trenutku grešku, i Feniks je morao do da preokrene u svoju korist. Umesto da naš savez povlači prvi poteze, i da natera Eden na defanzivu, oni su ponovo nastavili pasivnu igru, ponovo kasneći sa odgovarajućim potezima. I tu nema veze gold, verujte, i na jednoj i na drugoj strani ga ima dovoljno za ovaj rat, bez obzira o pričama o eRumunskom ElDoradu. eMadjarska je trebala da napadne eSlovačku i da izađe na granicu sa ePoljskom. Čisto sumnjam da bi Poljaci tek tako napali eNemačku, otvorivši nove MPPove protiv sebe, a graniče se i sa eMađarskom i eRusijom. Isto važi i za eČešku koja sad pokušava da izlešinari koliko može u eNemačkoj. eFrancuska je trebala da nastavi sa blokadom eŠpanije, verovatno u paru sa eBrazilom, kao što to radi sada eSlovenija eHrvatskoj. Rusi su trebali naizmenično da blokiraju koliko se može eUSA, zajedno sa eUK i da što pre objave preventivni rat sa eKinom, kako bi zaštitili eitanske i emadjarske kolonije na Dalekom istoku. Pretnjom ePoljskoj i napadom na eUsa,blokadom eŠpanije, makar bi se malo kupilo vremena da se pokolebaju neprijateljske države a samim tim i njihov savez. Što je najbitnije, inicijativa bi još uvek bila na našoj strani.

Normalno, za sve ovo je sad po malo kasno. Opcije koje Feniks savez ima se polako sužavaju, ali samo zahvaljujući pasivnosti...i naravno, pogrešno postavljenim ciljevima. Ciljevima, koji za eSrbiju jednostavno ništa ne znače. Na kraju, kad se zapitamo, šta je to što mi možemo da izgubimo, a šta je to što ostali mogu da izgube?

Što se tiče eHrvatske, tu ne mogu ništa da kažem o njihovim nadanjima? Ako im je vidokrug samo u našem dvorištu, onda, na duže staze, ni oni nemaju neku smislenu spoljnu politiku. No, videćemo.



Ne smem ništa više da prognoziram ili predlažem za sada, jer ne znam da li može nešto da se preklopi sa planiranim akcijama, pa da ispadnem izdajnik 🙂 Ostaje mi samo da kritikujem blisku prošlost i zadnje bitke.