VRLI NOVI SVET

Day 971, 12:58 • Published in Serbia Serbia • by dr.staja

...i tada eBog svojim skiptarom o zemlju udari
i sva šuma se u kamen pretvori
i svi dijamanti titanijum bejahu.
Onda On, još jednom, o zemlju udari
i Ema, Lisa i Djina postaše,
a Lani splasnu poprsje.
Kada eBog po treći put o zemlju udari,
Kokoške bez glava poleteše,
Sunce se ponovo užari
i obasja Novi svet.

(eGenezis, poglavlje prvo, stih 16-25)





DAN NULTI – GIRLS NIGHT OUT.



DAN PRVI – IPAK SE OKREĆE

Kada sam se jutros probudio, osetio sam se nekako čudno. Brzo sam ustao, protegao se i protrljao oči. Osvrnuo sam se oko sebe. Sve je izgledalo isto. Prljavi odavno neokrečeni zidovi, stari već popilično pohabani nameštaj, svuda razbacane stvari. Spremačicu sam odavno otpustio. Ipak, čudan osećaj nije prolazio. Hm, razmišljao sam... Nije me probudla potmula tutnjava artiljerijskog baraža. Nešto definitivno nije bilo kako treba.

Kroz prozor je dopiralo bledo narandžasto svetlo. Izašao sam na trošnu treasu svoje kuće predvidjene za rušenje kroz 27 dana. Razrogačenih očiju i širom otvorenih usta, posmatrao sam prizor ispred sebe. U trenutku postah svestan porekla čudnog osećaja. Probudio sam se u novom svetu. Bila je zora. Prvo zora novog sveta. Sunce se upravo pomaljalo.

Bacih pogled ka autoputu. Bio je gotovo potpuno prazan. Ni traga od nepregledne kolone tenkova, koja užurbano jezdi ka frontu. Sa neba nije dopiralo zujanje helikoptera, koji tumaraju tamo-amo, odnoseći potrebštine na ratište i vraćajući ranjenike sa istog. Vladala je potpuna tišina. Čuo se samo cvrkut ptičica. Predivno.

Verovatno bih još dugo stajao i posmatrao taj prizor, ali onda sam se setio. Ovo više nije stari lenji svet. Život u novom svetu je mnogo brži. Nema vremena za gubljenje. Vreme je novac i svaki minut se računa. Vratio sam se unutra i na brzinu se umio. Pogledao sam se u ogledalo. Kad se nisam šlogirao! Iz ogledala me je posmatralo neko sasvim drugo lice. Starije, iskusnije. 24-ti nivo. Preko noći sam pregurao tri ogromna nivoa. Čekaj malo! Tri nivoa!? Pa to su tri mape sa blagom! Mahnito sam skočio pod kreveti i dohvatio škrinju u kojoj držim takve stvari. Otvorio sam je. Bila je prazna. Za trenutak sam se razočarao, ali ne mnogo. Zatvorio sam škrinju i vratio je na mesto.

Pre nego što sam izašao napolje, instinktivno sam zavukao ruku pod jastuk da dohvatim Q1 prangiju od koje se nisam razdvajao. Nije je bilo. Prožeo me je osećaj nelagodnosti. Ne sećam se kada sam poslednji put napustio kuću nenaoružan. Valja će sve biti u redu.

Onako pospan i bunovan, izleteo sam iz kuće i zamalo nisam udario u neki helikopter, koji je stajao pravo ispred ulaza. Bio je to nekakav borbeni helikopter. Kad nagazim onog koji ga je tu parkirao, poslaću ga pravo na ortopediju. Za trenutak sam stajao u čudu. Na letilici su bili ugravirani moj avatar i moje ime. To je moj helikopter!? A da, prijavio sam se za pilote. Jbg! Ništa od ortopedije.

Iako sam se žurio na posao, nisam mogao da odolim, da malo ne zavirim u kokopit.



A tek što su skupi. Kao da su od timanijuma. E, pa mogao sam lepo u pešadiju. Nišani, pucaj, beži. Ništa lakše. Municija nikad jeftinija. Da me bog vidi. Ali hoće gospodin u pilote. Ispod časti mu da bude prašinar. Pa tako mi i treba kad se kurčim. Družiču se sa helikopterom kasnije. Sada stvarno moram na posao.



Pošto me nervozni rudar umalo nije pregazio, nastavio sam ka fabric. Bio sam skoro stigao, kada mi je pažnju privukao jedan neobičan prizor.



Kako li se tek oblači kada negde izlazi, pitao sam se dok sam ulazio u fabrički krug. Pogledao sam svoju izbledelu sivu majicu na kojoj je pisalo, Made in Liaoning. Kupio sam je prošlog meseca na buvljaku. Znate ono, kupiš četiri, petu dobiješ besplatno. Ja budala! Odabrao da proizvodim oružje, najnebitniju stvar u novom svetu. Hteo sam da padnem u depresiju, ali nisam imao vremena. Već sam debelo kasnio na posao.

TAKE THIS JOB AND SHOVE IT!



Nemojte da vas prethodna scena zavara. To je samo glazura, maska. Kao što se u RL, iza ljubaznih osmeha i lepih reči, često krije stoka neopevana, slično je i u eSvetu. (OVO SE NE ODNOSI NA VLASNIKE EFABRIKA! ODNOSI SE ISKLJUČIVO NA ŠEFICU EMU!) Kada se glazura istopi i maska padne, ono što ostaje je surova realnost.





Posle tople dobrodošlice, koju mi je priredila šefica Ema, drmnuo sam jedan kratki espreso na brzaka, tek da mi ne pada glava dok radim. Onda sam prionuo na posao. Radio sam osam sati. Izgubio sam jedan stoti deo svoje snage(zdravlja), jer je fabrika Q1 kvaliteta. Izgubio sam i 8 % svoje sreće. eBogovi su pošli od pretpostavke da ljudi ne vole da rade ili da bar ne vole svoj posao, pa tako svaki sat rada odnosi po jedan stoti od vaše ukupne životne sreće.

Fabriku sam napustio odmoran, ali duboko nesrećan. Sam rad mi je oduzeo malo sreće, ali kada sam otvorio koverat i prebrojao platu, happiness mi je momentalno odleteo u minus. Glavu gore dečko. Vreme je za trening. Zaputio sam se ka vojnom kampu.

NALOV OVOG DELA JE NA SLEDEĆOJ SLICI.

Ukratko, vojni kamp se može opistati u dva stiha.



Uz jedan izuzetak. O tome za koji trenutak.





Ja: Vidi, Lanče! Jutros kada sam ustao, bio sam mnogo zbunjen i bunovan. Znaš, novi svet i sve to… Zaboravio sam golde. Platiću ti sutra.
Lana: E, nemoj mi te fore. Znaš da je kod mene plaćanje isključivo solarno. Golde na sunce!!!

Teško je staru liju prevariti. Toliko o treningu sa Napoleonom. Vidi, dali mi nove vojničke čizme za džabe. Počinje da mi se svidja ovaj novi svet.

Na poligonu sam ostao četiri sata. Snaga mi je opala za još jedan poen, a izgubio sam i 4 % sreće. Izeš ti vojni trening na kom gubiš više sreće nego snage. Počinjem da sumnjam u kvalitet obuke.

A sada o onom izuzetku. U starom svetu, Aca i Cezar su uglavnom igrali domine, dok je Napoleon radio prekovremeno. U novom svetu, zbog takvog odnosa prema poslu, Aca je dobio nogu, a zameno ga je neki američki sardž. Znate, jedn od onih strogih tipova što se besomučno derenda na svoje vojnike. Samo sardž nije nimalo naivan. Najrentabilniji je. Daje 450 % bonusa u donosu na Napoleonovih 200%, a sve za iste pare. I pored nezgodne naravi, sardž bi mogao da postane popularan, posebno kod mladjih gradjana. Ja ću ga zaobilaziti u širokom luku. Dosta mi je što se ona kalaštura Ema derenda na mene. Posle višemesečnog udarničkog rada, Napoleon će možda u zasluženu penziju. Svoju elitnu klijentelu je odavno doterao do statusa veterana. A možda i neće. 200 % dnevno je 200 % dnevno. Nikad se ne zna kada će eBogovima dunuti da promene pravila. Cezaru ostaje samo pasijans.

Izašao sam iz vojnog kampa. Osećao sam se mnogo bolje nego kada sam napuštao fabriku. Uhvatio sam se za pojas, tražeći futrolu sa prangijom. Hteo sam da je pripremim, jer sad sledi ono najbolje. Opet stara navika. Nikako da se naviknem na ritam novog sveta. Nije još vreme za to. Sledeča stanica je gradska biblioteka.

Tek što sam krenuo u biblioteku, nisam napravio ni nekoliko koraka ka😛



Bezglava je još neko vreme ljutito lupala po tastaturi i psovala, a onda je konačno otišla. Tada sam i ja nastavio ka biblioteci.

KO UČI ZNAĆE, KO JE SPOSOBAN IMAĆE!

Ovo mesto bih najradije preskočio, ali ako nešto ne naučim, Ema će me odrati ko Musa jarca.







Posle četiri sata u biblioteci, naučio sam malo o poslu i mnogo više o Djininoj anatomiji. eBogovi su opet pošli od pretpostavke da ljudi ne vole da uče, pa mi je svaki sat učenja ubio po jedan poen sreće. Ukupno četiri. Izgubio sam i jedan health poen. Valjda sam se umorio prevrćući stranice i pomerajući teške knjige tamo-amo. Stvarno su mogli da uvedu kompjutere u biblioteku. Čisto poredjenja radi, vojni trening i čitanje knjige podjednako su naporni. I jedna i druga aktivnost odnose po jedan health poen. Sad već ozbiljno sumnjam u kvalitet vojne obuke.

Kada sam izašao iz biblioteke, već je bilo kasno popodne. Dnevna vreva je utihnula i bilo je veoma prijatno. Ostalo mi je još taman toliko vremena da se malo odmorim i relaksiram u društvu komšinice. Krenuo sam ka svom kraju. Možda nisam imao sreće sa poslom i sa treningom. Ni učenje nije mnogo bolje prošlo, ali kad se radi o komšinici, e, tu me je baš usralo. (Izvinite na izrazu.) Sad ćete da vidite što mi je komšinica.

LIVING NEXT DOOR TO LISA.

Stari svet je nudio samo krv i znoj, a u ovom novom, pošto se dobro oznojim, a pre nego što prolijem krv, moći ću malo da se zabavim. U tu svrhu su eBogovi izmislili komšinicu. Definitivno, život u novom svetu ima svojih prednosti.



Lisa je privlačna i prijatna osoba, ali izgleda da nije baš nešto emancipovana. Ne zalaže se za ravnopravnost polova i slične stvari. Tako da, gde god da odlučim da je vodim, sve troškove ću snositi sam. Osim u bioskop, Lisu je moguće odvesti i u teretanu, u banju i u krevet. Kakva banja? Jesam mator, ali još nisam za banju! Fascinantno je da će me više usrećiti gledanje nekog filma, nego nekoliko sati u krevetu sa komšinicom!!! Mora da prikazuju vraški dobre filmove.

Za prvi susret, ja sam se ipak odlučio za teretanu. Ima li lepšeg i romantičnijeg mesta da se izvede devojka? Teretana u mom kraju je stvarno kul. Piči neki tehno, Lisa i ja vežbamo. Ja piljim u njeno oznojano telo. Ona gleda, ne znam ni ja u šta. Dovikujemo se, smeškamo se, zezamo se, dok se oko nas širi opojni miris znoja. Idila. Stići ćemo i do kreveta. Samo polako.



Zanimljivo, posle osam sati u teretani, nisam izgubio nijedan health poen. Ali zato sam iz nje izašao sa ovolikim osmehom. I Lisi se dopalo. Već smo se dogovorili da se sutra nadjemo na istom mestu u isto vreme. Svaki sat proveden sa Lisom je neprocenljiv, jer mi vraća po 1 % od moje ukupne životne sreće.

Kada sam se rastao sa Lisom već je bilo duboko u noć. Ceo dan ništa u usta nisam stavio i glad me je već opasno pritiskala. Na putu kući, skoknuo sam do pijace da kupim nešto da pregrizem.

Tamo je vladao potpuni haos. Neki proizvodi su se prodavali daleko ispod proizvodne cene. Na nekima su vlasnici pokušavali da zarade čitavo bogatstvo. Prodavci su se uglas drali reklamirajući svoju robu.

Kupite moje puške. Koriste dum-dum municiju. Kidaju neprijatelja na sitne komade.

Kupite puške kod mene. Obratite pažnju na dužinu cevi. Pogadjaju preko šest hex polja. Džaba ti dmg, ako promašiš.

Nisi valjda lud da kupiš tu kuću? Lepo izgleda, ali joj krov ne valja. Kupi kod mene. Spartanski, ali bar ne prokišnjava.

I sve tako…

Nije lako pronaći ono što tražiš. Uhvatila me je neka nostalgija. Setio sam se one proste i uredjene pijace iz starog sveta. Nedostajala mi je. Nisam imao ni vremena ni živaca da obilazim sve tezge. Kupio sam prvi hleb koji mi je odgovarao i pobegao iz te ludnice.

Dok sam se poslednjim atomima snage vukao kući, posmatrao sam onaj hleb što sam kupio. Moj prvi obrok u novom svetu. Konzumaciom ovog hleba ću revitalizovati organizam. Takodje ću podići nivo sreće. Kojim li ga drogama prskaju? Poješću ga tek kad dodjem kući. Tako je efekat najjači.

Vratio sam se tačno tamo, odakle sam krenuo pre 24 sata. Pred ulazom u kuću je i dalje stajao onaj helikopter. Još samo nekoliko lekcija u trening kampu i umeću da ga pomerim, pa da mogu da ulazim i izlazim kao čovek.



...a mi, Njegove ovčice, u strahu stajasmo.
Sa verom i zebnjom i nadom
u gnev taj eBožiji gledasmo.
I sve naše veštine
neke druge postaše.
I sav naš rad uglavnom propade...

(eGenezis, poglavlje prvo, stih 32-37)