VEČE SA PETROM POPAROM CRNIM [MOJIH 13]

Day 1,913, 13:48 • Published in Serbia Serbia • by Vudstok


Na samom početku da objasnim o čemu je reč.
Pred vama je prvo izdanje MOJIH 13.
A evo i o čemu se radi.
Svake nedelje u mojim novinama gostovaće osoba po mom izboru i predstaviti 13 pesama (domaćih/stranih) kroz neke svoje priče.
U ovom premijernom izdanju odlučila sam se da nam Crni predstavi svojih 13 pesama.
Pa da počnemo.

Crni: Pre svega, uspela si da me demantuješ da je 13 pesama sasvim dovoljno.
Štaviše, dosta sam selektovao, al opet cenim da je poenta da ne mora 13 omiljenih pesama, nego određen broj koji ima svrhu zašto bi ih prezentovao, koje imaju priču...




Crni: Za početak jedna strana, reč je o muzici iz filma “Veži me , odveži me“ kako je već originalan naziv nisam siguran, elem, to je onaj kad Antonio Baneras po izlasku iz zatvora kidnapuje lepoticu i nad njom se, seksualno, iživljava sve dok se ona ne zaljubi u njega... Na kraju se sve lepo završi uz ovu pesmu...



Crni: Tu negde dolazimo i do možda drugog omiljenog “soundtrack”-a , ako zaobiđem sve one iz Underground-a, za koje nažalost nije bilo mesta na listi.
Šta reći uplakana Liv Tyler i hladan pogled legendarnog Brusa Vilisa...



Crni: Obožavam instumentale, jer katkad “reči bi sve pokvarile“, a od mase onih koje preferiram nekako se upravo ovaj izdvojio, uz nezaobilazni podatak da sam bio državni vicešampion u latino-američkim plesovima. Onda sam upisao Srednju Elektrotehničku gde su me zezali da sam balerina...



Crni: Ovu pesmu je brat sa eRepa okačio na zidu, i tu negde se ona pojavila da prokomentariše.
Vremenom je pesma postala sinonim za sve divne stvari koje me vežu uz njenu pojavu. Stoga bi ova pesma bila tu zbog nje...



Crni: Dosta sa stranom muzikom, mada ću ovime oskrnaviti svoju privrženost Erosu, Robiju Vilijamsu, Andrei Boceliju, ipak, domaca muzika je ta koja opisuje moju ličnost i temperament.
Stoga pesma koja me podseća na moj rodni kraj, na selo , reku , odrastanje...



Crni: Nekada davno pre nego što je internet uopšte ušao u moj život , dogodilo se da sam preko telefona bio redovan posetilac raznoraznih chatova. Na jednom takvom upoznao sam Andjelu, Niksicanku koja uči Ekonomsku Školu, i vremenom kako to obično biva postali smo jako bliski. Jos smo bili jedna država i tu negde se dogodilo ono famozno finale Evropesme, kad Flamingosi nisu pobedili, a što je, po meni, bio samo uvod u razilaženje naša dva naroda. To veče, ponesen euforijom, izgovorio sam mnogo ružnih stvari, zbog kojih ću se dan danas kajati, jer Anđelu više nikad nisam video na četu. To je ujedno i bio jedan od prikrivenih razloga zašto sam postao eCrnogorac... I zašto ipak, posle svega, volim ovu pjesmu...



Crni: Nisam od onih koji se folira da ne voli ovo ili ono. Negde na spisku makar na ovom 7om mestu, Srpska Maika je morala naci svoje mesto. Ne ne mislim na Miljicu, ona da bi to postala, mora Djeneral da je kidnapuje iz kandzi Aljbanaca i osisa prvo na celavo. Mislim na Cecu, br 1 . Dugo sam razmišljao koju pesmu da odaberem , pa pošto je ova jako bliska komandantu moje jedinice, neka bude GA...



Crni: Umro je kralj Popa, umro je kralj Rock&Roll-a, Šabane care drži se! Ovu pesmu ne treba posebno objašnjavati... Studentska, kafanska, jako draga...



Crni: Moje prvo sećanje na fudbal bilo je finale Svetskog Prvenstva između Brazila i Italije, kad je, do tog momenta legendarni Roberto Badjo promašio penal, a velemajstor Romario trčkarao sa boginjom u rukama. Za Partizan pak, sećanja nisu baš tolko sveža, priznajem, ali ne mogu da prebolim onu sezonu pod Lotarom Mateusom u Ligi Šampiona... Vezano za ovu pesmu, Real u Beogradu, a veliki Ivica Kralj, za mene klinca golmana, on je tada bio Bog, koji se nazalost povredio, pa je morao da ga zameni Đorđe Pantić. I to na kakav način... Ova pesma podseća me na prvu ljubav prema klubu, prve dresove zbog kojih sam dobijao batine, al sam krio da bi keva nastavila da mi ih kupuje...



Crni: Oni su razlog zbog čega mi se ne napušta Novi Sad, zbog čega me i dalje viđate na ovim serverima, zbog kojih ne skidam osmeh sa lica, o kojima ću moći unucima da pričam, oni su moja ekipa sa faxa koju zbog silnih obnova nikad nisam zaista imao... Oni su ti sa kojima ću slaviti sve svoje uspehe, deliti tugu i poslednji dinar za provod... Oni su tu koji su postali moji najbolji prijatelji. Oni su NS CREW i ova pesma posvećena je njima. Gari... 0/



Crni: Dolazimo i do onih zaista omiljenih...
Ne znam da li mi je draži sevdah koji pesma izaziva u meni, da li muzička podloga, ili unezvereni pogledi gostiju gde god je naručim da mi je muzika svira...



Crni: Ako mora jedna od Đoleta, onda neka to bude ova...



Crni: I za kraj, al ne najmanje važna. Po meni najlepša žena ikada sa ovih prostora, pesma zbog koje sam zavoleo kafane, zbog koje su mi pevačice slaba tačka, zbog koje su mi pantalone izlizane na kolenima... Ovakve pesme se, nažalost, više ne stvaraju.



Hvala Crnim na izdvojenom vremenu i svima vama koji ste ovo procitali.
Do sledeceg broja
Pijana11.