U potrazi...
Day 1,464, 08:22
•
Published in Croatia 
•
by
•
by Argrob
Dragi prijatelju,
Zapeo sam u pustopoljini e-Repa. Nije nikakav problem u motorima, a i goriva ima još dovoljno, reklo bi se da sam i dalje „funkcionalan“. Mislim da nije toliko problematična ni konfiguracija terena, prelazio sam ja i gore pješčanike. Pitati ćeš, pa gdje je zapelo? Iskreno, i ja bi to volio znati…
Prigovorili su mi u nekoliko navrata da sam popustljiv i previše prilagodljiv. Priznajem to i nije najbolja osobina za tenka. Stvoreni smo da jurimo naprijed i u principu gazimo sve ispred sebe. Meni se to i ne sviđa previše. Nikada me nije previše zamarao broj prijeđenih kilometara i osvojenih bitaka. Onih izgubljenih još i manje, jer sam uvijek vjerovao da će slijedeća biti dobivena. Sada kad se osvrnem učini mi se da je bolje biti helikopter. Lagani su, pokretni i lako odlete kada im to odgovara. Tenkovi su preglomazni i teško se snalaze, a i silueta im je dovoljno velika za raznorazne bacače raketa, nagazne mine i topove.
Možda je vrijeme da tenkovi polako napuste ratovanje. Sjećam se nekih roza tenkova, sa cvjetićima, ti su baš bili zgodni. Možda završetak tenkovske karijere, premazan ružičastom bojom i jednim malim buketićem cvijeća na vrhu cijevi i nije loša opcija. Ne, ne brini, još nisam stigao u tu fazu. Samo ponekad promislim i o toj opciji.
Zasada imam još dovoljno volje i motiva. Na kraju, obećao sam nekome nešto, a to još nisam ispunio. Jedino sam malko posustao razmišljajući o sebi i usputnim bitkama. To nije dobro. Kada zaboravimo pogledati uokolo i utonemo u propitivanja što smo mogli i kako smo trebali, lagano izgubimo fokus. Postanu nam važne nebitne stvari i smisao onog početnog zadovoljstva nam promakne. A to prvo zadovoljstvo je najljepše. Ono ostane zapisano u svim mogućim pamćenjima, malo kvalitetnijim od ovih elektronskih.
Ostajem i dalje zbunjen i začuđen. Zaglavljen u pustopoljini. Pričekati ću još pokoji trenutak, da stigne kakva moćna snaga koja će me pokrenuti. Do tada prijatelju, uživaj i igraj, ulovi pokoju medalju i razveseli nekoga. Davati je ljepše nego uzimati. I ovako ukopan u mjestu ostajem u potrazi…
Odoh malo podgrijavati motore, neka za svaki slučaj budu pripravni.
Za moju Lavicu…
Argrob, za prijatelje Dida
Zapeo sam u pustopoljini e-Repa. Nije nikakav problem u motorima, a i goriva ima još dovoljno, reklo bi se da sam i dalje „funkcionalan“. Mislim da nije toliko problematična ni konfiguracija terena, prelazio sam ja i gore pješčanike. Pitati ćeš, pa gdje je zapelo? Iskreno, i ja bi to volio znati…
Prigovorili su mi u nekoliko navrata da sam popustljiv i previše prilagodljiv. Priznajem to i nije najbolja osobina za tenka. Stvoreni smo da jurimo naprijed i u principu gazimo sve ispred sebe. Meni se to i ne sviđa previše. Nikada me nije previše zamarao broj prijeđenih kilometara i osvojenih bitaka. Onih izgubljenih još i manje, jer sam uvijek vjerovao da će slijedeća biti dobivena. Sada kad se osvrnem učini mi se da je bolje biti helikopter. Lagani su, pokretni i lako odlete kada im to odgovara. Tenkovi su preglomazni i teško se snalaze, a i silueta im je dovoljno velika za raznorazne bacače raketa, nagazne mine i topove.
Možda je vrijeme da tenkovi polako napuste ratovanje. Sjećam se nekih roza tenkova, sa cvjetićima, ti su baš bili zgodni. Možda završetak tenkovske karijere, premazan ružičastom bojom i jednim malim buketićem cvijeća na vrhu cijevi i nije loša opcija. Ne, ne brini, još nisam stigao u tu fazu. Samo ponekad promislim i o toj opciji.
Zasada imam još dovoljno volje i motiva. Na kraju, obećao sam nekome nešto, a to još nisam ispunio. Jedino sam malko posustao razmišljajući o sebi i usputnim bitkama. To nije dobro. Kada zaboravimo pogledati uokolo i utonemo u propitivanja što smo mogli i kako smo trebali, lagano izgubimo fokus. Postanu nam važne nebitne stvari i smisao onog početnog zadovoljstva nam promakne. A to prvo zadovoljstvo je najljepše. Ono ostane zapisano u svim mogućim pamćenjima, malo kvalitetnijim od ovih elektronskih.
Ostajem i dalje zbunjen i začuđen. Zaglavljen u pustopoljini. Pričekati ću još pokoji trenutak, da stigne kakva moćna snaga koja će me pokrenuti. Do tada prijatelju, uživaj i igraj, ulovi pokoju medalju i razveseli nekoga. Davati je ljepše nego uzimati. I ovako ukopan u mjestu ostajem u potrazi…
Odoh malo podgrijavati motore, neka za svaki slučaj budu pripravni.
Za moju Lavicu…
Argrob, za prijatelje Dida
Facebook
Twitter
Discord
Comments
aj dobro, stagod da si htio rec xD
Nego Dida jes kupio buster?
o7
Davati je ljepše nego uzimati. I ovako ukopan u mjestu ostajem u potrazi…
x1000000000000
drž se dida
o7
v
Što je pisac htio reći...
ne kloni duhom
a valjda ćeš nać
Tenkovi na položaju
o7
o7
o7
http://www.youtube.com/watch?v=hiQg_H_RI_c
vote dida
ovo izgleda neće biti dobro prihvaćeno, ali zar sve mora biti?!
"Pogledam iza sebe - 'ko ga hebe!" - Edo M.
a cuj, imas priliku bit prvi helikopter ako te to veseli. je da je manji dmg od njih al uzitak je uzita
Postanu nam važne nebitne stvari i smisao onog početnog zadovoljstva nam promakne. A to prvo zadovoljstvo je najljepše. XXXX
Vjerujem da je Lavica posebna. Mi drugi i nismo baš, pa te možda baš mi guramo u dvojbu o igri. Mislim da si jednom rekao da se igrati isplati baš zbog onih nekoliko osoba zbog kojih u igri osjetiš zadovoljstvo (ili nešto slično). Dakle nas ostale nemoj uzimati preozbiljno i preostaje samo ljepši dio. Usput mislim da se time dvojba rješava sama.
Tko te tjero da ideš tamo gdje ne treba, još zapneš xD?!
Što se tiče davanja ovdje, primjeri su rijetki....budući da je tvoj članak, mogu navesti, ti si jedan od tih.
U uživanju u igri nema zapinjanja, samo odlazak u nepoznatom smjeru ; )!
Mogu ti preporučit jedino da nastaviš s potragom.
vote dida
molim te opet CP jer se inače ne bumo vratili u maticu nikad
Jedini CP koji ima moje potpuno postovanje o7
Jedini CP koji ima moje potpuno postovanje o7
dida cekamo zapovijed!
Nije bitan cilj. Bitan je put.
Zato nemoj nikad završit potragu...
\o/
šta reći..koju posluku porati, kome.. 😃
pls 1 subscribe
Anda pero si sabes escribir y todo!!
esto no se le puede llamar escribir asi que no cuenta
ti si zbunjen i izgubljen
V+S
BAD SIDES OF COCA-COLA
http://www.erepublik.com/en/article/bad-sides-of-coca-cola-1921606/1/20
VS
samo 30ak ljudi koji pokushavaju da ti dignu moral i volju za igrom ???
e a kad bi reshio da napustish igru garantujem da bi imao bar 3 foruma u kojima bi bilo pljuvacine na tvoj racun :/ i sve to zato shto im treba neko ko ce da troshi pare umesto njih :/
mad moram ti priznati da je igrica postala malo.... neznam ni sam zashto sam se vratio(mada serem znam-zbog kosova) ali igrica je postala cudna.. cak ni tvojih 110mil. dmg vishe neznache puno jer se vrate na mapu drugi dan.
heh e ako sam te smorio bar malo javi mi 😃
Argrob se umorio - nadam se da će kratki predah biti dovoljan i da je još daaaaalekoo vrijme za RIP
ay tonto!!!! todo lo que podrías haber hecho con ese dinero...
http://www.erepublik.com/en/article/po-etak-1-1954038/1/20
Predivan članak . I čemu prestajanje s igrom , ako ne zbog igre ostani bar zbog osoba .
Bienvenue à Paris charles de Gaulles 😉
nenazaaaaaaaa,