Join the new world

Не пратите наше трагове,
ваше ускогруде очи
Изгубиће се у пространству
Које се као Свето Миро точи
Из светачких заборављених моштију.
Наше је порекло са вода,са гора,
Наше су руке поникле из шума,
Наше су ноге поникле из трава,
И ми растемо некуд у висину,
Течемо некуд у даљину.
Не пратите наше трагове,
Исписани су свим оним страшним данима
Који стоје на каменим плочама
Претвореним у прах и пепео
Да се неко не би сетио тих страдања.
Не гризите наше сенке као несити,
Отпашће вам ваши покварени зуби
Утрнуће вам језици,згрчити ваше грло.
Наше сенке нису за ваша поцрнела плућа
Јер наш дом је далеко,далеко,
Тамо одакле смо и кренули овамо.
Узалуд дивљате прсте за нашим обрисима,
Оне прсте који знају само да описују
Сва различита лица умирања.
Узалуд ваш дах саплиће наше кораке
Који више и не додирују упрљану земљу.
Наше тонуће је било само успела варка
За ваш ум лишен сваког осећања
Јер смо тонули као што и сви други тону,
Али смо устали као што само људи устају.
И зато, не пратите наше трагове,
Већ пођите својим путем уцртаним
У окрвављене линије живота на длану.