Teorija zavere

Day 947, 13:13 • Published in Serbia Serbia • by ledeni80
Pazi šta se dešava...

Ulazim u prodavnicu. Crče mi baterija za MP3 plejer, pa sam na kratko opet bio osuđen na zvuke saobraćaja, nervoznih sugrađana... Pitam kasirku za bateriju: „Znate ona AAA? Dajte bilo koju alkalnu, ali samo da ne bude neka kineska.“. Pogleda me zaprepašćeno i upita: „A zašto ne kinesku?“ - „Pa ne volim ih. Ne traju dugo. Brzo iscure.“ – „Kakav ste vi to patriota?!“ – „O čemu vi to pobogu? Kakav patriota? Pa nisam ja Kinez nego Srbin.“ – „Ali baterija se proizvodi u Liaoningu. Tako pomažete našu privredu.“ – „O-K. Odo ja negde drugde.“

Izlazim napolje zbunjen i ljut. Mrmljam sebi nešto u bradu o prokletom Liaoningu. Zanešen svojim mislima o neobičnom razgovoru trgnuh se kad me je neki pandur potapšao po ramenu. Okrenuo sam se ka njemu. „Jeli sinak, šta to brbljaš o Liaoningu?!“ – „Molim?!“ – „Nemoj bre da se praviš blesav! Zemlja nam je u stanju ratne pripravnosti, a ti se tu zavitlavaš!“ – „Šta vam je ljudi? Šta je ovo danas? Jel ima neka skrivena kamera?!“ – „Slušaj dečko, pazi šta pričaš. Ja znam da smo sa turcima u savezu, ali ako provalim da si pušio neke njihove smešne cigare, gadno ćeš da nadrljaš. Ni wellness boksovi ti neće pomoći.“ – „Ma nisam ništa pušio. Kakva Turska...Ma znate šta? Žao mi je za sve što sam izjavio. Evo paziću šta pričam. Jel mogu sad da idem?“ – „Ajde, ajde. I pamet u glavu. Čitaj malo dnevna naređenja i sve će biti u redu.“

WOW. Nemam pojma o čemu čovek priča. Svi su bre odlepili. Da čitam dnevna naređenja?! Ajd da pogledam šta ima na trafici od štampe. Nisam ništa skoro kupovao. Možda sam propustio nešto baš bitno, pa treba da se osećam ko debil. Kupiću tamo i bateriju ako ima.

„Dobar dan. Samo da vidim šta ima od štampe...“ – „Samo polako. Evo imate ovde top 5, a možete da idete i na latest.“ – „Gde da idem?“ – „Na latest. Jel tebi dobro dečko? Nešto mi ne izgledaš baš najbolje. Jel ti treba koji gift?“ – „Jel vi to dilujete nešto?“ – „Šta bre jel dilujem nešto?! Mrš bre tamo narkomančino jedna! Ovde si došao da mi tražiš drogu?!“

Jedva izbegoh da me ne odvali sa nekom motkom. Ludak!

Usporavam polako pošto sam definitivno pobegao budali.

Preko puta je jedan od onih grlatih uličnih prodavaca novina. Prvo čujem samo nejasnu viku, jer mi kulja pritisak u ušima, a onda su reči počele da dobijaju formu. „Donirajte golde za napad na eHrvatsku! Udrimo ih dok nije došao V2!“

Uh! Čudan dan. A ja kao da sam pao sa Marsa. Svi su uvrnuti, ali izgleda da jedino ja ne znam o čemu se radi.

Ma nastavljam ja poteru za svojom baterijom. ZNAM! Ići ću u neki veći market. Tamo ne moram da se smaram sa prodavcima. Sam odaberem šta hoću i na kasi mi samo naplate. Ništa me ne pitaju i svi srećni.

Hm, evo nekog mega-marketa „Valleta“. Nikad čuo. Pa dobro...deluju snabdeveno. Idem tamo.

Ulazim unutra. Svi se smeškaju. Za sad deluje normalno. Eeeee super. Imaju čitavu policu sa baterijama. Našao sam one koje hoću. Razgledam malo. Ovi baš imaju svašta. Nisam znao da sada možeš da kupiš i pušku u radnji. I to da biraš kvalitet, a ne treba ni dozvola za nošenje istog.

Idem do kase. Kasirka otkucava. Pita me:“Hoćete možda i neki wellness box? Evo samo kliknete ovde na plusić...“ – „Ne hvala. Mene je danas izgleda uhvatio neki minusić, pa se već plašim za sebe.“ Nije me ovde baš razumela, al se nasmešila i naplatila.

Izlazim iz marketa. Vidim neke nabildovane tipove u maskiranim uniformama, onog uvrnutog prodavca novina i ludog pandura kako pokazuju ka meni. Prodavac i pandur zapeniše, a ova dvojca skočiše i ščepaše me pre nego što sam stigao da se saberem. Odvukoše me u neki kombi i tad mi se sve zacrnilo.

Ne znam šta se posle desilo, ali znam da sada redovno radim i treniram i da mi je stalno u glavi „Nedajmo Liaoning! Živela eSrbija!“.