Sukob Španije i Francuske i naša uloga

Day 745, 06:05 • Published in Serbia Serbia • by Arssen

Prvo želim da se izvinim svima što sam spiskao dva golda na otvaranje novina, umesto da sam ih donirao da ih drugi spiskaju. U redu, sada kada sam i tu formalnost obavio, mogu da započnem sa onim zbog čega sam i uzeo da pišem ovaj članak.

Juče smo bili svedoci jedne nesvakidašnje situacije. Hrvatske i srpske jedinice su se borile na istoj strani, konkretno na strani Španije, a protiv naših dojučerašnjih saveznika Francuza. Da su neke drugačije okolnosti, odnosno da između naše dve zemlje postoji drugačija istorija u ovoj igri, možda bih i pozdravio takav razvoj situacije. Ipak, mi nismo saveznici, naša eIstorija nije niti malo prijatna, a i oni za koje su se neke naše jedinice juče borile su takođe naši neprijatelji, osim ukoliko se nije dogodila neka epohalna promena za ova 24h.

Pošto je ovo igra brojki, da vas podsetim na neke. U poslednjem napadu na Slavoniju, Španci su načinili 840k štete, ili nešto ispod 9.3% od ukupne štete na obe strane. Čisto kao ilustracija, Hrvati, koji su branili svoju zemlju su napravili 1.225k, ili 13.5%. Mislim da činjenica da su Španci bili odmah iza Hrvata po količini nanete štete dovoljno govori koliko revnosno su pristupili toj bitci (podatke sam pozajmio iz NOxx-ovog članka - Slavonija 666 - NW-Croatia - LIVE STATISTIKA).

Ja razumem razočaranost što su nas Francuzi ostavili na cedilu u jednom trenutku, takođe razumem i potrebu da im se "vrati milo za drago", međutim ne mogu da shvatim da smo mi iskazali svoj stav na taj način što smo aktivno pomagali neprijatelju, i to ne bilo kom neprijatelju, već neprijatelju koji svesrdno tenkuje protiv nas kada god mu se ukaže prilika. Zar ne bi dovoljno snažan protest protiv francuskog postupka bila i neutralnost, uzdržavanje od delovanja?

Primetio sam da se mnogi ljudi naslađuju francuskom propadanju i španskim uspesima. To je još jedna od stvari koje ne shvatam. Da li biste se isto tako radovali i hrvatskom ili rumunskom uspehu? To što se sa jednima graničimo i češće ratujemo u direktnim okršajima, one druge ne čini ništa manje neprijateljima. Ako već nismo želeli da pomognemo, iako ne smatram da bismo ispali glupi ili naivni da smo to uradili (možda ne baš da tenkujemo, ali makar ovi što su se selili u Španiju da su se preselili u Francusku umesto toga), mogli smo da ostanemo neutralni i da javno i zvanično kažemo razloge svoje neutralnosti.

Vrlo je moguće da u nekom od sledećih sukoba koji nama budu bili važni Francuzi više neće biti neutralni, a ne sumnjam niti najmanje u to da će nam Španci i dalje ostati neprijatelji i da će opet velikodušno trošiti golde kada bude bila u pitanju odbrana Hrvatske. Uvek smo bili taktični. Bravo mi.