Spodobe i drugari

Day 1,248, 14:08 • Published in Serbia Serbia • by ledeni80

Igram ovu igru godinu i osam meseci.

To je baš dug period. Iskreno, nisam verovao da bi ikada imao živaca da se toliko dugo bakćem sa nečim sličnim. Ali eto me...i dalje sam tu.

Igra se izmenila dosta od kako sam ja počeo da igram. Ono što danas privlači nekoga da započne eRep, mene recimo smara. Ne bi se bavio analizom kako se i na koji način igra izmenila, jer bilo je dosta članaka o tome...bilo bi suvišno.

Mnogo ljudi je prestalo da igra. Ima dosta i onih koji su, kao i ja, prešli u takozvani „dvoklik“, pa samo bace pogled na to šta se dešava tražeći usput razlog da konačno batale sve ovo. Na neki način igra je postala zavist.

Ne mora, ipak to da bude tako strašno. Ukoliko ste uspeli da iz igre izvučete neke životne pouke ili da nađete prijatelje (makar i jednog) onda je dobro što ste tu. Druženje je nešto što je igru učinilo nečim značajnijim. Ko god je bio na nekom okupljanju eRepovaca zna o čemu govorim. Jeste, ima na okupljanjima i dobrog roštilja, ali dođete tamo zbog ljudi 🙂

Svaki novčić ima dve strane...eRep ima svojih dobrih i loših strana.

Pojave se povremeno određene spodobe koje vam zgade ne samo igru nego i činjenicu da živite u istoj državi (mislim na RL). Spodobe svojim neodmerenim komentarima, lakšim ili težim vulgarnostima, zbog isfrustriranosti u seksualnim, poslovnim, porodičnim sferama iskaljuju svoje nezadovoljstvo unoseći tako u igru svoje komplekse.

E pa muka mi je od takvih. Ja jesam napisao da je igra postala zavist, ali sam i dalje tu zbog nekih dragih ljudi. Spodobe su tu jer im igra dozvoljava da budu na nekim važnim funkcijama, da budu poznati novinari ili da jednostavno vređaju druge bez bojazni da će ga druga strana mlatnuti međ’ rogove, jer ispred sebe ima samo monitor. Spodobi neće smetati da svaki slobodan trenutak svog vremena provede ulogovan ili da visi na četu. Zašto bi kad nema drugih obaveza u životu? Zašto bi kad mu je to jedino zadovoljstvo?



Bio sam dugo ljut na spodobe. Počeo sam od skoro da razmišljam da bi možda trebalo pomoći ovim jadnim neostvarenim pojavama.

Hteo sam da zamolim i vas ako naletite na neku spodobu da je uputite u neku mentalnu instituciju na lečenje. Verujem da se određenom procentu pacijenata pomogne do potpunog izlečenja, ali treba biti uporan. Neki neće uspeti. Čak će vas nazivati pogrdnim imenima i ako ste imali najbolju nameru. Pokušaće da vas nabede da ste i vi isti paćenik kao i on, da ustajete u pola noći da bi kliknuli (čisto da vas mine želja).

NE LJUTITE SE NA NJIH! POMOZITE IM!