Join the new world

Vec je pala noc. Ustvari, nije ni bio siguran. Jedino u sta je bio siguran je da nije bio pijan. Mozda je to bila njegova prva greska te noci.

Setao se po bulevaru. Kada je svhatio da je zalutao, usao je u onu istu prodavnicu da pita gde je. Nije ni stigao do kase. Napravio je kiselu facu, okrenuo se i izasao. Valjda zato sto je shvatio da je u glavi rekao rec 'ista'. Znaci, bio je na pravom putu.

Nije znao ni gde ide. Vetar ga je osamario. Mumlao je nesto. Taj prokleti vetar mu je stalno obarao sesir sa glave. Pljunuo je, eto, tek tako.

U daljini je nesto sijalo. Izgledalo je kao raj. Ustvari, kad je bolje razmislio, to i jeste bio 'Raj' - ona kafana u koju je svracao. Tek je tada bio siguran da jos uvek nije bio pijan, ali nije bio siguran da li je uzeo u obzir da se izasavsi iz prodavnice vratio na istu stranu odakle je i dosao.

To je mogla biti njegova druga greska te noci.

Zavirio je kroz prozor od 'Raja'. Video je neke mlade ljude kako sede za stolom i piju. Ustvari, mozda su i jeli. Svejedno...



Popeo se na onaj mali usek u zidu. Nije mogao da stoji na prstima. Dok je namestao svoje noge u maestralan polozaj koji mu je odgovarao, dvoje ljudi pocese da vicu. Jedan je drugog nazvao mackom. Onda ovaj drugi nazva onog prvog hrckom. Stavio je uvo na prozor. Cuo je da pricaju o Kipru, njegovom predsedniku i nekom silnom zlatu. Ucinilo mu se da je cuo "hiljadu zlatnih poluga". Odsekle su mu se noge.

Mafija.

Potrcao je ka centru bulevara. "Policija, policija!".

To je mogla biti njegova treca greska.

Tek kada mu je glava bila na podu, shvatio je da se sapleo o bankinu. Nije imao snage da ustane.



Kada je otvorio oci sledeci put, bilo je jutro. Ispred njega je stajao policajac. "Dig' se", rekao je. "Hvala bogu, policajac," pomisli covek u sebi. Sad ce on njemu da kaze za one mafijase...