Slovenska mitologija

Day 2,231, 18:33 Published in Belgium Bosnia and Herzegovina by just Djox
♫♫ ♫ ♫♫ MUZIČKA PODLOGA ♫♫♫ ♫

Kako se bliže hrišćanski praznici od kojih su neki već nastupili, mnogobošci slovenskog panteona se uvek sete svoje stare vere, običaja i bogova. Potsećanja radi na nepravedno zaboravljenu religiju i običaje, u kratkim crtama potsetiću na neke od najznačajnijih slovenskih bogova i verovanja.



Svarog je bio vrhovni bestelesni bog prastvoritelj i praotac zemlje. Ovog boga su svi Sloveni smatrali prepunim slave i božanstva jer upravlja celom vaseljenom. Svarog spava i u snu je stvorio ovaj svet koji je poverio Perunu i ostalim bogovima na čuvanje i upravljanje. On ne može neposredno delovati na fizičko, materijalno okruženje koje sanja, ali zato može da utiče na volju ostalih bogova. Njegovo buđenje označiće kraj sveta.



Perun poznat svim Slovenima kao bog groma i olujnog neba. On je bog koji udara i krši i koji kažnjava nepravdu. Zamišljan je kao zreo čovek duge brade sa ognjenim kamenom, strelama ili munjom u rukama, ponekad prekriven i kapom nevremena.



Stribog je u slovenskoj mitologiji bog rečnih tokova, potoka i svih vodenih i vazdušnih strujanja. Svi vetrovi smatraju se Stribogovim unucima. Najčešće pominjan kod Istočnih Slovena, on je i bog zime, leda i mraza koji donosi hladne vetrove, bure i nevreme.



Veles je bog životinja, polja i šuma odnosno bog plodnosti, vegetacije i života u najširem smislu. Sloveni su verovali da se ovaj bog najčešće pojavljuje u vidu medveda, iako je sposoban da se pretvara u razne druge životinje. čiji je zaštitnik.



Jarilo je bog srdžbe, jarosti i rata. Iako su skoro svi slovenski bogovi istovremeno i ratnici, samo je Jarilo zapravo bog rata, onaj koji upravlja njegovim tokom. Sloveni su zamišljali Jarila kao lepog i hrabrog mladića opasanog mačevima.



Vesna je u staroj slovenskoj mitologiji bila boginja proleća i plodnosti, zadužena za proleće, jutro i rađanje života. Smatrana je potpuno naklonjenom ljudima, a zamišljana je kao jako lepa devojka.



Morana je boginja noći, zime i smrti i najčešće se pojavljuje u liku lepe devojke duge crne kose, bledog lica, sa vučjim očnjacima i kandžama. Ona donosi zimske nepogode, sneg i smrt ljudskog, životinjskog i biljnog života. U vezi sa njom i sa Vesnom je Stribog koji odnosi jednu da bi doneo drugu.



Mokoša je slovila kao zaštitnica žena i ženskih poslova. Bila je upraviteljica devojačkih sudbina i boginja plodnosti. Smatrana je zlom i gadnom čarobnicom, odgovornom za ljudske strasti, koja je inači odvodila decu naročito onu koja su loše odgajana.



Slovenski hramovi su često bile velelepne građevine iako se o njima vrlo malo zna, zato što su u procesu pokrštavanja potpuno uništavani i često su baš na njihovom mestu podizani hrišćanski hramovi. Svetilišta i kipovi su uvek bili okrenuti ka istoku, prema izlazećem suncu. Veći hramovi su predstavljali i riznice u kojima se čuvao deo ratnog plena. O njima su se starali slovenski sveštenici žreci.



Idole slovenskih bogova nalazimo negde grubo izgrađene a negde, opet, skoro umetnički izgrađenje, ukrašenim sa zlatom i srebrom. Najčešće su tesani od lipe ili hrasta, veliki kao divovi.



Poslednje mnogobožačko slovensko utočište pred najezdom hrišćana bila je Arkona u današnjoj Nemačkoj. U ovom gradu se nalazio poslednji Slovenski hram sa idolom od zlata. Sam grad imao je devet kapija i bio okružen dubokim jezerom preko kojeg se prelazilo samo jednim drvenim mostom. Njega su mogli preći samo oni koji su dolazili da prinose žrtvu ili da pitaju žrece za savet. Godine 1168. Arkonu je uništila danska vojska. Grad je porušen, hram spaljen, kip isečen a stanovništvo pokršteno.



Čak i danas nije nemoguće negde širom slovenskih zemalja naići na prelepo istesane i ukrašene toteme po šumskim proplancima, za čije stvaranje i održavanje su zaslužne desetine panslovenskih pokreta koji teže očivanju mitova i običaja svojih slavnih predaka.