Sinonim za tugu

Day 885, 11:05 • Published in Serbia Serbia • by Fuse
Tužno je to. Taj osećaj nepripadanja, neuklapanja.
Tačno, kao da možete da osetite prazninu u duši.
Pokušaćete na sve načine.
Nema poente.
Krug je zatvoren odavno.

U prirodi je čoveka potreba za pripadanjem nekom čoporu.
Kao vukovi, kao ćurke.

Jednostavno - ne osećate se živim.

Tužno je gledati čoveka sivih očiju. On zna.
Istina je, voli eRepublik. Ali nešto nedostaje.
Taj osećaj da morate uneti deo sebe u sve što radite.
Masovna pojava.
Zaraza.

Dođete ovde, lupite nekoliko puta po kontroleru, ali i dalje nije to to.
Nedostaje vam stvarni život, iako je takav kakav je.





U prirodi je čoveka želja za podučavanjem, iako je znanja premalo.
Kao Einstein, kao Tesla.
Kao Lipec i Heroina.
Želeće.


Tužno je gledati usamljene ljude, kako pokušavaju da presele svoju dušu ovde.


Probaće. Daće sve samo za sekundu tog osećaja.
Polomiće sva stakla, slika će se izmeniti. Ali oni ne.
Prozori su sada otvoreni, stakla nema.
Biti, il' ne biti?
Ambis, e-rupa.

Tužno je gledati dokone ljude. Zanimljivo je biti dokon.
Kažu, ko priča - zlo ne misli.
Možda ne misli, samo u slučaju da ga je upravo izneo u monologu ili dijalogu.
Reči su te koje govore, ne ljudi.
Ljudi su samo lutke, a onaj čika odozgo vuče konce.
Bog? e-Bog? Ne, ja to nisam rekao.


Tužno je gledati ljude koji eRepublik smatraju duševnom bolnicom.


Zato ovo moje vitruelno pozorište i postoji. Ono je kolosek za izgubljene duše.
Pruga Niš - Bezdan.

Reći ćete da sam depresivan. Ha. Mnogi su to rekli, ali i dalje duboko u sebi nose deo mojih misli.
Nekada će se setiti šta sam rekao, možda. Osetiće se lepo. Sveže.


Činjenica da vam ovo priča dečak, izgubljen u sopstvenoj koži, nekako deluje ohrabrujuće?


Tužno je ne uspeti, ali je uspeh pokušavati.
Ja sam pokušao. Ja sam uspeo. A da li ću posle toga doživeti neuspeh, nebitno je.
Jer sam makar 5 minuta svog e-života proveo kao pobednik.

Ne. Ja nisam depresivam. Ja samo volim da posmatram.
Ja sam drugačiji, jer ja umem da se igram. I dalje se osećam kao dete, nema ničeg lepšeg.
Okej, možda sam previše realan. Ali, makar nisam preselio svoju dušu u eRepublik.
Nisam rekao da je prazna. Samo umem da je kontrolišem.





Najtužnije od svega je, što većina ljudi nikada neće moći da uživa u igri.
Privilegija koju posedujemo kao ljudska bića, potcenjena je.
Zaboravljena.