Sinonim za budućnost
Day 882, 14:53
•
Published in Serbia 
•
by
•
by Fuse
I opet smo na mrtvoj tački.
Taman pomislimo da smo krenuli negde, osvrnemo se oko sebe, i gle čuda - nismo se pomakli.
I onda bi tako zbunjeni stajali par dana, nedelja, meseci... dok neko ne kaže "IDEMO".
I onda, sve Jovo nanovo.
Opet krenemo, pa stanemo, pa krenemo, pa stanemo... a u stvari, oduvek smo bili inertni.
Ćorsokak!
Polako težimo centru Zemlje, i koliko vidim, ništa nas ne zaustavlja. Gravitacija, reklo bi se.
Greh! Greh je ono što nam prolazi telom, ono od čega nas obuzima drhtavica.
Greh je ono što radimo sami sebi.
A svest? A savest? Sve je nestalo.
Svi ćute.
Jeza klizi niz kolena, i kao da putuje do središta.
Kao da želi da nas odvede sa sobom, da postanemo jedno sa prašinom iz koje smo nastali.
A ljudi?
Prazni, prozirni. Bez smeha, bez suza.
Ljudi tako mali, da bi mogli stati u kocku šećera, koju bi neko stavio u kafu.
I kraj.
Otićiče negde dole, u središte.
I neće ostati ništa. Mada ničeg nije ni bilo.
Tamo i pripadaju, reklo bi se.
Na početku?
Tada ne beše ništa. Sve smo stvorili sami.
Sve ono što su nam ostavili oci i dedovi, nestaće za treptaj oka.
Ali i dalje, svi ćute.
Stoka, koja izadje na ispašu, čisto da pojede nešto i izbleji par puta.
Svi bi nešto hteli, a ne znaju odakle da počnu.
Svi bi hteli nešto da nazovu svojim, ne znaju kako, pa otimaju.
Ne umeju, pa bi da poruše i ono malo što je ostalo.
A deca?
Nevinih pogleda, nesvesna.
Naučena - neće postati ništa bolja. Prazna.
Očiju tako tužnih, da bi mogla da progutaju ceo svet, i upakuju ga u središte duše.
Možda biće srećnija tako.
Deca bede, deca rata, deca patnje. Golih misli.
Subdina, reklo bi se.
Niko nije svestan. Te tužne oči ne mogu biti budućnost.
Oči su ogledalo duše.
Duša je ogledalo ličnosti.
Ličnost - čovek.
Svoje ćemo uništiti - tuđe ćemo pojesti.
A vi vidite gde ide ovaj eSvet. Kojim putem ide eSrbija.
Ne govorim o ekonomiji i vojsci. Govorim o nama!
U kakvom svetu želite da naša e-deca odrastaju?
Vi ste ti koji moraju da povuču paralelnu crtu, i da kažu "
Vi ste oni čija je sudbina da vode eSvet, eSrbiju i eRepublik u bolju budućnost.
Ja?
Ja sam samo pijun, koji maršira natrag svojoj kraljici.
Taman pomislimo da smo krenuli negde, osvrnemo se oko sebe, i gle čuda - nismo se pomakli.
I onda bi tako zbunjeni stajali par dana, nedelja, meseci... dok neko ne kaže "IDEMO".
I onda, sve Jovo nanovo.
Opet krenemo, pa stanemo, pa krenemo, pa stanemo... a u stvari, oduvek smo bili inertni.
Ćorsokak!
Polako težimo centru Zemlje, i koliko vidim, ništa nas ne zaustavlja. Gravitacija, reklo bi se.
Greh! Greh je ono što nam prolazi telom, ono od čega nas obuzima drhtavica.
Greh je ono što radimo sami sebi.
A svest? A savest? Sve je nestalo.
Svi ćute.
Jeza klizi niz kolena, i kao da putuje do središta.
Kao da želi da nas odvede sa sobom, da postanemo jedno sa prašinom iz koje smo nastali.
A ljudi?
Prazni, prozirni. Bez smeha, bez suza.
Ljudi tako mali, da bi mogli stati u kocku šećera, koju bi neko stavio u kafu.
I kraj.
Otićiče negde dole, u središte.
I neće ostati ništa. Mada ničeg nije ni bilo.
Tamo i pripadaju, reklo bi se.
Na početku?
Tada ne beše ništa. Sve smo stvorili sami.
Sve ono što su nam ostavili oci i dedovi, nestaće za treptaj oka.
Ali i dalje, svi ćute.
Stoka, koja izadje na ispašu, čisto da pojede nešto i izbleji par puta.
Svi bi nešto hteli, a ne znaju odakle da počnu.
Svi bi hteli nešto da nazovu svojim, ne znaju kako, pa otimaju.
Ne umeju, pa bi da poruše i ono malo što je ostalo.
A deca?
Nevinih pogleda, nesvesna.
Naučena - neće postati ništa bolja. Prazna.
Očiju tako tužnih, da bi mogla da progutaju ceo svet, i upakuju ga u središte duše.
Možda biće srećnija tako.
Deca bede, deca rata, deca patnje. Golih misli.
Subdina, reklo bi se.
Niko nije svestan. Te tužne oči ne mogu biti budućnost.
Oči su ogledalo duše.
Duša je ogledalo ličnosti.
Ličnost - čovek.
Svoje ćemo uništiti - tuđe ćemo pojesti.
A vi vidite gde ide ovaj eSvet. Kojim putem ide eSrbija.
Ne govorim o ekonomiji i vojsci. Govorim o nama!
U kakvom svetu želite da naša e-deca odrastaju?
Vi ste ti koji moraju da povuču paralelnu crtu, i da kažu "
😉OSTA".
Vi ste oni čija je sudbina da vode eSvet, eSrbiju i eRepublik u bolju budućnost.
Ja?
Ja sam samo pijun, koji maršira natrag svojoj kraljici.
Facebook
Twitter
Discord
Comments
Nema prvi. 😛
Shout, ko moze.
🙁 bio bi prvi xD
Votado
Jako lepo napisano. Potpuno prevazilazi eRepublik. Ipak, ovde ne odgajamo decu i ne ostavljamo nista u amanet. Ovde deca dodju i sama uzmu sta zele, jer je smena generacija diktirana tempom zasicenja igranja kod ,,starijih,, igraca.
Ovde deca stizu vec formirana, a uce jedna od drugih kako da igraju🙂
Na zalost, ostala sam bez shout-a za danas. Mozda se setim sutra. 🙂
Lepo receno.
lepo nema sta vote ko kuca 🙂
Jako dobro sroceno.Nakon ovog teksta svi se trebamo zapitati:KO SMO,GDE SMO,STA SMO I STA ZELIMO DA BUDEMO U OVOM ESVETU,A MOZDA..... I U REALNOM ZIVOTU???
глас!!
@ Pokac
Hvala na lepim recima. 🙂
Ali ipak mislim da mi ovde odgajamo nasu 'decu', nase e-bebe. Ukoliko u pocetku steknu losu sliku o nama kao zajednici, verovatno je da ce poceti da se ponasaju slicno. Nasa je odgovornost da se ponasamo kao ljudi jedni prema drugima, da prekinemo sa nebitnim prepirkama, i da damo primer mladjim igracima.
Fuse: je si li ti majka?
poezija duše...
🙂
#клубпесника 😉
Materijalno > duhovno. <-tacka
kosmos, stasmos?
vote!!!
лепо речено тако нешто и ја мислим али нећу да будем пијун 🙂
U brate od ovoga može da se rikne.
свиђа ми се како размишљаш, врхунски написано 🙂
глас!
а боме и суб!
а боме и узвиk! 😁)))
V O T E . . . . .
Fuse,
oko davanja primera se slazem sa tobom. Ali plasim se da se RL navike ne menjaju lako ni u virtuelnom svetu🙂
Ali vredi pokusati, zato uvek podrska za ovakve clanke.
A jos kada su ovako dobro napisani, trebalo bi ih i reklamirati🙂
Mracno i depresivno, ali jako lepo sroceno.
Imas shout.
Videh u Turistinom shout-u. Bravo za tekst.
valja 🙂
Ето, ствари су се мало промениле за ових 7-8 месеци колико пишем овде.
Све више дебилних чланака, све више клинаца са ММ медаљом који не знају 2 реченице да склопе, али, с друге стране, види се и та тенденција код неких играча да форсирају писање о личном.
Некад се то брише, некад не, али ето ... подржавам такав вид е-новинарства ...
podrska za ovakve clanke.
Lepo rečeno a povrh svega mudro zapakovano da se odnosi na erep.
A ne ko ja som,pišem direktno i sad imam 3 kaznenih poena....